Prva runda pregovora o pravima i zaštiti manjina završena je u Beču bez ikakvih rezultata, uz, kako su konstatovali medjunarodni posrednici, znatno udaljene stavove dve strane.
Pregovarački tim Prištine izašao je na prvoj rundi o pravima manjina sa konkretnim predlogom, dok je beogradska delegacija iznela samo svoj stav da o tom pitanju treba razgovarati u okviru političkih pregovora, to jest o statusu, saopštio je na kraju ove runde pregovora ekspert Kancelarije izaslanika UN za Kosmet Bernhard Šlagek, koji je predsedavao sastankom.
On je na konferenciji za štampu rekao da je sastanak počeo predstavljanjem stavova dve strane o pravima manjina, dodajući da je tokom diskusije došlo do razmene mišljenja o detaljima kao što su zastupljenost zajednica u institucijama, odnosno kako ih zaštititi preko institucija.
Prema Šlageku, bilo je reči i o specifičnim sektorima prava manjina - slobodi kretanja, medijima, jeziku.
"Dogovorili smo da se o ovom pitanju nastave razgovori na nivou eksperata. Eksperti UNOSEK posetiće Beograd i Prištinu. Prištinska delegacija želi da se konsultuje dalje sa UNOSEK, ali i Beogradom, da razradi dalje svoj predlog", objasnio je Šlagek.
On je istovremeno naglasio da je UNOSEK primio k znanju da kosmetski Srbi nisu učestvovali u ovim pregovorima, i dodao da su njihove pozicije zastupali predstavnici Beograda. "Ova odluka predstavlja propuštanje mogućnosti za razgovor o pravima pre svega srpske zajednice", kazao je Šlagek.
Razgovorima u bečkoj palati Auersperg nisu prisustvovali predstavnici Srba sa Kosova, koji su uoči sastanka saopštili da se Srbi ne mogu smatrati manjinom na Kosovu, već konstitutivnim narodom.
U sastavu pregovaračkog tima Beograda bili su savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, savetnik premijera Aleksandar Simić i ekspert Tomas Flajner.
Prištinsku delegaciju, koju je predvodio Veton Suroi, činili su još i Nekibe Keljmendi, Isa Mustafa, Arsim Bajrami, Zulfi Merdža, Mark Veler i Fatmir Ljimaj, kome je Haški tribunal sudio za ratne zločine.
Pregovarački tim Prištine izašao je na prvoj rundi o pravima manjina sa konkretnim predlogom, dok je beogradska delegacija iznela samo svoj stav da o tom pitanju treba razgovarati u okviru političkih pregovora, to jest o statusu, saopštio je na kraju ove runde pregovora ekspert Kancelarije izaslanika UN za Kosmet Bernhard Šlagek, koji je predsedavao sastankom.
On je na konferenciji za štampu rekao da je sastanak počeo predstavljanjem stavova dve strane o pravima manjina, dodajući da je tokom diskusije došlo do razmene mišljenja o detaljima kao što su zastupljenost zajednica u institucijama, odnosno kako ih zaštititi preko institucija.
Prema Šlageku, bilo je reči i o specifičnim sektorima prava manjina - slobodi kretanja, medijima, jeziku.
"Dogovorili smo da se o ovom pitanju nastave razgovori na nivou eksperata. Eksperti UNOSEK posetiće Beograd i Prištinu. Prištinska delegacija želi da se konsultuje dalje sa UNOSEK, ali i Beogradom, da razradi dalje svoj predlog", objasnio je Šlagek.
On je istovremeno naglasio da je UNOSEK primio k znanju da kosmetski Srbi nisu učestvovali u ovim pregovorima, i dodao da su njihove pozicije zastupali predstavnici Beograda. "Ova odluka predstavlja propuštanje mogućnosti za razgovor o pravima pre svega srpske zajednice", kazao je Šlagek.
Razgovorima u bečkoj palati Auersperg nisu prisustvovali predstavnici Srba sa Kosova, koji su uoči sastanka saopštili da se Srbi ne mogu smatrati manjinom na Kosovu, već konstitutivnim narodom.
U sastavu pregovaračkog tima Beograda bili su savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, savetnik premijera Aleksandar Simić i ekspert Tomas Flajner.
Prištinsku delegaciju, koju je predvodio Veton Suroi, činili su još i Nekibe Keljmendi, Isa Mustafa, Arsim Bajrami, Zulfi Merdža, Mark Veler i Fatmir Ljimaj, kome je Haški tribunal sudio za ratne zločine.
Manjinska pitanja rešavati u okviru statusnih pregovora
Raspravu o pravima zajednica na Kosovu i Metohije moguće je voditi samo u okviru statusnih pregovora, istakao je srpski pregovarački tim na kraju prve runde pregovora.
"Srpski pregovarački tim smatra da samo stvarni pregovori mogu da dovedu do kompromisa izmedju Srba i Albanaca kao i da se o pravima zajednica može raspravljati samo u okviru obuhvatnih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, i budućem političkom uredjenju pokrajine", pročitao je Simić izjavu srpskog pregovaračkog tima.
"Statusni pregovori, a ne bečki proces tehničkih pregovora, bi trebalo da dovedu do sporazuma koji sadrži principe koji trebaju da budu ugradjeni u ustav Srbije i ustav pokrajine. Ustav Srbije i Ustav Kosova i Metohije bi sadržali garancije za prava albanske zajednice u Srbiji, ali i garancije i institucionalna rešenja za stvarnu zaštitu srpskog naroda u pokrajini. Srpski pregovarački tim nastaviće da konstruktivno učestvuje u naporima za postizanje obostrano prihvatljivog rešenja", zaključuje se u izjavi.
Bataković je negirao da je srpski pregovaračkim tim na ovom sastanku video bilo kakav dokument albanske strane o pravima zajednica.
"Pominjali su i da imaju nacrte različitih zakona u skupštinskoj proceduri, što nije prihvatljivo jer u parlamentu nema naših predstavnika", naglasio je on.
"Nisu uspeli da ogovore na dva najvažnija pitanja. Jedno je bilo ko definiše vitalne interese zajednice i šta to znači, a drugo kako nameravaju da izaberu predstavnike zajednica u kosmetski parlament gde imaju 20 rezervisanih mesta za nealbance, odnosno da li se radi o demokratskoj proceduri ili imenovanju od strane Prištine", podvukao je on.
"Srpski pregovarački tim smatra da samo stvarni pregovori mogu da dovedu do kompromisa izmedju Srba i Albanaca kao i da se o pravima zajednica može raspravljati samo u okviru obuhvatnih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, i budućem političkom uredjenju pokrajine", pročitao je Simić izjavu srpskog pregovaračkog tima.
"Statusni pregovori, a ne bečki proces tehničkih pregovora, bi trebalo da dovedu do sporazuma koji sadrži principe koji trebaju da budu ugradjeni u ustav Srbije i ustav pokrajine. Ustav Srbije i Ustav Kosova i Metohije bi sadržali garancije za prava albanske zajednice u Srbiji, ali i garancije i institucionalna rešenja za stvarnu zaštitu srpskog naroda u pokrajini. Srpski pregovarački tim nastaviće da konstruktivno učestvuje u naporima za postizanje obostrano prihvatljivog rešenja", zaključuje se u izjavi.
Bataković je negirao da je srpski pregovaračkim tim na ovom sastanku video bilo kakav dokument albanske strane o pravima zajednica.
"Pominjali su i da imaju nacrte različitih zakona u skupštinskoj proceduri, što nije prihvatljivo jer u parlamentu nema naših predstavnika", naglasio je on.
"Nisu uspeli da ogovore na dva najvažnija pitanja. Jedno je bilo ko definiše vitalne interese zajednice i šta to znači, a drugo kako nameravaju da izaberu predstavnike zajednica u kosmetski parlament gde imaju 20 rezervisanih mesta za nealbance, odnosno da li se radi o demokratskoj proceduri ili imenovanju od strane Prištine", podvukao je on.
Suroi:Priština ima razradjen predlog
Priština ima razradjeni predlog koji pokriva sve oblasti zastupljenosti zajednica na Kosovu i Metohiji, saopštio je po završetku pregovora Suroi.
"Smatramo da je budućnost Kosmeta nezavisnost, i da to mora biti država svih svojih gradjana i svih njenih identiteta", poručio je on na konferenciji za štampu.
"Žalimo što kosmetski Srbi nisu učestvovali u ovim pregovorima. Mi smo se konsultovali sa Srbima u prošlosti i smatram da treba to da radimo i ubuduće. U pregovorima o budućnosti Kosmeta smatram da kosmetski Srbi treba da učestvuju u okviru naše delegacije", istakao je Suroi.
(agencije)
"Smatramo da je budućnost Kosmeta nezavisnost, i da to mora biti država svih svojih gradjana i svih njenih identiteta", poručio je on na konferenciji za štampu.
"Žalimo što kosmetski Srbi nisu učestvovali u ovim pregovorima. Mi smo se konsultovali sa Srbima u prošlosti i smatram da treba to da radimo i ubuduće. U pregovorima o budućnosti Kosmeta smatram da kosmetski Srbi treba da učestvuju u okviru naše delegacije", istakao je Suroi.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
