U Srbiji živi oko 300.000 osoba doseljenih iz republika nekadašnje SFR Jugoslavije, od kojih je 107.000 sa statusom izbeglice, a 200.000 je već uzelo državljanstvo, izjavio je Tanjugu komesar za izbeglice Srbije Dragiša Dabetić.
"Tokom procesa registracije obuhvaćena je 141.000 lica, od kojih je, posle 11.000 razmotrenih žalbi, za 107.000 potvrdjen izbeglički status", rekao je Dabetić, ukazujući da od jeseni više neće važiti stare izbegličke legitimacije.
On je izrazio uverenje da će se izmene i dopune Zakona o izbeglicama naći pred poslanicima do kraja letnjeg zasedanja Skupštine Srbije, ukazujući da je prioritet pitanje integracije izbeglih lica koja su već uzela državljanstvo Srbije, ali su najugroženija socijalna kategorija.
Taj dokument je već prošao nekoliko ključnih skupštinskih odbora, a u odnosu na Zakon o izbeglicama iz 1992. godine, stvara novi normativni okvir za integraciju bivših izbeglica.
Prema odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, izbegla lica imala bi povoljnosti u dobijanju stambenih kredita za otkup, stana ili uzimanje u zakup.
Prema rečima Dabetića, test sproveden u opštini Alibunar pokazao je da bi izbeglice koje su dosda živele u stanu koji je državno vlasništvo, za otkup trebalo da izdvoje samo 1.156 evra.
Tako prikupljena sredstva bi, prema predlogu novog zakona, išla na poseban račun u budžetu, a koristila bi se isključivo za gradnju novih stambenih objekata za izbeglice. Pošto bi svaka izbeglička porodica otkupljivala stan po navedenim povoljnostima, na računu bi, kako je rekao, uvek postojala početna suma, koja bi, uz sredstva iz donacija, bila osnov za dalje stambeno zbrinjavanje izbeglih lica.
Kao vid stambenog zbrinjavanja izbeglih lica predvidja se i dalje otkup seoskih imanja. Do sada je na taj način otkupljeno oko 200 kuća, na osnovu želje i odabira samih izbeglica, a sredstva je dala Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj.
Dabetić je, govoreći o povratku izbeglica, ocenio da je povratak u Hrvatsku "trenutno zastao".
"Proces povratka u Hrvatsku koče pitanja stanarskih prava i konvalidacije radnog staža. U oba slučaja stav medjunarodne zajednice je da se moraju naći rešenja", istakao je on.
Osim izbeglica, u Srbiji ima i 209.000 raseljenih sa Kosova i Metohije, od kojih je oko 10.000 u 109 kolektivnih centara (92 na području centralne Srbije, a 17 na prostoru Kosmeta).
"Tokom procesa registracije obuhvaćena je 141.000 lica, od kojih je, posle 11.000 razmotrenih žalbi, za 107.000 potvrdjen izbeglički status", rekao je Dabetić, ukazujući da od jeseni više neće važiti stare izbegličke legitimacije.
On je izrazio uverenje da će se izmene i dopune Zakona o izbeglicama naći pred poslanicima do kraja letnjeg zasedanja Skupštine Srbije, ukazujući da je prioritet pitanje integracije izbeglih lica koja su već uzela državljanstvo Srbije, ali su najugroženija socijalna kategorija.
Taj dokument je već prošao nekoliko ključnih skupštinskih odbora, a u odnosu na Zakon o izbeglicama iz 1992. godine, stvara novi normativni okvir za integraciju bivših izbeglica.
Prema odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, izbegla lica imala bi povoljnosti u dobijanju stambenih kredita za otkup, stana ili uzimanje u zakup.
Prema rečima Dabetića, test sproveden u opštini Alibunar pokazao je da bi izbeglice koje su dosda živele u stanu koji je državno vlasništvo, za otkup trebalo da izdvoje samo 1.156 evra.
Tako prikupljena sredstva bi, prema predlogu novog zakona, išla na poseban račun u budžetu, a koristila bi se isključivo za gradnju novih stambenih objekata za izbeglice. Pošto bi svaka izbeglička porodica otkupljivala stan po navedenim povoljnostima, na računu bi, kako je rekao, uvek postojala početna suma, koja bi, uz sredstva iz donacija, bila osnov za dalje stambeno zbrinjavanje izbeglih lica.
Kao vid stambenog zbrinjavanja izbeglih lica predvidja se i dalje otkup seoskih imanja. Do sada je na taj način otkupljeno oko 200 kuća, na osnovu želje i odabira samih izbeglica, a sredstva je dala Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj.
Dabetić je, govoreći o povratku izbeglica, ocenio da je povratak u Hrvatsku "trenutno zastao".
"Proces povratka u Hrvatsku koče pitanja stanarskih prava i konvalidacije radnog staža. U oba slučaja stav medjunarodne zajednice je da se moraju naći rešenja", istakao je on.
Osim izbeglica, u Srbiji ima i 209.000 raseljenih sa Kosova i Metohije, od kojih je oko 10.000 u 109 kolektivnih centara (92 na području centralne Srbije, a 17 na prostoru Kosmeta).
Pridruži se MONDO zajednici.