U Njujorku u toku sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu. Ivica Dačić: Srbija spremna da kompromis uspe, ali nije spremna na poniženja i ucene. Tači: Tražićemo od Beograda "kompenzaciju za ratnu štetu".
Srpski premijer Ivica Dačić poručio je danas na Ist riveru da je Beograd potpuno privržen dijalogu sa Prištinom i postizanju trajnog mira između Srba i Albanaca, ali i ukazao da pomirenje "podrazumeva donošenje teških odluka za obe strane".
"Za vidljivi napredak, potrebna je politička hrabrost i spremnost na kompromis. Srbija je spremna da kompromis uspe, ali nije spremna na poniženja i ucene", istakao je Dačić, dodajući da Srbija neće promeniti principijelni stav o nepriznavanju jednostarno proglašene nezavisnosti Kosova.
Obraćajući se Savetu bezbednosti UN - sa zakašnjenjem od nekoliko minuta, pošto je bilo problema sa prevodom - Dačić se založio za veću aktivnost UNMIK-a, povećanje nivoa prisustva Euleksa, ali i efikasniju saradnju UNMIK-a i Euleksa.
Po njegovim rečima, UNMIK je "jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje".
"Dosadašnji susreti u Briselu i iskazana spremnost za postizanje kompromisa potvrda su posvećenosti Srbije ka izgradnji poverenja između dve strane. Republika Srbija će i u budućnosti nastaviti saradnju sa iskrenim i otvorenim namerama, kako na tehničkom, tako i na političkom nivou", rekao je Dačić.
Premijer je pozvao UN da "nastave sa svojom ključnom ulogom koordinatora svih međunarodnih aktera koji deluju pod njihovim okriljem" na Kosovu i Metohiji. Po njegovim rečima, mandat UNMIK-a u pokrajini mora ostati "nepromenjen i ukoliko je moguće ojačan, bez obzira na predviđene budžetske restrikcije".
"Za nas je neprihvatljivo dodatno ograničavanje nadležnosti Administracije UN za Kosovsku Mitrovicu usled nedostatka finansijskih sredstava. Potrebno je istaći da je UNMIK jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje."
Osvrćući se na izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UNMIK-a, koji se odnosi na period od 16. oktobra do 15. januara, Dačić je ukazao na "veoma nestabilan i osetljiv položaj srpske zajednice na terenu i postojanje značajnih bezbednosnih izazova".
Kao osnovne probleme, naveo je ograničavanje i onemogućavanje slobode kretanja, nedovoljan nivo bezbednosti, nemogućnost upotrebe srpskog jezika, otežan pristup institucijama, nepostojanje uslova za održiv opstanak povratnika, konstantnu ugroženost srpskog kulturnog i verskog nasleđa, nezakonito otuđenje imovine u vlasništvu Republike Srbije.
Dačić je naveo da su u periodu od 1. oktobra 2012. do 31. januara 2013. zabeležena ukupno 93 etnički motivisana napada u kojima je jedno lice lišeno života, a 20 povređeno. Tokom januara, u roku od nekoliko dana, oštećena su ili uništena 102 nadgrobna spomenika na pravoslavnim grobljima.
Dodatnu zabrinutost i nemir, kako je rekao, izazvalo je kontinuirano povećanje broja privođenja i pritvaranja pripadnika srpske zajednice, bez davanja objašnjenja po kom pravnom osnovu su sporni nalozi izdati.
"Time se vrši dodatni pritisak na srpsku zajednicu i izaziva nepoverenje srpskog stanovništva, što istovremeno predstavlja grubu povredu osnovnih ljudskih prava koja su svakom pojedincu zagarantovana Poveljom UN, a neprihvatljivo je i sa aspekta vrednosti na kojima počiva Evropska unija."
I pored poštovanja svih ranije utvrđenih procedura, zvaničnicima Republike Srbije i uglednim javnim ličnostima ne dozvoljava se ulazak i boravak na Kosovu i Metohiji, čime se onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava na slobodno kretanje, ukazao je Dačić, posebno ističući slučaj iz januara kada je poseta Kosovu odbijena i predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji je imao nameru da prisustvuje Božićnoj liturgiji.
Kad je reč o povratku, prema podacima za 2012. na prostor Kosova i Metohije vratilo se samo 302 osobe srpske nacionalnosti, za razliku od 2011. godine kada se vratilo 464 osobe. Po Dačićevim rečima, "ovo svedoči o trendu kontinuiranog smanjivanja broja povratnika".
Po pitanju privatizacije, Dačić je rekao da "zabrinjava način" na koji je sprovodi tzv. Kosovska agencija za privatizaciju.
Po Dačićevim rečima, zabeležen je i porast broja slučajeva skrnavljenja srpskih nadgrobnih spomenika i spomenika kulture, a ti događaji "samo ukazuju na neophodnost nastavka prisustva Kfora na Kosovu i Metohiji".
Premijer je zatražio i ponovno otvaranje istrage o martovskom pogromu jer, kako je naveo, po podacima UN u tome je učestvovalo oko 51.000 ljudi, a do sada niko nije procesuiran.
Dačić se ponovo založio i za značajniju ulogu UN u istrazi o trgovini ljudskim organima, na osnovu izveštaja Dika Martija: "Srbija je spremna za nastavak saradnje sa istražnim timom Euleksa. Istinu treba utvrditi na krajnje profesionalan i nepristrasan način, posebno imajući u vidu informacije o uništavanju dokaza koje je prikupio UNMIK. I dalje se zalažemo da Ujedinjene nacije imaju značajniju ulogu u ovoj istrazi."
Posle Dačića govorio je kosovski premijer Hašim Tači koji je najavio da će od Beograda tražiti "kompenzaciju za ratnu štetu".
Tači je pozvao Beograd da, kako je rekao, "rasformira paralelne strukture" na severu Kosova, naglašavajući da je "Kosovo suverena država" i da je taj proces "nepovratan".
On je poručio da Kosovo "neće biti mesto podela i barikada" i "stvaranja nove Republike Srpske".
On je odbacio mogućnost da se zajednici srpskih opština da izvršna vlast, ocenjujući da je maksimum -Ahtisarijev plan.
Po njegovim rečima, "uloga Srbije je destruktivna" i otežava bezbednosnu situaciju.
"Kosovo je sada priznato od strane više od polovine članica UN. To je nepovratan proces, jer mnoge države su u procesu priznavanja nezavisnosti. Uveravam vas da je to najpravednija odluka za Kosovo i njegove građane", dodao je.
Na sednici je prvi govorio šef UNMIK-a Farid Zarif, koji je rekao da su nedavni susreti najviših zvaničnika iz Beograda i Prištine istorijski. "Učinjen je napredak na tim sastancima... Nadam se da će dve strane ostati uporne u nastojanjima da pronađu kompromise. Incidenti i zapaljiva retorika ugrožavaju politički proces", rekao je Zarif, a prenosi RTS.
On je, istovremeno, oštro osudio rušenje srpskih nadgrobnih spomenika ističući da su SPC i kosovski Srbi zabrinuti zbog ovakvih događaja.
Ban je u redovnom tromesečnom izveštaju o Kosovu istakao da je u prethodnom periodu postignut značajan korak napred podizanjem dijaloga Beograda i Prištine na viši politički nivo, ali je kosovske vlasti pozvao da odlučno reaguju na izražavanje netrpeljivosti prema Srbima, poput incidenta tokom proslave pravoslavnog Božića.
Generalni sekretar UN istakao je da, iako postoje još mnoga nerešena teška pitanja, obnavljanje pregovora predstavlja snažan signal da se obe strane zalažu za miran dijalog i prevazilaženje tereta prošlog sukoba.
Kada je reč o situaciji u severnoj Mitrovici, on je istakao da je potrebno koordinisano delovanje i pažnja, kako bi se sva teška pitanja rešila dobronamerno i tako izbegle dalje tenzije.
Ban je ukazao, da su, pored političkog procesa na visokom nivou, važni i održivi napori da se unapredi pomirenje i poveća poverenje među zajednicama na Kosovu.
Sednica Saveta bezbednosti UN trebalo je prvobitno da bude održana 22. februara, ali je zbog nastavka dijaloga između Beograda i Prištine pomerena za mesec dana.
Dačić je uoči sednice Bana informisao ga o toku dijaloga Beograda i Prištine i preneo mu stav da misija UNMIK i dalje treba da ima vodeću ulogu faktora uspostavljanja mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji.
Premijer je kazao i da je razgovarao sa predstavnikom Rusije u Savetu bezbednosti Vitalijem Čurkinom i zahvalio mu na podršci koju njegova zemlja pruža Srbiji.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Za vidljivi napredak, potrebna je politička hrabrost i spremnost na kompromis. Srbija je spremna da kompromis uspe, ali nije spremna na poniženja i ucene", istakao je Dačić, dodajući da Srbija neće promeniti principijelni stav o nepriznavanju jednostarno proglašene nezavisnosti Kosova.
Obraćajući se Savetu bezbednosti UN - sa zakašnjenjem od nekoliko minuta, pošto je bilo problema sa prevodom - Dačić se založio za veću aktivnost UNMIK-a, povećanje nivoa prisustva Euleksa, ali i efikasniju saradnju UNMIK-a i Euleksa.
Po njegovim rečima, UNMIK je "jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje".
"Dosadašnji susreti u Briselu i iskazana spremnost za postizanje kompromisa potvrda su posvećenosti Srbije ka izgradnji poverenja između dve strane. Republika Srbija će i u budućnosti nastaviti saradnju sa iskrenim i otvorenim namerama, kako na tehničkom, tako i na političkom nivou", rekao je Dačić.
Premijer je pozvao UN da "nastave sa svojom ključnom ulogom koordinatora svih međunarodnih aktera koji deluju pod njihovim okriljem" na Kosovu i Metohiji. Po njegovim rečima, mandat UNMIK-a u pokrajini mora ostati "nepromenjen i ukoliko je moguće ojačan, bez obzira na predviđene budžetske restrikcije".
"Za nas je neprihvatljivo dodatno ograničavanje nadležnosti Administracije UN za Kosovsku Mitrovicu usled nedostatka finansijskih sredstava. Potrebno je istaći da je UNMIK jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje."
Osvrćući se na izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UNMIK-a, koji se odnosi na period od 16. oktobra do 15. januara, Dačić je ukazao na "veoma nestabilan i osetljiv položaj srpske zajednice na terenu i postojanje značajnih bezbednosnih izazova".
Kao osnovne probleme, naveo je ograničavanje i onemogućavanje slobode kretanja, nedovoljan nivo bezbednosti, nemogućnost upotrebe srpskog jezika, otežan pristup institucijama, nepostojanje uslova za održiv opstanak povratnika, konstantnu ugroženost srpskog kulturnog i verskog nasleđa, nezakonito otuđenje imovine u vlasništvu Republike Srbije.
Dačić je naveo da su u periodu od 1. oktobra 2012. do 31. januara 2013. zabeležena ukupno 93 etnički motivisana napada u kojima je jedno lice lišeno života, a 20 povređeno. Tokom januara, u roku od nekoliko dana, oštećena su ili uništena 102 nadgrobna spomenika na pravoslavnim grobljima.
Dodatnu zabrinutost i nemir, kako je rekao, izazvalo je kontinuirano povećanje broja privođenja i pritvaranja pripadnika srpske zajednice, bez davanja objašnjenja po kom pravnom osnovu su sporni nalozi izdati.
"Time se vrši dodatni pritisak na srpsku zajednicu i izaziva nepoverenje srpskog stanovništva, što istovremeno predstavlja grubu povredu osnovnih ljudskih prava koja su svakom pojedincu zagarantovana Poveljom UN, a neprihvatljivo je i sa aspekta vrednosti na kojima počiva Evropska unija."
I pored poštovanja svih ranije utvrđenih procedura, zvaničnicima Republike Srbije i uglednim javnim ličnostima ne dozvoljava se ulazak i boravak na Kosovu i Metohiji, čime se onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava na slobodno kretanje, ukazao je Dačić, posebno ističući slučaj iz januara kada je poseta Kosovu odbijena i predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji je imao nameru da prisustvuje Božićnoj liturgiji.
Kad je reč o povratku, prema podacima za 2012. na prostor Kosova i Metohije vratilo se samo 302 osobe srpske nacionalnosti, za razliku od 2011. godine kada se vratilo 464 osobe. Po Dačićevim rečima, "ovo svedoči o trendu kontinuiranog smanjivanja broja povratnika".
Po pitanju privatizacije, Dačić je rekao da "zabrinjava način" na koji je sprovodi tzv. Kosovska agencija za privatizaciju.
Po Dačićevim rečima, zabeležen je i porast broja slučajeva skrnavljenja srpskih nadgrobnih spomenika i spomenika kulture, a ti događaji "samo ukazuju na neophodnost nastavka prisustva Kfora na Kosovu i Metohiji".
Premijer je zatražio i ponovno otvaranje istrage o martovskom pogromu jer, kako je naveo, po podacima UN u tome je učestvovalo oko 51.000 ljudi, a do sada niko nije procesuiran.
Dačić se ponovo založio i za značajniju ulogu UN u istrazi o trgovini ljudskim organima, na osnovu izveštaja Dika Martija: "Srbija je spremna za nastavak saradnje sa istražnim timom Euleksa. Istinu treba utvrditi na krajnje profesionalan i nepristrasan način, posebno imajući u vidu informacije o uništavanju dokaza koje je prikupio UNMIK. I dalje se zalažemo da Ujedinjene nacije imaju značajniju ulogu u ovoj istrazi."
Posle Dačića govorio je kosovski premijer Hašim Tači koji je najavio da će od Beograda tražiti "kompenzaciju za ratnu štetu".
Tači je pozvao Beograd da, kako je rekao, "rasformira paralelne strukture" na severu Kosova, naglašavajući da je "Kosovo suverena država" i da je taj proces "nepovratan".
On je poručio da Kosovo "neće biti mesto podela i barikada" i "stvaranja nove Republike Srpske".
On je odbacio mogućnost da se zajednici srpskih opština da izvršna vlast, ocenjujući da je maksimum -Ahtisarijev plan.
Po njegovim rečima, "uloga Srbije je destruktivna" i otežava bezbednosnu situaciju.
"Kosovo je sada priznato od strane više od polovine članica UN. To je nepovratan proces, jer mnoge države su u procesu priznavanja nezavisnosti. Uveravam vas da je to najpravednija odluka za Kosovo i njegove građane", dodao je.
Na sednici je prvi govorio šef UNMIK-a Farid Zarif, koji je rekao da su nedavni susreti najviših zvaničnika iz Beograda i Prištine istorijski. "Učinjen je napredak na tim sastancima... Nadam se da će dve strane ostati uporne u nastojanjima da pronađu kompromise. Incidenti i zapaljiva retorika ugrožavaju politički proces", rekao je Zarif, a prenosi RTS.
On je, istovremeno, oštro osudio rušenje srpskih nadgrobnih spomenika ističući da su SPC i kosovski Srbi zabrinuti zbog ovakvih događaja.
Ban je u redovnom tromesečnom izveštaju o Kosovu istakao da je u prethodnom periodu postignut značajan korak napred podizanjem dijaloga Beograda i Prištine na viši politički nivo, ali je kosovske vlasti pozvao da odlučno reaguju na izražavanje netrpeljivosti prema Srbima, poput incidenta tokom proslave pravoslavnog Božića.
Generalni sekretar UN istakao je da, iako postoje još mnoga nerešena teška pitanja, obnavljanje pregovora predstavlja snažan signal da se obe strane zalažu za miran dijalog i prevazilaženje tereta prošlog sukoba.
Kada je reč o situaciji u severnoj Mitrovici, on je istakao da je potrebno koordinisano delovanje i pažnja, kako bi se sva teška pitanja rešila dobronamerno i tako izbegle dalje tenzije.
Ban je ukazao, da su, pored političkog procesa na visokom nivou, važni i održivi napori da se unapredi pomirenje i poveća poverenje među zajednicama na Kosovu.
Sednica Saveta bezbednosti UN trebalo je prvobitno da bude održana 22. februara, ali je zbog nastavka dijaloga između Beograda i Prištine pomerena za mesec dana.
Dačić je uoči sednice Bana informisao ga o toku dijaloga Beograda i Prištine i preneo mu stav da misija UNMIK i dalje treba da ima vodeću ulogu faktora uspostavljanja mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji.
Premijer je kazao i da je razgovarao sa predstavnikom Rusije u Savetu bezbednosti Vitalijem Čurkinom i zahvalio mu na podršci koju njegova zemlja pruža Srbiji.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
