Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, optužen za ratne zločine na Kosovu, izjavio je pred Haškim tribunalom da nije kriv i da mu je savest čista.
Sudjenje Ojdaniću i kooptuženima Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću počelo je u ponedeljak ujutru pred sudskim većem Ijena Bonomija.
"Dokazi će pokazati da su svi moji postupci kao načelnika Štaba vrhovne komande VJ bili usmereni protiv OVK i NATO, a ne protiv albanskih civila, kako se ovde tvrdi...U jedno sam siguran - nisam kriv ni po jednoj tačci optužnice i čiste savesti se suočavam sa svakom", rekao je general Ojdanić, jedini od optuženih koji je želeo da se obrati sudijama posle uvodne reči tužioca Toma Hanisa.
Ojdanić je naglasio da je kao najviši oficir VJ poštovao zakone i medjunarodno pravo"; da "plan za proterivanje Albanaca nije postojao", kao ni takav "zajednički zločinački poduhvat"; da "nikada nije naredio kršenje medjunarodnog humanitarnog prava, naprotiv" i da je "preduzimao najviše moguće da spreči i kazni" takva krivična dela.
"Nikada nisam preduzeo ništa od onoga što se navodi u optužnici... Naprotiv, suočićete se sa mojim bezbrojnim naredbama i upozorenjima za čovečno postupanje u nečovečnim uslovima, u cilju da se ne nanesu patnje civilima koji su uvek najveće žrtve rata... Moja dela nisu bila ni podsticaj, ni pomoć za bilo kakve zločine...U svojoj karijeri, ni kao načelnik Štaba Vrhovne komande, nikada nisam počinio bilo šta što bi se moglo okarakterisati kao zločin", naznačio je Ojdanić.
On je rekao da je uvek verovao u medjunarodno pravo i da je stoga mislio da neće doći do agresije NATO na SRJ, o čemu je pisao i komandantu Alijanse Vesliju Klarku, ali da Klark "u to nije verovao".
General Ojdanić naglasio je i da je "partnerstvo NATO i OVK" i "neselektivno bombardovanje" izazvalo brojne žrtve koje "nisu zainteresovale tužioce Haškog tribunala".
"Ja nemam šta da krijem, čega da se bojim ili da se stidim i zato sam od NATO zatražio da nam dostavi sve prisluškivane razgovore u kojima sam ja učestvovao ili sam pominjan...Pozivam tužioce da pokažu bilo koji dokument i dokaz da sam planirao, podsticao ili pomagao proterivanje Albanaca", rekao je optuženi.
+U nastavku sudjenja, iskaz daje prva svedokinja optužbe Sandra Mičel. Ona je 1999. kao zvaničnica OEBS-a organizovala uzimanje izjava o zločinima na Kosovu od albanskih izbeglica u Makedoniji i Albaniji.
Te izjave, OEBS je objavio u knjizi "Kako vidjeno, tako rečeno" na koju se Tužilaštvo Haškog tribunala u znatnoj meri oslanjalo tokom sudjenja Slobodanu Miloševiću na kojem je Mičelova takodje bila svedok.
Sudjenje Ojdaniću i kooptuženima Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću počelo je u ponedeljak ujutru pred sudskim većem Ijena Bonomija.
"Dokazi će pokazati da su svi moji postupci kao načelnika Štaba vrhovne komande VJ bili usmereni protiv OVK i NATO, a ne protiv albanskih civila, kako se ovde tvrdi...U jedno sam siguran - nisam kriv ni po jednoj tačci optužnice i čiste savesti se suočavam sa svakom", rekao je general Ojdanić, jedini od optuženih koji je želeo da se obrati sudijama posle uvodne reči tužioca Toma Hanisa.
Ojdanić je naglasio da je kao najviši oficir VJ poštovao zakone i medjunarodno pravo"; da "plan za proterivanje Albanaca nije postojao", kao ni takav "zajednički zločinački poduhvat"; da "nikada nije naredio kršenje medjunarodnog humanitarnog prava, naprotiv" i da je "preduzimao najviše moguće da spreči i kazni" takva krivična dela.
"Nikada nisam preduzeo ništa od onoga što se navodi u optužnici... Naprotiv, suočićete se sa mojim bezbrojnim naredbama i upozorenjima za čovečno postupanje u nečovečnim uslovima, u cilju da se ne nanesu patnje civilima koji su uvek najveće žrtve rata... Moja dela nisu bila ni podsticaj, ni pomoć za bilo kakve zločine...U svojoj karijeri, ni kao načelnik Štaba Vrhovne komande, nikada nisam počinio bilo šta što bi se moglo okarakterisati kao zločin", naznačio je Ojdanić.
On je rekao da je uvek verovao u medjunarodno pravo i da je stoga mislio da neće doći do agresije NATO na SRJ, o čemu je pisao i komandantu Alijanse Vesliju Klarku, ali da Klark "u to nije verovao".
General Ojdanić naglasio je i da je "partnerstvo NATO i OVK" i "neselektivno bombardovanje" izazvalo brojne žrtve koje "nisu zainteresovale tužioce Haškog tribunala".
"Ja nemam šta da krijem, čega da se bojim ili da se stidim i zato sam od NATO zatražio da nam dostavi sve prisluškivane razgovore u kojima sam ja učestvovao ili sam pominjan...Pozivam tužioce da pokažu bilo koji dokument i dokaz da sam planirao, podsticao ili pomagao proterivanje Albanaca", rekao je optuženi.
+U nastavku sudjenja, iskaz daje prva svedokinja optužbe Sandra Mičel. Ona je 1999. kao zvaničnica OEBS-a organizovala uzimanje izjava o zločinima na Kosovu od albanskih izbeglica u Makedoniji i Albaniji.
Te izjave, OEBS je objavio u knjizi "Kako vidjeno, tako rečeno" na koju se Tužilaštvo Haškog tribunala u znatnoj meri oslanjalo tokom sudjenja Slobodanu Miloševiću na kojem je Mičelova takodje bila svedok.
Optužnica sa pet tačaka
Pet tačaka optužnice tereti Milutinovića, Ojdanića, Šainovića, Pavkovića i Lazarevića za progon Albanaca na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi; višestruka ubistva; masovne deportacije i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje civilnog stanovništva.
Na početku uvodne reči, tužilac Tomas Hanis izjavio je da će dokazati da su optuženi bili "saučesnici sa Slobodanom Miloševićem - i drugim političkim, policijskim i vojnim zvaničnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu - čiji je cilj bilo da se izmeni etnička ravnoteža na Kosovu kako bi bila održana srpska kontrola".
Podsetio je da su 1999. svet obišle slike hiljada i hiljada albanskih izbeglica koji su pešice i na traktorskim prikolicama napuštali Kosovo, najavljujući da će suština dokaznog postupka Tužilaštva biti da objasni "zašto i kako" se to dogodilo.
Tužilac Hanis rekao je da je Kosovo imalo "poseban značaj" za predsednika SRJ Slobodana Miloševića zato što je on već početkom devedesetih godina shvatio da bi "njegova politička karijera bila okončana, ako bi udovoljio zahtevima Albanaca".
Izlažući predistoriju sukoba na Kosovu, Hanis je kazao da je Milošević 1987. posle govora u Kosovu Polju "zajahao na rastućem talasu srpskog nacionalizma" i "postao heroj za mnoge Srbe".
Hanis je pomenuo i Memorandum SANU iz 1986, tvrdeći da je u tom dokumentu pisalo da Srbi na Kosovu doživljavaju kulturni, ekonomski i fizički genocid.
Tužilac je rekao i da je 1990. Skupština Srbije usvojila ustavne promene kojima je ukinuta autonomiju Kosova, što je izazvalo snažne demonstracije Albanaca u kojima su "mnogi" demonstranti ubijeni.
Hanis je u sudnici prikazao deo snimka Miloševićevog govora sa proslave 600. godišnjice Kosovske bitke u kojem je on na Gazimestanu rekao: "Opet smo u bitkama i pred bitkama - one nisu oružane, mada i takve još nisu isključene".
Posle ustavnih promena, nastavio je tužilac, vlasti Srbije su uvele "administrativne mere" za "promenu etničkog sastava Kosova" koje su diskriminisale Albance i na osnovu kojih su hiljade albanskih sudija, profesora, lekara i drugih profesionalaca dobile otkaz.
"Na mesta Albanaca koji su bili otpušteni samo zbog svoje nacionalnosti, dolazili bi Srbi bez obzira da li su bili kvalifikovani... Srpske izbeglice iz Hrvatske i iz BiH planski su naseljavani na Kosovo, ali se to nije pokazalo kao baš uspešno", rekao je tužilac.
Hanis je naveo i da je Skupština Kosova 1990. proglasila nezavisnost i da je potom raspuštena od Skupštine Srbije, a da su godinu dana kasnije Albanci na referendumu izglasali nezavisnost Kosova.
Tužilac nastavlja uvodnu reč na sudjenju Milutinoviću i drugima.
Prema optužnici, oni su od januara do jula 1999. bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu trajnog uklanjanja oko 800.000 Albanaca sa Kosova koji je sproveden sistematskom kampanjom nasilja, proterivanjem i ubistvima koje su počinile snage Srbije i SRJ pod njihovom kontrolom.
Sudskim većem predsedava Ijen Bonomi iz Velike Britanije, a u veću su novoimenovane sudije Ali Navaz Čouhan iz Pakistana i Cvetana Kamenova iz Bugarske.
Šainović i Ojdanić dobrovoljno su se predali Tribunalu u proleće 2002. godine; Milutinović je to učinio u januaru 2003, a Lazarević, Lukić i Pavković prošle godine.
Svi su 2005. pušteni na privremenu slobodu sa koje su se u Hag vratili 4. jula.
(Beta)
Na početku uvodne reči, tužilac Tomas Hanis izjavio je da će dokazati da su optuženi bili "saučesnici sa Slobodanom Miloševićem - i drugim političkim, policijskim i vojnim zvaničnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu - čiji je cilj bilo da se izmeni etnička ravnoteža na Kosovu kako bi bila održana srpska kontrola".
Podsetio je da su 1999. svet obišle slike hiljada i hiljada albanskih izbeglica koji su pešice i na traktorskim prikolicama napuštali Kosovo, najavljujući da će suština dokaznog postupka Tužilaštva biti da objasni "zašto i kako" se to dogodilo.
Tužilac Hanis rekao je da je Kosovo imalo "poseban značaj" za predsednika SRJ Slobodana Miloševića zato što je on već početkom devedesetih godina shvatio da bi "njegova politička karijera bila okončana, ako bi udovoljio zahtevima Albanaca".
Izlažući predistoriju sukoba na Kosovu, Hanis je kazao da je Milošević 1987. posle govora u Kosovu Polju "zajahao na rastućem talasu srpskog nacionalizma" i "postao heroj za mnoge Srbe".
Hanis je pomenuo i Memorandum SANU iz 1986, tvrdeći da je u tom dokumentu pisalo da Srbi na Kosovu doživljavaju kulturni, ekonomski i fizički genocid.
Tužilac je rekao i da je 1990. Skupština Srbije usvojila ustavne promene kojima je ukinuta autonomiju Kosova, što je izazvalo snažne demonstracije Albanaca u kojima su "mnogi" demonstranti ubijeni.
Hanis je u sudnici prikazao deo snimka Miloševićevog govora sa proslave 600. godišnjice Kosovske bitke u kojem je on na Gazimestanu rekao: "Opet smo u bitkama i pred bitkama - one nisu oružane, mada i takve još nisu isključene".
Posle ustavnih promena, nastavio je tužilac, vlasti Srbije su uvele "administrativne mere" za "promenu etničkog sastava Kosova" koje su diskriminisale Albance i na osnovu kojih su hiljade albanskih sudija, profesora, lekara i drugih profesionalaca dobile otkaz.
"Na mesta Albanaca koji su bili otpušteni samo zbog svoje nacionalnosti, dolazili bi Srbi bez obzira da li su bili kvalifikovani... Srpske izbeglice iz Hrvatske i iz BiH planski su naseljavani na Kosovo, ali se to nije pokazalo kao baš uspešno", rekao je tužilac.
Hanis je naveo i da je Skupština Kosova 1990. proglasila nezavisnost i da je potom raspuštena od Skupštine Srbije, a da su godinu dana kasnije Albanci na referendumu izglasali nezavisnost Kosova.
Tužilac nastavlja uvodnu reč na sudjenju Milutinoviću i drugima.
Prema optužnici, oni su od januara do jula 1999. bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu trajnog uklanjanja oko 800.000 Albanaca sa Kosova koji je sproveden sistematskom kampanjom nasilja, proterivanjem i ubistvima koje su počinile snage Srbije i SRJ pod njihovom kontrolom.
Sudskim većem predsedava Ijen Bonomi iz Velike Britanije, a u veću su novoimenovane sudije Ali Navaz Čouhan iz Pakistana i Cvetana Kamenova iz Bugarske.
Šainović i Ojdanić dobrovoljno su se predali Tribunalu u proleće 2002. godine; Milutinović je to učinio u januaru 2003, a Lazarević, Lukić i Pavković prošle godine.
Svi su 2005. pušteni na privremenu slobodu sa koje su se u Hag vratili 4. jula.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
