Predsednik Srbije Boris Tadić nije potpisao Ukaz o proglašenju izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji i vratio ga je Skupštini Srbije na ponovno glasanje.
Tadić smatra da bi tim izmenama i dopunama Zakona o radiodiofuziji bila "ozbiljno narušena nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije (RRA)" jer je predvidjeno da saglasnost na finansijski plan te agencije, umesto Skupštine Srbije, daje Vlada Srbije, saopšteno je večeras iz Pres službe predsednika.
"Predsednik Tadić takodje smatra da bi bio narušen princip ravnopravnosti učesnika u postupku dodele frekvencija, jer je izmenama i dopunama predvidjeno produžavanje roka za početak emitovanja i smanjena naknada emiterima radio programa", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je nadležno ministarstvo kulture obavestilo predsednika Srbije da nije saglasno sa tim izmenama i dopunama, a da su neslaganje izrazile i strukovne organizacije kao i Misija OEBS-a, smatrajući da nije bilo transparentnosti u donošenju zakona, kao ni javne rasprave.
"Donoseći ovakvu odluku predsednik Republike Srbije otvara mogućnost Narodnoj skupštini Srbije da preispita sporne izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, kako bi država Srbija, gradjani i mediji dobili demokratski i evropski zakon", ističe se u saopštenju.
Dodaje se da bez zakonskog okvira koji je utemeljen na evropskim standardima nije moguće ostvariti suštinsku slobodu medija i potvrditi demokratski karakter društva.
Tadić smatra da bi tim izmenama i dopunama Zakona o radiodiofuziji bila "ozbiljno narušena nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije (RRA)" jer je predvidjeno da saglasnost na finansijski plan te agencije, umesto Skupštine Srbije, daje Vlada Srbije, saopšteno je večeras iz Pres službe predsednika.
"Predsednik Tadić takodje smatra da bi bio narušen princip ravnopravnosti učesnika u postupku dodele frekvencija, jer je izmenama i dopunama predvidjeno produžavanje roka za početak emitovanja i smanjena naknada emiterima radio programa", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je nadležno ministarstvo kulture obavestilo predsednika Srbije da nije saglasno sa tim izmenama i dopunama, a da su neslaganje izrazile i strukovne organizacije kao i Misija OEBS-a, smatrajući da nije bilo transparentnosti u donošenju zakona, kao ni javne rasprave.
"Donoseći ovakvu odluku predsednik Republike Srbije otvara mogućnost Narodnoj skupštini Srbije da preispita sporne izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, kako bi država Srbija, gradjani i mediji dobili demokratski i evropski zakon", ističe se u saopštenju.
Dodaje se da bez zakonskog okvira koji je utemeljen na evropskim standardima nije moguće ostvariti suštinsku slobodu medija i potvrditi demokratski karakter društva.
Čudjenje zbog Tadićevog objašnjenja
Udruženje radiotelevizijskih novinara Srbije (RTV Preš) i Asocijacija profesionalnih emitera Srbije (APRES) izrazili su iznanadjenje objašnjenjem zbog kojeg je Tadić odbio da potpiše izmene i dopune Zakona o radiodifuziji.
U otvorenom pismu, koje je potpisao predsednik RTV Preš Milorad Roganović, ukazano je da je reč o "tehničkim doterivanjima, inače veoma lošeg, Zakona o radiodifuziji, koji je propisao način na koji se dele frekvencije u Srbiji, a nije obezbedio instrumente koji treba da isele 'divlje stanare' iz etra".
Predsednik Udruženja istakao je da je ovim izmenama i dopunama predloženo da se smanji naknada za radio emitere, što je izričit zahtev emitera razmatran pre raspisivanja konkursa za dodelu frekvencija na nacionalnom nivou. Ovaj predlog su emiteri ranije dostavili Republičkoj agenciji za telekomunikacije i Republičkoj radiodifuznoj agenciji, kao i nadležnom Ministarstvu kulture, s obrazloženjem da je cena sekunde reklame petnaest puta niža od cene sekunde na najmanje gledanoj televiziji.
I APRES je u otvorenom pismu Tadiću upozorila da će naknade za radio emitere, koje su do sada bile ogromne, ugasiti radio stanice u Srbiji koje posluju na ekonomskim principima, a što je ovim izmenama bilo uredjeno. "Haos koji već godinama vlada u našem etru prolongira se najmanje na mesec dana do ponovnog zasedanja republičkog parlamenta, a možda i duže", navodi se u saopštenju.
U pismu Tadiću APRES ukazuje da je pogrešno tumačenje da saglasnost na finansijski plan Republičkoj radiodifuznoj agenciji daje Vlada Srbije, već se rad RRA finansira od naknade koju emiteri plaćaju za pravo na emitovanje, a višak sredstava se vraća u budžet Srbije.
Asocijacija ukazuje da je pogrešno obrazloženje da je ovim izmenama narušen princip ravnopravnosti učesnika u postupku dodele frekvencija, jer su svi emiteri učestvovali u javnim raspravama, a o svim izmena je upoznato Ministarstvo za kulturu.
APRES je izrazio žaljenje što je predsednik Srbije podlegao "pritiscima i dezinformacijama pojedinih rukovodilaca novinarskih udruženja, koji ne žive od radiodifuzije", kao i "obmanom jednostranih mišljenja lobista gubitnika na konkursu za nacionalne frekvencije".
U otvorenom pismu, koje je potpisao predsednik RTV Preš Milorad Roganović, ukazano je da je reč o "tehničkim doterivanjima, inače veoma lošeg, Zakona o radiodifuziji, koji je propisao način na koji se dele frekvencije u Srbiji, a nije obezbedio instrumente koji treba da isele 'divlje stanare' iz etra".
Predsednik Udruženja istakao je da je ovim izmenama i dopunama predloženo da se smanji naknada za radio emitere, što je izričit zahtev emitera razmatran pre raspisivanja konkursa za dodelu frekvencija na nacionalnom nivou. Ovaj predlog su emiteri ranije dostavili Republičkoj agenciji za telekomunikacije i Republičkoj radiodifuznoj agenciji, kao i nadležnom Ministarstvu kulture, s obrazloženjem da je cena sekunde reklame petnaest puta niža od cene sekunde na najmanje gledanoj televiziji.
I APRES je u otvorenom pismu Tadiću upozorila da će naknade za radio emitere, koje su do sada bile ogromne, ugasiti radio stanice u Srbiji koje posluju na ekonomskim principima, a što je ovim izmenama bilo uredjeno. "Haos koji već godinama vlada u našem etru prolongira se najmanje na mesec dana do ponovnog zasedanja republičkog parlamenta, a možda i duže", navodi se u saopštenju.
U pismu Tadiću APRES ukazuje da je pogrešno tumačenje da saglasnost na finansijski plan Republičkoj radiodifuznoj agenciji daje Vlada Srbije, već se rad RRA finansira od naknade koju emiteri plaćaju za pravo na emitovanje, a višak sredstava se vraća u budžet Srbije.
Asocijacija ukazuje da je pogrešno obrazloženje da je ovim izmenama narušen princip ravnopravnosti učesnika u postupku dodele frekvencija, jer su svi emiteri učestvovali u javnim raspravama, a o svim izmena je upoznato Ministarstvo za kulturu.
APRES je izrazio žaljenje što je predsednik Srbije podlegao "pritiscima i dezinformacijama pojedinih rukovodilaca novinarskih udruženja, koji ne žive od radiodifuzije", kao i "obmanom jednostranih mišljenja lobista gubitnika na konkursu za nacionalne frekvencije".
Dodatno objašnjenje...
Tadić je, u autorskom tekstu koji objavljuje "Blic" u petak, pružio i dodatna objašnjenja svog postupka, ukazujući da dosadašnja praksa i poslednje izmene Zakona o radiodifuziji pokazuju intenciju suprotnu osnovnoj ideji da se "posle decenijskog haosa uvede red u medijski prostor". To je jedan od tri osnovna razloga što Zakon o radiodifuziji nije potpisan i što je vraćen Narodnoj skupštini na na ponovno glasanje, naveo je Tadić.
Kao drugi razlog, Tadić je naveo "široko diskreciono pravo članova Saveta RRA da samostalno, preglasavanjem, suspenduju pojedine članove i tako menjaju sastav Saveta, a da pritom Skupština, koja ih je izabrala, bude u potpunosti isključena iz ovog procesa".
Posebno jak razlog što nije prihvatio novi Zakon o radiodifuziji, za Tadića bilo je "ono što je uznemirilo čitavu javnost", odnosno "mogućnost da Savet Radiodifuzne agencije, odmah po donošenju odluke, može obustaviti i prekinuti rad nekog medija". "Ovakvo rešenje otvara mogućnost da se bitno ograniči sloboda medija i da dodje do njihovog neosnovanog gašenja na osnovu diskrecione odluke Saveta", ukazao je Tadić.
On je napomenuo da "ukoliko odluke Saveta ne potvrdjuje drugostepena instanca, ukoliko prigovor ne odlaže izvršenje, lako se može desiti da bez valjanog pravnog razloga, shodno trenutnom političkom interesu vlasti, neki mediji budu ugašeni, a da tek onda, naknadno, u sudskom postupku dokazuju neosnovanost odluka Saveta".
U takvoj situaciji, smatra Tadić, svi mediji rade "u strahu od prekomerne moći Saveta" i pitanje je da li u takvim uslovima mogu objektivno da informišu, posebno o pitanjima vezanim za rad samog Saveta.
Predsednik Srbije je ocenio da se njegovom odlukom da ne potpiše ukaz o proglašenju zakona i vrati ga Skupštini na ponovno glasanje, stvara mogućnost da poslanici, s obzirom na to da javne rasprave o zakonu nije bilo, saslušaju mišljenja relevantnih strukovnih udruženja i medjunarodnih organizacija i još jednom preispitaju odluku o suštinski važnom zakonu.
(Tanjug)
Kao drugi razlog, Tadić je naveo "široko diskreciono pravo članova Saveta RRA da samostalno, preglasavanjem, suspenduju pojedine članove i tako menjaju sastav Saveta, a da pritom Skupština, koja ih je izabrala, bude u potpunosti isključena iz ovog procesa".
Posebno jak razlog što nije prihvatio novi Zakon o radiodifuziji, za Tadića bilo je "ono što je uznemirilo čitavu javnost", odnosno "mogućnost da Savet Radiodifuzne agencije, odmah po donošenju odluke, može obustaviti i prekinuti rad nekog medija". "Ovakvo rešenje otvara mogućnost da se bitno ograniči sloboda medija i da dodje do njihovog neosnovanog gašenja na osnovu diskrecione odluke Saveta", ukazao je Tadić.
On je napomenuo da "ukoliko odluke Saveta ne potvrdjuje drugostepena instanca, ukoliko prigovor ne odlaže izvršenje, lako se može desiti da bez valjanog pravnog razloga, shodno trenutnom političkom interesu vlasti, neki mediji budu ugašeni, a da tek onda, naknadno, u sudskom postupku dokazuju neosnovanost odluka Saveta".
U takvoj situaciji, smatra Tadić, svi mediji rade "u strahu od prekomerne moći Saveta" i pitanje je da li u takvim uslovima mogu objektivno da informišu, posebno o pitanjima vezanim za rad samog Saveta.
Predsednik Srbije je ocenio da se njegovom odlukom da ne potpiše ukaz o proglašenju zakona i vrati ga Skupštini na ponovno glasanje, stvara mogućnost da poslanici, s obzirom na to da javne rasprave o zakonu nije bilo, saslušaju mišljenja relevantnih strukovnih udruženja i medjunarodnih organizacija i još jednom preispitaju odluku o suštinski važnom zakonu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
