U bečkoj palati Auersperg su u 10 sati nastavljeni pregovori Beograda i Prištine o decentralizaciji na Kosovu. Očekuje se da će današnji sastanak, koji srpski pregovarački tim ocenjuje kao ključan za decentralizaciju, trajati do 17 časova.
To je šesti po redu pokušaj da pregovaračke delegacije približe stavove o formiranju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Ova runda pregovora o Kosovu je odlučujuća za proces decentralizacije, ocenio je po dolasku u Beč koordinator srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen.
Savetnik predsednika Srbije je u izjavi novinarima rekao da program izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija za avgust predvidja tri sastanka posvećena decentralizaciji.
"Današnji je posvećen nadležnostima opština, drugi finansiranju opština po novom planu decentralizacije, a treći novim opštinama sa srpskom većinom", rekao je Kojen i dodao da "od toga kako će se odvijati današnji sastanak zavisi da li će razgovori o decentraliaziji imati perspektivu i da li će voditi soluciji".
"Mi smo se dobro pripremili i imamo dobar ekspertski sastav", kazao je koordinator srpske delegacije. On je dodao da je oko "čitavog niza stvari već postignut dogovor" i da "ostaje još četiri-pet ključnih pitanja da se reše".
Na današnjem sastanku, koji će trajati do 17 sati, delegacije Beograda i Prištine razgovaraće u palatio Auersperg o nadležnostima opština iz oblasti zdravstva, obrazovanja, policije, sudstva, kulture i socijalne politike.
"Naš stav je jasno iskristalisan i kada su u pitanju obrazovanje i zdravstvo, socijalna politika, kultura, policija i sudstvo, kao i obrazovanje. Kancelarija izaslanika UN i albanska strana znaju da smo definisali stvari od kojih ne možemo odustati", rekao je Kojen.
Stavovi srpskih i kosovskih pregovarača o tim pitanjima su potpuno suprotstavljeni. Kad je reč o policiji i sudstvu, Priština želi primenu takozvanog Ohridskog modela, koji predvidja da rukovodioce policije i sudova imenuju centralne vlasti u Prištini, dok Beograd želi da opštine imaju te nadležnosti.
Što se tice obrazovanja, Priština zahteva da odredjuje školski program, dok Beograd to ne prihvata, vec želi da se primenjuje nastavni program Srbije. U finansiranju opština, Priština insistira da sve pare namenjene opštinama, pa tako i dotacije, idu preko centralnog kosovskog budžeta, dok pregovarački tim Beograda smatra da to treba da bude neposredno finansiranje, a da Priština bude obaveštena o sredstvima.
Kosovski tim takodje smatra da odluke iz oblasti zdravstva treba da budu donošene u Prištini, dok pregovarački tim Beograda insistira da opštine dobiju te nadležnosti.
Kojen je rekao da je vrlo važno videti kakav će biti stav medjunarodnih posrednika, "to jest da li će i sami zastupati neku koncepciju, ili će tražiti kompromisno rešenje".
Pored Kojena, pregovarački tim Beograda čine savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić, savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, Srbi sa Kosova i Metohije Marko Jakšić i Goran Bogdanovic, kao i eksperti Gordana Matković, Tomas Flajner i Boško Mijatović.
To je šesti po redu pokušaj da pregovaračke delegacije približe stavove o formiranju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Ova runda pregovora o Kosovu je odlučujuća za proces decentralizacije, ocenio je po dolasku u Beč koordinator srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen.
Savetnik predsednika Srbije je u izjavi novinarima rekao da program izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija za avgust predvidja tri sastanka posvećena decentralizaciji.
"Današnji je posvećen nadležnostima opština, drugi finansiranju opština po novom planu decentralizacije, a treći novim opštinama sa srpskom većinom", rekao je Kojen i dodao da "od toga kako će se odvijati današnji sastanak zavisi da li će razgovori o decentraliaziji imati perspektivu i da li će voditi soluciji".
"Mi smo se dobro pripremili i imamo dobar ekspertski sastav", kazao je koordinator srpske delegacije. On je dodao da je oko "čitavog niza stvari već postignut dogovor" i da "ostaje još četiri-pet ključnih pitanja da se reše".
Na današnjem sastanku, koji će trajati do 17 sati, delegacije Beograda i Prištine razgovaraće u palatio Auersperg o nadležnostima opština iz oblasti zdravstva, obrazovanja, policije, sudstva, kulture i socijalne politike.
"Naš stav je jasno iskristalisan i kada su u pitanju obrazovanje i zdravstvo, socijalna politika, kultura, policija i sudstvo, kao i obrazovanje. Kancelarija izaslanika UN i albanska strana znaju da smo definisali stvari od kojih ne možemo odustati", rekao je Kojen.
Stavovi srpskih i kosovskih pregovarača o tim pitanjima su potpuno suprotstavljeni. Kad je reč o policiji i sudstvu, Priština želi primenu takozvanog Ohridskog modela, koji predvidja da rukovodioce policije i sudova imenuju centralne vlasti u Prištini, dok Beograd želi da opštine imaju te nadležnosti.
Što se tice obrazovanja, Priština zahteva da odredjuje školski program, dok Beograd to ne prihvata, vec želi da se primenjuje nastavni program Srbije. U finansiranju opština, Priština insistira da sve pare namenjene opštinama, pa tako i dotacije, idu preko centralnog kosovskog budžeta, dok pregovarački tim Beograda smatra da to treba da bude neposredno finansiranje, a da Priština bude obaveštena o sredstvima.
Kosovski tim takodje smatra da odluke iz oblasti zdravstva treba da budu donošene u Prištini, dok pregovarački tim Beograda insistira da opštine dobiju te nadležnosti.
Kojen je rekao da je vrlo važno videti kakav će biti stav medjunarodnih posrednika, "to jest da li će i sami zastupati neku koncepciju, ili će tražiti kompromisno rešenje".
Pored Kojena, pregovarački tim Beograda čine savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić, savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, Srbi sa Kosova i Metohije Marko Jakšić i Goran Bogdanovic, kao i eksperti Gordana Matković, Tomas Flajner i Boško Mijatović.
Ahtisari: Testiranje Srba i Albanaca
Izaslanik UN za Kosovo i Metohiju Marti Ahtisari najavio je u intervjuu bečkom dnevniku "Prese" testiranje spremnosti Srba i Albanaca na kompromis.
Kada je reč o statusno-neutralnim temama Ahtisari je naveo da su Albanci do sada izlazili u susret, ali da moraju i dalje da se pokažu susretljivim.
"Tamo gde od obe strane očekujem veći pomak je broj opština u kojima Srbi sa Kosmeta imaju većinu. Takodje nam je potreban i dogovor o veličini zaštitnih zona oko srpskih crkava i kulturnih spomenika Nije od koristi ako predstavnici Srbije stave na sto predlog za koji dobro znaju da ga niko ne može prihvatiti", poručio je Ahtisari pred novu rundu pregovora o decentralizaciji.
"Opasno je sada spekulisati kakav će biti ishod izbora u Srbiji. Puno će ovisiti od toga koliko će biti sposobne demokratske partije da pokažu jedinstvo, kao nekada kada su svrgnule sa vlasti Slobodana Miloševića. Medjutim to nije moj posao, ja imam pravo glasa samo u Finskoj", poručio je on.
Upitan da li je sve već rešeno pošto Kontakt grupa teži za "uslovnoj nezavisnosti" Kosova i Metohije Ahtisari je podvukao da sve dok Savet bezbednosti UN ne bude usvojio rešenje, nema nikakve solucije.
"Kada sam prošlog novembra preuzeo posao medijatora bilo je sedam godina prisustva UN na Kosovu. .. Način na koji se medjunarordna zajednica od 1999. ponašala na Kosovu možda je pobudila očekivanja kod Albanaca da će dobiti nezavisnost. Medjutim konačno rešenje može biti usvojeno samo od strane Saveta bezbednosti UN", objasnio je Ahtisari.
"Postoji jasna poruka medjunarodne zajednice da Kosovo ne može zadržati aktuelni status kvo. Još nisam sreo nikoga ko nije rekao da bi najbolje rešenje bila solucija na koju bi se dogovorile dve strane. Ako to ne postignemo, moraćemo da tražimo druge predloge", poručio je on.
Ahtisari je naglasio da strane u sukobu često optužbama o pristrasnosti pokušavaju da prikriju sopstvene nedostatke spremnosti na saradnju.
On je naglasio da je apelovao na političko rukovodstvo Srba i Albanaca da kada dodje do incidenata, na primer u srpskoj zajednici, taj slučaj ne bude odmah karakterisan kao etnički motivisan.
"Mnogi od tih incidenata su obična kriminalna dela i nemaju nikakve veze sa etničkim zajednicama na Kosovu. Svi pogodjeni trebalo bi sa misijom UN da saradjuju kako bi se došlo do što tačnijih statistika. Ko ne saradjuje ima zasigurno druge motive, i on statistike koristi u propagandne svrhe", zaključio je Ahtisari.
Kada je reč o statusno-neutralnim temama Ahtisari je naveo da su Albanci do sada izlazili u susret, ali da moraju i dalje da se pokažu susretljivim.
"Tamo gde od obe strane očekujem veći pomak je broj opština u kojima Srbi sa Kosmeta imaju većinu. Takodje nam je potreban i dogovor o veličini zaštitnih zona oko srpskih crkava i kulturnih spomenika Nije od koristi ako predstavnici Srbije stave na sto predlog za koji dobro znaju da ga niko ne može prihvatiti", poručio je Ahtisari pred novu rundu pregovora o decentralizaciji.
"Opasno je sada spekulisati kakav će biti ishod izbora u Srbiji. Puno će ovisiti od toga koliko će biti sposobne demokratske partije da pokažu jedinstvo, kao nekada kada su svrgnule sa vlasti Slobodana Miloševića. Medjutim to nije moj posao, ja imam pravo glasa samo u Finskoj", poručio je on.
Upitan da li je sve već rešeno pošto Kontakt grupa teži za "uslovnoj nezavisnosti" Kosova i Metohije Ahtisari je podvukao da sve dok Savet bezbednosti UN ne bude usvojio rešenje, nema nikakve solucije.
"Kada sam prošlog novembra preuzeo posao medijatora bilo je sedam godina prisustva UN na Kosovu. .. Način na koji se medjunarordna zajednica od 1999. ponašala na Kosovu možda je pobudila očekivanja kod Albanaca da će dobiti nezavisnost. Medjutim konačno rešenje može biti usvojeno samo od strane Saveta bezbednosti UN", objasnio je Ahtisari.
"Postoji jasna poruka medjunarodne zajednice da Kosovo ne može zadržati aktuelni status kvo. Još nisam sreo nikoga ko nije rekao da bi najbolje rešenje bila solucija na koju bi se dogovorile dve strane. Ako to ne postignemo, moraćemo da tražimo druge predloge", poručio je on.
Ahtisari je naglasio da strane u sukobu često optužbama o pristrasnosti pokušavaju da prikriju sopstvene nedostatke spremnosti na saradnju.
On je naglasio da je apelovao na političko rukovodstvo Srba i Albanaca da kada dodje do incidenata, na primer u srpskoj zajednici, taj slučaj ne bude odmah karakterisan kao etnički motivisan.
"Mnogi od tih incidenata su obična kriminalna dela i nemaju nikakve veze sa etničkim zajednicama na Kosovu. Svi pogodjeni trebalo bi sa misijom UN da saradjuju kako bi se došlo do što tačnijih statistika. Ko ne saradjuje ima zasigurno druge motive, i on statistike koristi u propagandne svrhe", zaključio je Ahtisari.
I Haziri očekuje napredak
Vodja prištinske delegacije u najnovijoj rundi pregovora o decentralizaciji na Kosovu Ljutfi Haziri, izjavio je da očekuje napredak u pregovorima sa zvaničnicima Beograda u Beču.
Pred početak runde o nadležnostima novih opština u zdravstvu, obrazovanju i medjuopštinskoj saradnji, Haziri je rekao da prištinska delegacija o tim pitanjima ima svoj stav, tvrdeći da je on "blizak mišljenju izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija".
"Naša pozicija se oslanja na dva dokumenta - Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i madridsku konvenciju o prekograničnoj saradnji. To su osnovni dokumenti za evropske zemlje i oni će biti implementirani i na Kosovu", rekao je Haziri novinarima u Beču.
Očekujući napredak u novom krugu pregovora o decentralizaciji, Haziri je kazao da Priština želi da na kraju meseca razgovara o finansiranju opština, kao i drugim otvorenim pitanjima.
"Želimo da završimo posao da bi u septembru razgovarali o nezavisnosti Kosova, što je jedino rešenje za nas", zaključio je vodja prištinske pregovaračke delegacije.
(MONDO/agencije)
Pred početak runde o nadležnostima novih opština u zdravstvu, obrazovanju i medjuopštinskoj saradnji, Haziri je rekao da prištinska delegacija o tim pitanjima ima svoj stav, tvrdeći da je on "blizak mišljenju izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija".
"Naša pozicija se oslanja na dva dokumenta - Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i madridsku konvenciju o prekograničnoj saradnji. To su osnovni dokumenti za evropske zemlje i oni će biti implementirani i na Kosovu", rekao je Haziri novinarima u Beču.
Očekujući napredak u novom krugu pregovora o decentralizaciji, Haziri je kazao da Priština želi da na kraju meseca razgovara o finansiranju opština, kao i drugim otvorenim pitanjima.
"Želimo da završimo posao da bi u septembru razgovarali o nezavisnosti Kosova, što je jedino rešenje za nas", zaključio je vodja prištinske pregovaračke delegacije.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
