U Njujorku je popodne, po srednjoevropskom vremenu, iza zatvorenih vrata počela sednica Saveta bezbednosti UN, posvećena Kosovu i Metohiji.
Obraćajući se Savetu bezbednosti, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je da je Srbija spremna za kompromis i sporazum o Kosovu, ali da odlučno odbacuje nametnuto rešenje koje podrazumeva oduzimanje skoro 15 odsto teritorije.
"Demokratska Srbija ne može da pristane na nezavsnost Kosova i Metohije i zato što je privržena medjunarodnom pravu i poštovanju potpisanih dogovora, ali i iz razloga samopoštovanja, nerazdvojnog od poštovanja za druge", istakao je Koštunica.
Premijer je dodao da Srbija odlučno zahteva da se obezbede opstanak i egzistencija dostojna čoveka za srpsko i drugo nealbansko stanovništvo koje je na Kosovu i Metohiji ostalo da živi. "Tražeći to, Srbija zapravo traži ostvarenje principa multietničnosti, prava na slobodu kretanja, veroisposvesti i obrazovanja", poručio je Koštunica.
"Naša platforma predvidja rešenja po kojima bi Kosovo i Metohija, koje naseljava velika albanska većina, raspolagalo najvećom mogućom autonomijom, garantovanom autoritetom medjunarodne zajednice kroz medjunarodni sporazum i medjunarodno prisustvo", rekao je Koštunica.
Srbija ne traži ništa više i ništa manje od elementarne ravnopravnosti i potvrde spremnosti da se prema srpskoj zajednici u pokrajini, na rečima i delu, postupa kao s bilo kojim drugim narodom koji je zastupljen pod krovom svetske organizacije, naglasio je srpski premijer.
Za 21 čas po srednjoevropskom vremenu, zakazani su susreti ambasadora članica Saveta - koji budu želeli - da se neformalno sastanu s predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, rekao je Tanjugu predstavnik SAD za pregovore o Kosovu Frank Vizner. Ova informacija nije, medjutim, zvanično potvrdjena u sedištu UN.
Obraćajući se Savetu bezbednosti, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je da je Srbija spremna za kompromis i sporazum o Kosovu, ali da odlučno odbacuje nametnuto rešenje koje podrazumeva oduzimanje skoro 15 odsto teritorije.
"Demokratska Srbija ne može da pristane na nezavsnost Kosova i Metohije i zato što je privržena medjunarodnom pravu i poštovanju potpisanih dogovora, ali i iz razloga samopoštovanja, nerazdvojnog od poštovanja za druge", istakao je Koštunica.
Premijer je dodao da Srbija odlučno zahteva da se obezbede opstanak i egzistencija dostojna čoveka za srpsko i drugo nealbansko stanovništvo koje je na Kosovu i Metohiji ostalo da živi. "Tražeći to, Srbija zapravo traži ostvarenje principa multietničnosti, prava na slobodu kretanja, veroisposvesti i obrazovanja", poručio je Koštunica.
"Naša platforma predvidja rešenja po kojima bi Kosovo i Metohija, koje naseljava velika albanska većina, raspolagalo najvećom mogućom autonomijom, garantovanom autoritetom medjunarodne zajednice kroz medjunarodni sporazum i medjunarodno prisustvo", rekao je Koštunica.
Srbija ne traži ništa više i ništa manje od elementarne ravnopravnosti i potvrde spremnosti da se prema srpskoj zajednici u pokrajini, na rečima i delu, postupa kao s bilo kojim drugim narodom koji je zastupljen pod krovom svetske organizacije, naglasio je srpski premijer.
Za 21 čas po srednjoevropskom vremenu, zakazani su susreti ambasadora članica Saveta - koji budu želeli - da se neformalno sastanu s predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, rekao je Tanjugu predstavnik SAD za pregovore o Kosovu Frank Vizner. Ova informacija nije, medjutim, zvanično potvrdjena u sedištu UN.
Čurkin: Rusija protiv nametnutog rešenja
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je u Njujorku, posle sednice Saveta bezbednosti, da je Rusija protiv nametanja rešenja za budući status pokrajine.
"Medjunarodna zajednica nema ni političko ni moralno, a ni zakonsko pravo da Srbiji nametne rešenje sa kojim se ona ne slaže", rekao je Čurkin na konferenciji za štampu.
On je dodao da za regionalnu i globalnu stabilnost može biti dobro samo rešenje do kojeg bi se došlo pregovorima Beograda i Prištine.
Odgovarajući na pitanje novinara da li i Rusija podržava nameru Ahtisarija da pregovori budu okončani do kraja godine, Čurkin je rekao da se saopštenje Kontakt grupe od januara ove godine, u kojem se pominje taj rok, može tumačiti samo kao preporuka. "Ako rešenje bude doista postignuto do kraja godine, Rusija će to pozdraviti... Mi se, medjutim, protivimo svakoj vrsti veštački nametnutih rokova", istakao je Čurkin.
Na pitanje da li Rusija i dalje podržava Martija Ahtisarija, Čurkin je rekao da Rusija snažno podržava Ahtisarija i da ima poverenja u njegov rad. "Naša osnovna teza je da dve strane treba da, bez pritiska spolja, vode političke pregovore da bi došle do zadovoljavajućeg rešenja", rekao je Čurkin, ocenivši da se nikako ne sme dogoditi da se, pod izgovorom nedostatka vremena, Srbiji nametne po nju nepovoljno rešenje.
"Bio bi to veoma loš presedan koji bi mogao da još više destabilizuje situaciju u drugim, konfliktnim regionima", istakao je ruski ambasador.
"Rusija poštuje princip teritorijalnog integriteta, a principi se ne menjaju kao košulje", zaključio je Čurkin.
"Medjunarodna zajednica nema ni političko ni moralno, a ni zakonsko pravo da Srbiji nametne rešenje sa kojim se ona ne slaže", rekao je Čurkin na konferenciji za štampu.
On je dodao da za regionalnu i globalnu stabilnost može biti dobro samo rešenje do kojeg bi se došlo pregovorima Beograda i Prištine.
Odgovarajući na pitanje novinara da li i Rusija podržava nameru Ahtisarija da pregovori budu okončani do kraja godine, Čurkin je rekao da se saopštenje Kontakt grupe od januara ove godine, u kojem se pominje taj rok, može tumačiti samo kao preporuka. "Ako rešenje bude doista postignuto do kraja godine, Rusija će to pozdraviti... Mi se, medjutim, protivimo svakoj vrsti veštački nametnutih rokova", istakao je Čurkin.
Na pitanje da li Rusija i dalje podržava Martija Ahtisarija, Čurkin je rekao da Rusija snažno podržava Ahtisarija i da ima poverenja u njegov rad. "Naša osnovna teza je da dve strane treba da, bez pritiska spolja, vode političke pregovore da bi došle do zadovoljavajućeg rešenja", rekao je Čurkin, ocenivši da se nikako ne sme dogoditi da se, pod izgovorom nedostatka vremena, Srbiji nametne po nju nepovoljno rešenje.
"Bio bi to veoma loš presedan koji bi mogao da još više destabilizuje situaciju u drugim, konfliktnim regionima", istakao je ruski ambasador.
"Rusija poštuje princip teritorijalnog integriteta, a principi se ne menjaju kao košulje", zaključio je Čurkin.
Rusija i Kina podržale stav Srbije
Kopredsednik srpskog tima u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije, Leon Kojen, izjavio je Tanjugu u Njujorku, posle sednice Saveta bezbednosti UN, da su Rusija i Kina direktno, nedvosmisleno i u potpunosti podržale stav Srbije da se u suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje ne sme i ne može dirati.
Prenoseći akcente sa zatvorene sednice Saveta bezbednosti, Kojen je rekao da se na sednici mogla uočiti velika raznovrsnost mišljenja.
Osnovna razlika izmedju stava Rusije i Kine s jedne i velikih zapadnih zemalja s druge strane, jeste u tome što su, prema Kojenovim rečima, Rusija i Kina - za razliku od zapadnih sila - direktno i nedvosmisleno podržale stanovište Srbije o nepovredivosti integriteta i suvereniteta.
"Rečeno je, takodje, da - mimo posledica koje bi nezavisnost Kosova i Metohije imala ne samo po Srbiju, već i po ceo region - medjunarodna zajednica nema ni moralnog ni političkog prava da Srbiji nametne nezavisnost pokrajine", rekao je Kojen.
Kina je istakla da podržava teritorijalni integritet i suverenitet ne samo Srbije, već i svih drugih balkanskih država, dodao je Kojen.
"Te dve, veoma značajne zemlje, nedvosmisleno su, dakle, podržale pristup Srbije", zaključio je Kojen.
On je preneo i da je američki ambasador Džon Bolton rekao da je, u skladu s londonskim saopštenjem Kontakt grupe, veoma važno da se uvaži volja većinskog stanovništva Kosova. Premijer Koštunica mu je na to ukazao da se u tom dokumentu govori i o potrebi sporazumnog rešenja i da treba naći ravnotežu, odnosno pomiriti zahteve i jedne i druge strane, a da se pri tom ne menjaju granice.
(Tanjug)
Prenoseći akcente sa zatvorene sednice Saveta bezbednosti, Kojen je rekao da se na sednici mogla uočiti velika raznovrsnost mišljenja.
Osnovna razlika izmedju stava Rusije i Kine s jedne i velikih zapadnih zemalja s druge strane, jeste u tome što su, prema Kojenovim rečima, Rusija i Kina - za razliku od zapadnih sila - direktno i nedvosmisleno podržale stanovište Srbije o nepovredivosti integriteta i suvereniteta.
"Rečeno je, takodje, da - mimo posledica koje bi nezavisnost Kosova i Metohije imala ne samo po Srbiju, već i po ceo region - medjunarodna zajednica nema ni moralnog ni političkog prava da Srbiji nametne nezavisnost pokrajine", rekao je Kojen.
Kina je istakla da podržava teritorijalni integritet i suverenitet ne samo Srbije, već i svih drugih balkanskih država, dodao je Kojen.
"Te dve, veoma značajne zemlje, nedvosmisleno su, dakle, podržale pristup Srbije", zaključio je Kojen.
On je preneo i da je američki ambasador Džon Bolton rekao da je, u skladu s londonskim saopštenjem Kontakt grupe, veoma važno da se uvaži volja većinskog stanovništva Kosova. Premijer Koštunica mu je na to ukazao da se u tom dokumentu govori i o potrebi sporazumnog rešenja i da treba naći ravnotežu, odnosno pomiriti zahteve i jedne i druge strane, a da se pri tom ne menjaju granice.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
