Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je u intervjuu Srni da postoji mogućnost da se tokom godine sastane sa predstavnicima udruženja srpskih žrtava i sasluša njihove probleme, ističući da je uvek tvrdio da su u ratu u BiH patili ljudi na svim stranama.
"Prilikom moje poslednje posete Sarajevu, teme razgovora ticale su se postupaka koji se trenutno vode protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, tako da se tada nisam susreo s predstavnicima udruženja srpskih žrtava. Međutim, kao i uvek, rado ću saslušati njihova razmišljanja, a Haško tužilaštvo će i dalje davati podršku njihovim nastojanjima da pravda bude zadovoljena unutar pravnog sistema BiH", naglasio je Bramerc.
Na pitanje da li je upoznat sa delovanjem muslimanske zločinačke organizacije "Ševe" tokom rata u BiH za koju svedoci tvrde da je počinila veliki broj zločina ne samo nad Srbima i Hrvatima, već i nad vlastitim narodom, Bramerc je rekao da Tužilaštvo zna za "Ševe", ali da se ono ne bavi krivičnim gonjenjem organizacija.
"Naš mandat je ograničen na utvrđivanje krivične odgovornosti pojedinaca. Nismo podigli nijednu optužnicu za pojedine pripadnike organizacije `Ševa`, budući da 2004. godine, kada smo podizali poslednje optužnice, nismo imali dovoljno pouzdanih dokaza", istakao je Bramerc.
Govoreći o predmetu koji se odnosi na lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja, za koji mnogi pravnici kažu da je bez presedana, s obzirom da je on već deset godina u pritvoru Haškog suda, Bramerc se saglasio da predmet "Šešelj" nije primer koji bi međunarodna pravda trebalo da sledi.
"Postupak je dugo trajao, i zaista se nadam da će uskoro biti donesena presuda u tom predmetu. Međutim, želim da naglasim da je Šešelj svojim ponašanjem prouzrokovao mnoga odgađanja u ovom predmetu, time što je štrajkovao glađu i što je u nekoliko navrata odbijao da se pridržava naloga Tribunala. On je osuđen i za nepoštivanje suda zato što je prekršio zaštitne mere za svedoke koje je naložio Sud", istakao je Bramerc.
Govoreći o oslobađajućoj presudi Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj, pogotovo u svetlu pisanja nekih vodećih zapadnih medija "Njujork tajmsa", Rojtersa, AFP-a da su optuženi Hrvati i Albanci, za razliku od Srba, imali podršku SAD i NATO saveza, Bramerc je rekao da je nakon presude Žalbenog veća u predmetu "Gotovina", javnom izjavom izrazio razočarenje Tužilaštva u vezi sa ishodom ovog predmeta.
"U isto vreme, priznali smo da kao strana u postupku moramo prihvatiti presudu koja je donesena u skladu s propisanim pravnim postupkom pred Tribunalom. Razumljivo je da je bilo dosta rasprava u vezi sa presudom Žalbenog veća. Većina u Žalbenom veću, trojica od petorice sudija, poništila je presudu koju su protiv Gotovine i Markača jednoglasno donela trojica sudija Pretresnog veća.
U svakom slučaju, ne postoji neslaganje o tome da su tokom i nakon operacije `Oluja` zločini bili počinjeni i da oni koji su doživeli zločine osećaju da njihove patnje nisu priznate. Mislim da svi možemo razumeti njihovo nezadovoljstvo. Tužilaštvo je tokom žalbenog postupka objasnilo Veću zašto verujemo da je bilo dovoljno dokaza u prilog presudi Pretresnog veća. Na kraju, trojica od petorice sudija imala su drugačije mišljenje", istakao je glavni tužilac Haškog tribunala.
Komentarišući izjave članova Žalbenog vijeća Tribunala Fausta Pokara da je oslobađajuća presuda koju je ovo veće, uz njegovo protivljenje, izreklo hrvatskim generalima "suprotna bilo kakvom osećaju za pravdu", i sudije Karmela Ađijusa, koji se takođe suprotstavio oslobađajućoj presudi, da ne može biti ignorisana činjenice da je na Knin palo 900 projektila za dan i da, istovremeno, o bilo kakvom otporu iz grada ne postoje dokazi, Bramerc je rekao da ne iznenađuje što je presuda s dva suprotna mišljenja koja su napisana tako oštrim tonom izazvala značajna reagovanja komentatora i žrtava.
"Kao što sam rekao u svojoj izjavi nakon žalbene presude Gotovini, dva suprotna mišljenja ukazala su na važna pitanja o kojima treba da razmislimo. Iako, kao strana u postupku, moramo prihvatiti ishod ovog predmeta, moramo istovremeno i pažljivo razmisliti o nekim pravnim gledištima izraženim u suprotnim mišljenjima, o stvarima kao što su standardi koji se koriste u žalbenim postupcima, ocenjivanje ukupnosti dokaza u spisu i iskazivanje primerenog poštovanja činjeničnim zaključcima Pretresnog veća", smatra Bramerc.
Na pitanje da li je oslobađajuća presuda komandantu takozvane Oslobodilačke vojske Kosova Ramušu Haradinaju još jedan "šamar" pravu i pravdi, kao i srpskim žrtvama, glavni tužilac rekao je da je u predmet "Haradinaj i drugi" bilo teško izvoditi dokaze zbog značajnih izazova u obezbeđivanju iskaza ključnih svedoka, čije je zastrašivanje ozbiljan problem za međunarodnu pravdu.
"Kao što je Žalbeno veće potvrdilo, prvostepeno suđenje bilo je obeleženo ozbiljnim pretnjama svedocima u toku kojeg su spoljne snage pokušavale onemogućiti sposobnost Tužilaštva da tokom suđenja izvede svoje dokaze. Iz tog razloga je Žalbeno veće poništilo oslobađanje optuženog po nekoliko tačaka optužnice i naložilo ponovno suđenje. Tokom ponovnog suđenja Tužilaštvo je izvelo dokaze najbolje što je moglo.
Međutim, pribavljanje dokaza potrebnih za uspešno procesuiranje i dalje je bilo teško, i Veće koje je vodilo ponovno suđenje nije bilo uvereno da su predočeni dokazi dovoljni da se optuženi osudi. Ishod ovog predmeta ne menja činjenicu da su zločini počinjeni i da su, zbog tih zločina, mnoge žrtve patile. Ali, treba reći da je zastrašivanje svedoka ozbiljan problem za međunarodnu pravdu, problem za koji će u budućnosti biti potrebna kreativna strategija i čvrsta reakcija", naglaiso je Bramerc.
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je od ukupnog broja presuda koje je donio Haški tribunal, čak 96,8 odsto izrečeno Srbima, da je 60 Srba osuđeno na ukupno 1.112,5 godina, računajući i četiri maksimalne kazne od po 40 godina zatvora, dok je za zločine nad Srbima u Hagu osuđeno šest ljudi na ukupno 50,5 godina zatvora, Bramerc kaže da se međunarodni istražioci i tužioci, ne mogu voditi statistikom, već samo dokazima koji im stoje na raspolaganju.
"Iza svih naših optužnica stoje dokazi koje smo prikupili, a ne nacionalnost ili etnička pripadnost optuženih. Tužilaštvo je nezavisno i radi bez ikakvog političkog uticaja i uplitanja", rekao je Bramerc u intervjuu Srni.
(Srna/Foto: Beta/Vladimir Milovanović)
"Prilikom moje poslednje posete Sarajevu, teme razgovora ticale su se postupaka koji se trenutno vode protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, tako da se tada nisam susreo s predstavnicima udruženja srpskih žrtava. Međutim, kao i uvek, rado ću saslušati njihova razmišljanja, a Haško tužilaštvo će i dalje davati podršku njihovim nastojanjima da pravda bude zadovoljena unutar pravnog sistema BiH", naglasio je Bramerc.
Na pitanje da li je upoznat sa delovanjem muslimanske zločinačke organizacije "Ševe" tokom rata u BiH za koju svedoci tvrde da je počinila veliki broj zločina ne samo nad Srbima i Hrvatima, već i nad vlastitim narodom, Bramerc je rekao da Tužilaštvo zna za "Ševe", ali da se ono ne bavi krivičnim gonjenjem organizacija.
"Naš mandat je ograničen na utvrđivanje krivične odgovornosti pojedinaca. Nismo podigli nijednu optužnicu za pojedine pripadnike organizacije `Ševa`, budući da 2004. godine, kada smo podizali poslednje optužnice, nismo imali dovoljno pouzdanih dokaza", istakao je Bramerc.
Govoreći o predmetu koji se odnosi na lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja, za koji mnogi pravnici kažu da je bez presedana, s obzirom da je on već deset godina u pritvoru Haškog suda, Bramerc se saglasio da predmet "Šešelj" nije primer koji bi međunarodna pravda trebalo da sledi.
"Postupak je dugo trajao, i zaista se nadam da će uskoro biti donesena presuda u tom predmetu. Međutim, želim da naglasim da je Šešelj svojim ponašanjem prouzrokovao mnoga odgađanja u ovom predmetu, time što je štrajkovao glađu i što je u nekoliko navrata odbijao da se pridržava naloga Tribunala. On je osuđen i za nepoštivanje suda zato što je prekršio zaštitne mere za svedoke koje je naložio Sud", istakao je Bramerc.
Govoreći o oslobađajućoj presudi Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj, pogotovo u svetlu pisanja nekih vodećih zapadnih medija "Njujork tajmsa", Rojtersa, AFP-a da su optuženi Hrvati i Albanci, za razliku od Srba, imali podršku SAD i NATO saveza, Bramerc je rekao da je nakon presude Žalbenog veća u predmetu "Gotovina", javnom izjavom izrazio razočarenje Tužilaštva u vezi sa ishodom ovog predmeta.
"U isto vreme, priznali smo da kao strana u postupku moramo prihvatiti presudu koja je donesena u skladu s propisanim pravnim postupkom pred Tribunalom. Razumljivo je da je bilo dosta rasprava u vezi sa presudom Žalbenog veća. Većina u Žalbenom veću, trojica od petorice sudija, poništila je presudu koju su protiv Gotovine i Markača jednoglasno donela trojica sudija Pretresnog veća.
U svakom slučaju, ne postoji neslaganje o tome da su tokom i nakon operacije `Oluja` zločini bili počinjeni i da oni koji su doživeli zločine osećaju da njihove patnje nisu priznate. Mislim da svi možemo razumeti njihovo nezadovoljstvo. Tužilaštvo je tokom žalbenog postupka objasnilo Veću zašto verujemo da je bilo dovoljno dokaza u prilog presudi Pretresnog veća. Na kraju, trojica od petorice sudija imala su drugačije mišljenje", istakao je glavni tužilac Haškog tribunala.
Komentarišući izjave članova Žalbenog vijeća Tribunala Fausta Pokara da je oslobađajuća presuda koju je ovo veće, uz njegovo protivljenje, izreklo hrvatskim generalima "suprotna bilo kakvom osećaju za pravdu", i sudije Karmela Ađijusa, koji se takođe suprotstavio oslobađajućoj presudi, da ne može biti ignorisana činjenice da je na Knin palo 900 projektila za dan i da, istovremeno, o bilo kakvom otporu iz grada ne postoje dokazi, Bramerc je rekao da ne iznenađuje što je presuda s dva suprotna mišljenja koja su napisana tako oštrim tonom izazvala značajna reagovanja komentatora i žrtava.
"Kao što sam rekao u svojoj izjavi nakon žalbene presude Gotovini, dva suprotna mišljenja ukazala su na važna pitanja o kojima treba da razmislimo. Iako, kao strana u postupku, moramo prihvatiti ishod ovog predmeta, moramo istovremeno i pažljivo razmisliti o nekim pravnim gledištima izraženim u suprotnim mišljenjima, o stvarima kao što su standardi koji se koriste u žalbenim postupcima, ocenjivanje ukupnosti dokaza u spisu i iskazivanje primerenog poštovanja činjeničnim zaključcima Pretresnog veća", smatra Bramerc.
Na pitanje da li je oslobađajuća presuda komandantu takozvane Oslobodilačke vojske Kosova Ramušu Haradinaju još jedan "šamar" pravu i pravdi, kao i srpskim žrtvama, glavni tužilac rekao je da je u predmet "Haradinaj i drugi" bilo teško izvoditi dokaze zbog značajnih izazova u obezbeđivanju iskaza ključnih svedoka, čije je zastrašivanje ozbiljan problem za međunarodnu pravdu.
"Kao što je Žalbeno veće potvrdilo, prvostepeno suđenje bilo je obeleženo ozbiljnim pretnjama svedocima u toku kojeg su spoljne snage pokušavale onemogućiti sposobnost Tužilaštva da tokom suđenja izvede svoje dokaze. Iz tog razloga je Žalbeno veće poništilo oslobađanje optuženog po nekoliko tačaka optužnice i naložilo ponovno suđenje. Tokom ponovnog suđenja Tužilaštvo je izvelo dokaze najbolje što je moglo.
Međutim, pribavljanje dokaza potrebnih za uspešno procesuiranje i dalje je bilo teško, i Veće koje je vodilo ponovno suđenje nije bilo uvereno da su predočeni dokazi dovoljni da se optuženi osudi. Ishod ovog predmeta ne menja činjenicu da su zločini počinjeni i da su, zbog tih zločina, mnoge žrtve patile. Ali, treba reći da je zastrašivanje svedoka ozbiljan problem za međunarodnu pravdu, problem za koji će u budućnosti biti potrebna kreativna strategija i čvrsta reakcija", naglaiso je Bramerc.
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je od ukupnog broja presuda koje je donio Haški tribunal, čak 96,8 odsto izrečeno Srbima, da je 60 Srba osuđeno na ukupno 1.112,5 godina, računajući i četiri maksimalne kazne od po 40 godina zatvora, dok je za zločine nad Srbima u Hagu osuđeno šest ljudi na ukupno 50,5 godina zatvora, Bramerc kaže da se međunarodni istražioci i tužioci, ne mogu voditi statistikom, već samo dokazima koji im stoje na raspolaganju.
"Iza svih naših optužnica stoje dokazi koje smo prikupili, a ne nacionalnost ili etnička pripadnost optuženih. Tužilaštvo je nezavisno i radi bez ikakvog političkog uticaja i uplitanja", rekao je Bramerc u intervjuu Srni.
(Srna/Foto: Beta/Vladimir Milovanović)
Moćne reči Ajzeje Kenana: Došao sam u Crvenu zvezdu da osvojimo Evroligu
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Goranu Vesiću se pogoršalo zdravstveno stanje: Prebačen u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)