Profesor ustavnog prava Pavle Nikolić izjavio je u subotu da je raspisivanje izbora za Ustavotvornu skupštinu, jedini put do novog Ustava Srbije koji bi bio u pravnom diskontinuitetu sa vladavinom Slobodana Miloševića.
Na konferenciji Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu i nevladinog Udruženja za političke nauke "Ustavne promene u Srbiji", Nikolić je ocenio da bi teško sprovodive ustavne promene prema proceduri ustava iz 1990. godine, očuvale Miloševićev sistem vlasti i kadrove.
Nikolić je rekao da imperativ novog ustava mora biti "očuvanje značenja 5. oktobra i ustavno-pravni diskontinuitet sa Miloševićevom vladavinom".
"Jedino legalno i legitimno rešenje je Ustavotvorna skupština, koju sadašnji predsednik skupštine može raspisati u dogovoru sa parlamentarnim strankama", istakao je Nikolić.
Univerzitetski profesor Dragoljub Mićunović istakao je da je pre izjašnjavanja poslanika neophodna najšira javna i stručna rasprava o novom ustavu, kako ne bi kasnije bili dovedeni u sumnju njegova demokratičnost i legitimitet.
Mićunović je upozorio da je posebno veliki problem definisanje položaja Kosova i Metohije u novom ustavu, odnosno da li bi u njega trebalo uneti i neke elemente budućeg ustava Evropske unije.
Profesor FPN-a Milan Podunavac istakao je da će na donošenje ustava uticati činjenica da je Srbija "post-ratno, post-diktatorsko i poraženo društvo". "Ključni problem je kako da se u donošenju ustava umanji uloga stranaka protivnika parlamentarizma, kao što je Srpska radikalna stranka i njeni sateliti", ocenio je Podunavac.
Ekspert skupštinskog Podobora za ustavna pitanja Dragor Hiber rekao je da je to telo do sada radilo na usaglašavanju oko 80 članova ustava, o osnovnim načelima i ljudskim i manjinskim pravima.
Zbog stanja na unutarpolitičkoj sceni Srbije, ali i još nerešenog statusa Kosova, Hiber je rekao da treba odlučiti da li novi ustav treba "ostaviti za neka bolja vremena", ili doneti najviši pravni akt zemlje koji će biti "bolji od sadašnjeg ustava, ali po iznuđenoj proceduri koja se može osporiti".
Na konferenciji Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu i nevladinog Udruženja za političke nauke "Ustavne promene u Srbiji", Nikolić je ocenio da bi teško sprovodive ustavne promene prema proceduri ustava iz 1990. godine, očuvale Miloševićev sistem vlasti i kadrove.
Nikolić je rekao da imperativ novog ustava mora biti "očuvanje značenja 5. oktobra i ustavno-pravni diskontinuitet sa Miloševićevom vladavinom".
"Jedino legalno i legitimno rešenje je Ustavotvorna skupština, koju sadašnji predsednik skupštine može raspisati u dogovoru sa parlamentarnim strankama", istakao je Nikolić.
Univerzitetski profesor Dragoljub Mićunović istakao je da je pre izjašnjavanja poslanika neophodna najšira javna i stručna rasprava o novom ustavu, kako ne bi kasnije bili dovedeni u sumnju njegova demokratičnost i legitimitet.
Mićunović je upozorio da je posebno veliki problem definisanje položaja Kosova i Metohije u novom ustavu, odnosno da li bi u njega trebalo uneti i neke elemente budućeg ustava Evropske unije.
Profesor FPN-a Milan Podunavac istakao je da će na donošenje ustava uticati činjenica da je Srbija "post-ratno, post-diktatorsko i poraženo društvo". "Ključni problem je kako da se u donošenju ustava umanji uloga stranaka protivnika parlamentarizma, kao što je Srpska radikalna stranka i njeni sateliti", ocenio je Podunavac.
Ekspert skupštinskog Podobora za ustavna pitanja Dragor Hiber rekao je da je to telo do sada radilo na usaglašavanju oko 80 članova ustava, o osnovnim načelima i ljudskim i manjinskim pravima.
Zbog stanja na unutarpolitičkoj sceni Srbije, ali i još nerešenog statusa Kosova, Hiber je rekao da treba odlučiti da li novi ustav treba "ostaviti za neka bolja vremena", ili doneti najviši pravni akt zemlje koji će biti "bolji od sadašnjeg ustava, ali po iznuđenoj proceduri koja se može osporiti".
Lončar: Kamen spoticanja izbor predsednika Srbije
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio je u subotu da je u procesu donošenja ustava najveći kamen spoticanja način biranja predsednika Srbije.
Na konferenciji "Ustavne promene u Srbiji" na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Lončar je rekao da će to biti najveće iskušenje, i naglasio da je za to najvažniji politički kompromis.
Prema njegovim rečima, novi ustavom položaj predsednika Srbije mora biti drugaciji u odnosu na današnji, njegova ovlašćenja moraju biti manja i jasno odredjena, a mora se urediti i pitanje njegove odgovornosti.
On je dodao da ohrabruje to što je do sada usaglašeno 80 tačaka predloga ustava i ocenio da se usaglašavanje može nastaviti i u drugom delu predloga, koji se tiče pitanja uredjenja vlasti i teritorijalne organizacije vlasti.
Lončar je istakao da je njegov lični stav da je decentralizacija važna zbog svih specifičnosti Srbije i da je pretpostavka punog razvoja države.
On je dodao da je decentralizacije jednaka demokratizaciji vlasti u Srbiji.
Lončar je rekao da je položaj Vojvodine neophodno "valjano" definisati i da bi Vojvodina trebalo da bude jedna autonomna jedinica sa znatno proširenim nadležnostima i sopstvenim izvorom prihoda.
Vojvodina treba da ima ovlašćenja da visinu i vrstu prihoda sama odredjuje, naglasio je Lončar.
Što se tiče položaja Kosova i Metohije, on je dodao da se to može rešiti jedino na način da se konstatuje činjenično stanje.
"Na snazi je rezolucija 1244 i nakon prestanka važenja te rezolucije izmenama ustava ili ustavnim zakonom, u skladu sa medjunarodnim dogovorom, stanje treba da verifikujemo i u tekstu ustava", rekao je Lončar, izražavajući nadu da će medjunarodni dogovor biti pozitivan za Srbiju.
"Za donošenje ustava neophodna je saradnja svih relevantnih političkih snaga, naročito demokratskih snaga Srbije i ako nje bude onda možemo da očekujemo da ćemo u narednom periodu konačno dobiti ne samo formalno novi ustav, već da će taj akt biti jedan od simbola Srbije kao moderne i demokratski uredjene države kao i izvor njene državne snage", zaključio je Lončar.
(Beta)
Na konferenciji "Ustavne promene u Srbiji" na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Lončar je rekao da će to biti najveće iskušenje, i naglasio da je za to najvažniji politički kompromis.
Prema njegovim rečima, novi ustavom položaj predsednika Srbije mora biti drugaciji u odnosu na današnji, njegova ovlašćenja moraju biti manja i jasno odredjena, a mora se urediti i pitanje njegove odgovornosti.
On je dodao da ohrabruje to što je do sada usaglašeno 80 tačaka predloga ustava i ocenio da se usaglašavanje može nastaviti i u drugom delu predloga, koji se tiče pitanja uredjenja vlasti i teritorijalne organizacije vlasti.
Lončar je istakao da je njegov lični stav da je decentralizacija važna zbog svih specifičnosti Srbije i da je pretpostavka punog razvoja države.
On je dodao da je decentralizacije jednaka demokratizaciji vlasti u Srbiji.
Lončar je rekao da je položaj Vojvodine neophodno "valjano" definisati i da bi Vojvodina trebalo da bude jedna autonomna jedinica sa znatno proširenim nadležnostima i sopstvenim izvorom prihoda.
Vojvodina treba da ima ovlašćenja da visinu i vrstu prihoda sama odredjuje, naglasio je Lončar.
Što se tiče položaja Kosova i Metohije, on je dodao da se to može rešiti jedino na način da se konstatuje činjenično stanje.
"Na snazi je rezolucija 1244 i nakon prestanka važenja te rezolucije izmenama ustava ili ustavnim zakonom, u skladu sa medjunarodnim dogovorom, stanje treba da verifikujemo i u tekstu ustava", rekao je Lončar, izražavajući nadu da će medjunarodni dogovor biti pozitivan za Srbiju.
"Za donošenje ustava neophodna je saradnja svih relevantnih političkih snaga, naročito demokratskih snaga Srbije i ako nje bude onda možemo da očekujemo da ćemo u narednom periodu konačno dobiti ne samo formalno novi ustav, već da će taj akt biti jedan od simbola Srbije kao moderne i demokratski uredjene države kao i izvor njene državne snage", zaključio je Lončar.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
