Beogradska "Politika" objavila je u sredu da je iz pouzdanih izvora u policiji saznala da su odbegli članovi "zemunskog klana" - braća Aleksandar i Miloš Simović vidjeni krajem maja u kafiću u strogom centru Beograda, poznatom po tome što se u njemu okupljaju osobe iz kriminalnog miljea.
Za policiju je posebno indikativno da su Simovići vidjeni samo nedelju dana pre surove likvidacije Zorana Vukojevića Vuka, svedoka saradnika, koji je otet, mučen, a potom i likvidiran 3. juna, navodi list.
I drugi izvor "Politike" potvrdio je da su Simovići vidjeni u pomenutom kafiću. Taj sagovornik je prepričao reči jednog od konobara tog kafea, koji je rekao da je u prostoriji nastao muk u trenutku kada su Simovići ušli unutra.
"Naručili su viski, popili ga i otišli. Niko nije mogao da veruje šta se dogodilo", prepričao je sagovornik "Politike".
Izvori "Politike" rekli su da se neki od odbeglih Zemunaca često vraćaju u zemlju iz jedne države u okruženju, u kojoj su posle atentata na Zorana Djindjića našli utočište.
U Srbiju ulaze uhodanim ilegalnim kanalima.
Sagovornici "Politike" rekli su da su se pojedini članovi "zemunskog klana" u prvo vreme najverovatnije krili u Srbiji, da bi kasnije pobegli "napolje".
To je navodno slučaj sa braćom Simović i Milanom Jurišićem, za koje se pretpostavlja da su se u prvih nekoliko meseci posle atentata na Djindjića najverovatnije krili u Zemun Polju.
U inostranstvu se sklanjao Ninoslav Konstatinović i njega je policija krajem 2003. godine locirala u Roterdamu.
Naša policija je tada obavestila holandske kolege, koji su hitno krenuli u akciju, ali je Konstatinović uspeo u poslednjem trenutku da pobegne, ostavivši rodjenog brata Sladjana, koji je tom prilikom i uhapšen.
Na poternici MUP-a Srbije trenutno je najtraženiji Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala, koji je, prema optužnici, na dan atentata na Djindjića 12. marta, dovezao "pasatom" atentatora Zvezdana Jovanovića u zgradu u Ulici admirala Geprata.
Milisavljević je posle ubistva Djindjića odvezao isti automobil do Starog sajmišta, gde ga je spalio.
Pored toga, on je osudjen za otmicu Miroslava Miškovića, vlasnika "Delta holdinga", a osumnjičen je i za niz ubistava koja su poslednjih godina izazivala pažnju javnosti, poput likvidacije Nenada Batočanina, visokog funkcionera saveznog MUP-a i Željka Škrbe, krajem prošle godine.
Milisavljević je učestovao i u ubistvima Zorana Uskokovića Skoleta, braće Šljukić, osumnjičen je za saučesništvo u pokušaju ubistva Ljubiše Buhe Čumeta, ali ni on ni Jurišić još nisu uhapšeni.
Milan Jurišić Jure je optužen za teroristički napad na sedište Demokratske stranke Srbije i niz drugih najtežih krivičnih dela.
Intenzivno se traga i za Sretkom Kalinićem zvanim "Beli", koji je na dan atentata, zajedno sa Miletom Lukovićem Kumom, naoružan automatskom puškom, obezbedjivao neposrednu podršku trojici likvidatora u parkiranim kolima u Ulici admirala Geprata.
Kalinić je u "klanu" bio klasičan egzekutor, i direktno je učestvovao u svim ubistvima koje je počinila ta kriminalna organizacija.
Na teret mu se stavlja da je ubio Zorana Uskokovića Skoleta, Miloša Stevanovića, Todora Gardaševića, braću Šljukić, Jovana Guzijana Cunera, Radeta Cvetića i Čumetovog telohranitelja Ivicu Nikolića.
Aleksandar Simović je na dan atentata bio u sobi iz koje je pucano, zajedno sa Zvezdanom Jovanovićem, dok je Miloš bio "operativac" klana, koji je imao zadatak da prenosi naređenja Dušana Spasojevića i Milorada Lukovića Legije ostalim članovima grupe.
On se kobnog 12. marta nalazio u blizini Mostarske petlje, gde je osmatrao i javljao tačno vreme prolaska Djindjića.
Miloš i Aleksandar Simović su osudjeni zbog otmice Miroslava Miškovića, a osumnjičeni su za postavljanje eksploziva u Buhin "Difens roud", ubistvo Srdjana Ljujuća, krajem 2000. godine, podstrekivanje ubistva braće Šljukić...
Policija traga i za Ninoslavom Konstatinovićem Ninom, koji je pronašao napušteni poslovni prostor u zgradi u Ulici admirala Geprata 14 na drugom spratu, sa čijeg prostora se vidi sporedni ulaz u zgradu Vlade Srbije, na koji je Djindjić ulazio.
Na dan atentata Konstatinović je bio u sobi iz koje je pucano, zajedno sa atentatorom Zvezdanom Jovanovićem i Aleksandrom Simovićem.
Posle izvršenog ubistva, on je snajpersku pušku iz koje je pucano zakopao na gradilištu u neposrednoj blizini Palate federacije. Pored toga, osumnjičen je i za niz drugih krivičnih dela, piše "Politika".
(Tanjug)
Za policiju je posebno indikativno da su Simovići vidjeni samo nedelju dana pre surove likvidacije Zorana Vukojevića Vuka, svedoka saradnika, koji je otet, mučen, a potom i likvidiran 3. juna, navodi list.
I drugi izvor "Politike" potvrdio je da su Simovići vidjeni u pomenutom kafiću. Taj sagovornik je prepričao reči jednog od konobara tog kafea, koji je rekao da je u prostoriji nastao muk u trenutku kada su Simovići ušli unutra.
"Naručili su viski, popili ga i otišli. Niko nije mogao da veruje šta se dogodilo", prepričao je sagovornik "Politike".
Izvori "Politike" rekli su da se neki od odbeglih Zemunaca često vraćaju u zemlju iz jedne države u okruženju, u kojoj su posle atentata na Zorana Djindjića našli utočište.
U Srbiju ulaze uhodanim ilegalnim kanalima.
Sagovornici "Politike" rekli su da su se pojedini članovi "zemunskog klana" u prvo vreme najverovatnije krili u Srbiji, da bi kasnije pobegli "napolje".
To je navodno slučaj sa braćom Simović i Milanom Jurišićem, za koje se pretpostavlja da su se u prvih nekoliko meseci posle atentata na Djindjića najverovatnije krili u Zemun Polju.
U inostranstvu se sklanjao Ninoslav Konstatinović i njega je policija krajem 2003. godine locirala u Roterdamu.
Naša policija je tada obavestila holandske kolege, koji su hitno krenuli u akciju, ali je Konstatinović uspeo u poslednjem trenutku da pobegne, ostavivši rodjenog brata Sladjana, koji je tom prilikom i uhapšen.
Na poternici MUP-a Srbije trenutno je najtraženiji Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala, koji je, prema optužnici, na dan atentata na Djindjića 12. marta, dovezao "pasatom" atentatora Zvezdana Jovanovića u zgradu u Ulici admirala Geprata.
Milisavljević je posle ubistva Djindjića odvezao isti automobil do Starog sajmišta, gde ga je spalio.
Pored toga, on je osudjen za otmicu Miroslava Miškovića, vlasnika "Delta holdinga", a osumnjičen je i za niz ubistava koja su poslednjih godina izazivala pažnju javnosti, poput likvidacije Nenada Batočanina, visokog funkcionera saveznog MUP-a i Željka Škrbe, krajem prošle godine.
Milisavljević je učestovao i u ubistvima Zorana Uskokovića Skoleta, braće Šljukić, osumnjičen je za saučesništvo u pokušaju ubistva Ljubiše Buhe Čumeta, ali ni on ni Jurišić još nisu uhapšeni.
Milan Jurišić Jure je optužen za teroristički napad na sedište Demokratske stranke Srbije i niz drugih najtežih krivičnih dela.
Intenzivno se traga i za Sretkom Kalinićem zvanim "Beli", koji je na dan atentata, zajedno sa Miletom Lukovićem Kumom, naoružan automatskom puškom, obezbedjivao neposrednu podršku trojici likvidatora u parkiranim kolima u Ulici admirala Geprata.
Kalinić je u "klanu" bio klasičan egzekutor, i direktno je učestvovao u svim ubistvima koje je počinila ta kriminalna organizacija.
Na teret mu se stavlja da je ubio Zorana Uskokovića Skoleta, Miloša Stevanovića, Todora Gardaševića, braću Šljukić, Jovana Guzijana Cunera, Radeta Cvetića i Čumetovog telohranitelja Ivicu Nikolića.
Aleksandar Simović je na dan atentata bio u sobi iz koje je pucano, zajedno sa Zvezdanom Jovanovićem, dok je Miloš bio "operativac" klana, koji je imao zadatak da prenosi naređenja Dušana Spasojevića i Milorada Lukovića Legije ostalim članovima grupe.
On se kobnog 12. marta nalazio u blizini Mostarske petlje, gde je osmatrao i javljao tačno vreme prolaska Djindjića.
Miloš i Aleksandar Simović su osudjeni zbog otmice Miroslava Miškovića, a osumnjičeni su za postavljanje eksploziva u Buhin "Difens roud", ubistvo Srdjana Ljujuća, krajem 2000. godine, podstrekivanje ubistva braće Šljukić...
Policija traga i za Ninoslavom Konstatinovićem Ninom, koji je pronašao napušteni poslovni prostor u zgradi u Ulici admirala Geprata 14 na drugom spratu, sa čijeg prostora se vidi sporedni ulaz u zgradu Vlade Srbije, na koji je Djindjić ulazio.
Na dan atentata Konstatinović je bio u sobi iz koje je pucano, zajedno sa atentatorom Zvezdanom Jovanovićem i Aleksandrom Simovićem.
Posle izvršenog ubistva, on je snajpersku pušku iz koje je pucano zakopao na gradilištu u neposrednoj blizini Palate federacije. Pored toga, osumnjičen je i za niz drugih krivičnih dela, piše "Politika".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
