Te granice su da zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji ima potpunu kontrolu nad policijom, sudstvom i prostornim planiranjem, kao i da postoji direktno finansiranje iz Srbije.
Vulin je na Tribini "Zločin bez kazne" u velikoj sali Skupštine Grada Novog Sada koju su povodom devete godišnjice pogroma Srba na Kosovu i Metohiji organizovali novosadski odbori Pokreta socijalista, Srpske napredne stranke, Nove Srbije i Treće Srbije istakao da Srbi sa Kosova i Metohije moraju biti zadovoljni postignutim dogovorom, jer ukoliko ne budu zadovoljni tog dogovora, kako je istakao, neće ni biti.
"Da je pravde mi bi o Kosovu i Metohiji samo ćutali, da je pravde mi bi znali ko je kriv za stravičan pogrom Srba i znali bi kako je osuđen, ali pošto pravde nema mi moramo da vičemo, da galamimo pa i da opsujemo", rekao je Vulin.
On je istakao da ne treba da nasedamo na priče da je Srba beznačajno malo na Kosovu i Metohiji i da ništa ne možemo promeniti, jer, kako je naglasio, "dok se u Štrpcima i u Kosovskoj Mitrovici rađaju srpska deca mi ćemo opstati i ostati na Kosovu i Metohiji".
Vulin je kazao da je decenijama unazad govoreno da na Kosovu i Metohiji živi dva do tri miliona Albanaca, a da je sada urađen popis koji su sami Albanci sproveli i po kom na Kosovu i Metohiji živi oko 1.700.000 ljudi i to uz ozbiljnu sumnju stranih organizacija jer se, kako je rekao, "ispostavilo da su neki popisivači radili i po 48 sati dnevno".
"Na tom popisu nisu učestvovali Srbi, kojih je prema podacima UNHCR-a prognano više od 250.000, ali i sada na Kosovu i Metohiji ima oko 250.000 Srba, što govori da nas nije malo i da ćemo opstati na tom prostoru za koji kažu da nije naš, a ipak traže da ga se odreknemo", rekao je Vulin dodajući da je nemoguće da neko potpiše da Kosovo nije srpsko.
"Uvek je neko i pre 300 i pre 100 i za vreme Slobodana Miloševića i za vreme Zorana Đinđića i danas, pitao ili pita 'Hoćete li dati Kosovo' i niko nikada nije niti će iko ikada dati potvrdan odgovor na to pitanje, jer ta dilema ne postoji", rekao je Vulin.
Rešenja postignuta u Briselu moraju uzeti u obzir interese i volju srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, u protivnom oni će se samoorganizovati i osnovati sopstvenu skuštinu severnog Kosova, zakljčli su na današnjoj zajedničkoj sednici odbornici četiri opštine sa severa KiM.
"Srbi sa Kosova i Metohije ne žele da ih bilo ko odvaja od preostalog dela Srbije. Rešenja postignuta u Briselu moraju uzeti u obzir interese i volju srpskog stanovništva", navodi se u zaključcima.
Odbornici su, takođe, istakli da bi pregovori koji se vode u Briselu, navodno sa ciljem da se institucije Srbije u pokrajini kroz zajednicu srpskih opština zamene i legalizuju tzv.srpskim institucijama, u praksi značili povlačenje državnih organa sa Kosova, prestanak njihovog vršenja vlasti, promenu ustavno pravnog poretka i legalizaciju otetog dela državne teritorije.
U toj situaciji, navodi se u zaključcima, izgubili bi se svi atributi državnosti i bilo bi irelevantno da li je Srbija formalno priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ili ne.
Odbornici četiri opštine sa severa Kosova u takvoj situaciji, u kojoj bi se nastavilo sa kršenjem ustavno-pravnog poretka Srbije i bitno ugroze prava srpskog naroda u Pokrajini, osnovaće skupštinu severnog Kosova.
Odgovarajući na pitanje da li visoka predstavnica Kerin Ešton očekuje da sutra dođe do celovitijeg dogovora Beograda i prištine u Briselu, imajući u vidu da je ovih dana razgovarala u Beogradu i Prištini s čelnicima vlasti i opozicije, portparolka Maja Kocijančič je istakla da je to pitanje na koje zasad ne može dati odgovor, "jer je za to potrebna saglasnost obe strane, oba premijera".
Upitana kada se planira još jedna runda dijaloga Beograd-Priština, portparolka Ketrin Ešton je uzvratila da jedino može reći da će sutra biti održan sedmi susret Dačića i Tačija, uz učešće i "usluge dobre volje" visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Ona je navela da će sutrašnja runda dijaloga početi pre podne i da nije predviđeno kad bi trebalo da se završi.
Evropski diplomatski izvori su agenciji Beta preneli da visoka predstavnica EU, uprkos složenosti i teškoćama, veruje u mogućnost nagodbe između Dačića i Tačija oko ključnog pitanja nadležnosti
zajednice srpskih opština, što je ključ za neko sveobuhvatnije rešenje u cilju opipljive i postojane normalizacije odnosa Srbija-Kosovo.
A to je ključni uslov Evropskog saveta, vođa EU, da se utvrdi datum za početak pregovora sa Srbijom o članstvu u Uniji.
Diplomatski zvaničnici u EU smatraju da, pored ostalog, nisu nepremostiva zasad veoma osetljiva pitanja, kao što je nadležnost zajednice srpskih opština za policiju i sudstvo.
Oni su ukazali i na izjavu evropskog komesara Štefana Filea danas u Prištini da će "idući dani biti presudni za odnose EU-Kosovo" i da "mogući sporazum (Prištine) s Beogradom i primena tog sporazuma na
terenu mogu utrti put pozitivnoj odluci Evropskog saveta u junu za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU i Kosova".
(MONDO/Agencije, foto: Beta: Armenija Zajmi Bešević)
(Tanjug, foto: Beta: Armenija Zajmi Bešević)
Vulin je na Tribini "Zločin bez kazne" u velikoj sali Skupštine Grada Novog Sada koju su povodom devete godišnjice pogroma Srba na Kosovu i Metohiji organizovali novosadski odbori Pokreta socijalista, Srpske napredne stranke, Nove Srbije i Treće Srbije istakao da Srbi sa Kosova i Metohije moraju biti zadovoljni postignutim dogovorom, jer ukoliko ne budu zadovoljni tog dogovora, kako je istakao, neće ni biti.
"Da je pravde mi bi o Kosovu i Metohiji samo ćutali, da je pravde mi bi znali ko je kriv za stravičan pogrom Srba i znali bi kako je osuđen, ali pošto pravde nema mi moramo da vičemo, da galamimo pa i da opsujemo", rekao je Vulin.
On je istakao da ne treba da nasedamo na priče da je Srba beznačajno malo na Kosovu i Metohiji i da ništa ne možemo promeniti, jer, kako je naglasio, "dok se u Štrpcima i u Kosovskoj Mitrovici rađaju srpska deca mi ćemo opstati i ostati na Kosovu i Metohiji".
Vulin je kazao da je decenijama unazad govoreno da na Kosovu i Metohiji živi dva do tri miliona Albanaca, a da je sada urađen popis koji su sami Albanci sproveli i po kom na Kosovu i Metohiji živi oko 1.700.000 ljudi i to uz ozbiljnu sumnju stranih organizacija jer se, kako je rekao, "ispostavilo da su neki popisivači radili i po 48 sati dnevno".
"Na tom popisu nisu učestvovali Srbi, kojih je prema podacima UNHCR-a prognano više od 250.000, ali i sada na Kosovu i Metohiji ima oko 250.000 Srba, što govori da nas nije malo i da ćemo opstati na tom prostoru za koji kažu da nije naš, a ipak traže da ga se odreknemo", rekao je Vulin dodajući da je nemoguće da neko potpiše da Kosovo nije srpsko.
"Uvek je neko i pre 300 i pre 100 i za vreme Slobodana Miloševića i za vreme Zorana Đinđića i danas, pitao ili pita 'Hoćete li dati Kosovo' i niko nikada nije niti će iko ikada dati potvrdan odgovor na to pitanje, jer ta dilema ne postoji", rekao je Vulin.
Rešenja postignuta u Briselu moraju uzeti u obzir interese i volju srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, u protivnom oni će se samoorganizovati i osnovati sopstvenu skuštinu severnog Kosova, zakljčli su na današnjoj zajedničkoj sednici odbornici četiri opštine sa severa KiM.
"Srbi sa Kosova i Metohije ne žele da ih bilo ko odvaja od preostalog dela Srbije. Rešenja postignuta u Briselu moraju uzeti u obzir interese i volju srpskog stanovništva", navodi se u zaključcima.
Odbornici su, takođe, istakli da bi pregovori koji se vode u Briselu, navodno sa ciljem da se institucije Srbije u pokrajini kroz zajednicu srpskih opština zamene i legalizuju tzv.srpskim institucijama, u praksi značili povlačenje državnih organa sa Kosova, prestanak njihovog vršenja vlasti, promenu ustavno pravnog poretka i legalizaciju otetog dela državne teritorije.
U toj situaciji, navodi se u zaključcima, izgubili bi se svi atributi državnosti i bilo bi irelevantno da li je Srbija formalno priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ili ne.
Odbornici četiri opštine sa severa Kosova u takvoj situaciji, u kojoj bi se nastavilo sa kršenjem ustavno-pravnog poretka Srbije i bitno ugroze prava srpskog naroda u Pokrajini, osnovaće skupštinu severnog Kosova.
Odgovarajući na pitanje da li visoka predstavnica Kerin Ešton očekuje da sutra dođe do celovitijeg dogovora Beograda i prištine u Briselu, imajući u vidu da je ovih dana razgovarala u Beogradu i Prištini s čelnicima vlasti i opozicije, portparolka Maja Kocijančič je istakla da je to pitanje na koje zasad ne može dati odgovor, "jer je za to potrebna saglasnost obe strane, oba premijera".
Upitana kada se planira još jedna runda dijaloga Beograd-Priština, portparolka Ketrin Ešton je uzvratila da jedino može reći da će sutra biti održan sedmi susret Dačića i Tačija, uz učešće i "usluge dobre volje" visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Ona je navela da će sutrašnja runda dijaloga početi pre podne i da nije predviđeno kad bi trebalo da se završi.
Evropski diplomatski izvori su agenciji Beta preneli da visoka predstavnica EU, uprkos složenosti i teškoćama, veruje u mogućnost nagodbe između Dačića i Tačija oko ključnog pitanja nadležnosti
zajednice srpskih opština, što je ključ za neko sveobuhvatnije rešenje u cilju opipljive i postojane normalizacije odnosa Srbija-Kosovo.
A to je ključni uslov Evropskog saveta, vođa EU, da se utvrdi datum za početak pregovora sa Srbijom o članstvu u Uniji.
Diplomatski zvaničnici u EU smatraju da, pored ostalog, nisu nepremostiva zasad veoma osetljiva pitanja, kao što je nadležnost zajednice srpskih opština za policiju i sudstvo.
Oni su ukazali i na izjavu evropskog komesara Štefana Filea danas u Prištini da će "idući dani biti presudni za odnose EU-Kosovo" i da "mogući sporazum (Prištine) s Beogradom i primena tog sporazuma na
terenu mogu utrti put pozitivnoj odluci Evropskog saveta u junu za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU i Kosova".
(MONDO/Agencije, foto: Beta: Armenija Zajmi Bešević)
(Tanjug, foto: Beta: Armenija Zajmi Bešević)
Pridruži se MONDO zajednici.