Drugog dana boravka na Kosovu izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari u Prištini je razgovarao sa čelnim kosovskim liderima Fatmirom Sjedijuom i Agimom Čekuom, pregovaračkim timom, kao i liderom Srpske liste za Kosovo i metohiju Oliverom Ivanovićem.
Ahtisari nije želeo da se obrati novinarima nakon ovih sastanaka, što je javnost u Prištini samo učvrstilo u ubedjenju da su pitanja na dnevnom redu veoma osetljiva.
Prištinska štampa spekuliše da je problem decentralizacije u vrhu pažnje tokom Ahtisarijeve posete koja ima za cilj da ubedi albansku stranu da još više proširi ponudu o pet novih srpskih opština na Kosovu.
Sada je više nego jasno da medjunarodni učesnici nisu zadovoljni dosadašnjim rezultatima tehničkih pregovora u Beču, posebno najvažnijom tačkom tih pregovora koja se tiče broja novih srpskih opština na Kosovu i njihovih kompetencija i da je procenjeno da je u te pregovore bilo potrebno uložiti autoritet samog Ahtisarija.
Prva i neuobičajeno duga, gotovo dvočasovna runda razgovora s kosovskim pregovaračima nije prošla sjajno i, prema najavama iz Ahtisarijeve ekipe, ne isključuje se novi susret u naredna dva dana.
Na drugoj strani, sudeći barem prema obraćanju novinarima predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, pregovarački tim nije pokazao spremnost za proširenje broja novih srpskih opština:
"Izneli smo naš stav o broju opština i o tome nemamo drugi stav", rekao je on i dodao da pregovarački tim koji on vodi jeste pokazao spremnost za proširenje opština novim katastarskim jedinicama.
Priština predlaže da u parlamentu Kosova predstavnici zajednica imaju garantovanih 10 mesta umesto dosadašnjih 20.
Član kosovskog tima u pregovorima o zaštiti prava nacionalnih zajednica Fatmir Ljimaj rekao je da predlog podrazumeva da bude povećan kvalitet, a smanjen kvantitet.
"Ako zajednice na parlamentarnim izborima dobiju pet mesta, imale bi garantovanih pet, ali ako bi dobile 11 mesta, ne bi imale dodatnih mesta, ostale bi s brojem koji su dobile na izborima", objasnio je Ljimaj.
Fatmir Ljimaj je rekao da je Priština pripremila "predlog mehanizma za zaštitu vitalnih interesa zajednica na Kosovu". U pripremi su, kako je rekao, liste specifičnih zakona vezanih za interese zajednica gde bi se mogao primenjivati dvostruki sistem glasanja u kosovskom parlamentu.
To znači da bi za jedan takav zakon trebalo da se izjasni većina poslanika iz redova manjinskih zajednica da bi on bio i usvojen.
Ahtisari nije želeo da se obrati novinarima nakon ovih sastanaka, što je javnost u Prištini samo učvrstilo u ubedjenju da su pitanja na dnevnom redu veoma osetljiva.
Prištinska štampa spekuliše da je problem decentralizacije u vrhu pažnje tokom Ahtisarijeve posete koja ima za cilj da ubedi albansku stranu da još više proširi ponudu o pet novih srpskih opština na Kosovu.
Sada je više nego jasno da medjunarodni učesnici nisu zadovoljni dosadašnjim rezultatima tehničkih pregovora u Beču, posebno najvažnijom tačkom tih pregovora koja se tiče broja novih srpskih opština na Kosovu i njihovih kompetencija i da je procenjeno da je u te pregovore bilo potrebno uložiti autoritet samog Ahtisarija.
Prva i neuobičajeno duga, gotovo dvočasovna runda razgovora s kosovskim pregovaračima nije prošla sjajno i, prema najavama iz Ahtisarijeve ekipe, ne isključuje se novi susret u naredna dva dana.
Na drugoj strani, sudeći barem prema obraćanju novinarima predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, pregovarački tim nije pokazao spremnost za proširenje broja novih srpskih opština:
"Izneli smo naš stav o broju opština i o tome nemamo drugi stav", rekao je on i dodao da pregovarački tim koji on vodi jeste pokazao spremnost za proširenje opština novim katastarskim jedinicama.
Priština predlaže da u parlamentu Kosova predstavnici zajednica imaju garantovanih 10 mesta umesto dosadašnjih 20.
Član kosovskog tima u pregovorima o zaštiti prava nacionalnih zajednica Fatmir Ljimaj rekao je da predlog podrazumeva da bude povećan kvalitet, a smanjen kvantitet.
"Ako zajednice na parlamentarnim izborima dobiju pet mesta, imale bi garantovanih pet, ali ako bi dobile 11 mesta, ne bi imale dodatnih mesta, ostale bi s brojem koji su dobile na izborima", objasnio je Ljimaj.
Fatmir Ljimaj je rekao da je Priština pripremila "predlog mehanizma za zaštitu vitalnih interesa zajednica na Kosovu". U pripremi su, kako je rekao, liste specifičnih zakona vezanih za interese zajednica gde bi se mogao primenjivati dvostruki sistem glasanja u kosovskom parlamentu.
To znači da bi za jedan takav zakon trebalo da se izjasni većina poslanika iz redova manjinskih zajednica da bi on bio i usvojen.
Manjine kao "partneri u vladi", Srbi traže i Prilužje
Priština takodje predlaže da manjine ne bi trebalo da budu deo vlade, već "partneri u vladi", kazao je Ljimaj.
"Mi mislimo da rezervisana mesta u vladi ne treba da budu kategorički predodredjena, ona treba da budu produkt političkog sporazuma za izgradnju vladajućih koalicija", rekao je Ljimaj i dodao da je, imajući u vidu trenutnu situaciju, ponudjeno rešenje da najmanje u dva naredna mandata u vladi budu rezervisana mesta za zajednice, a da nakon ta dva mandata više neće biti potrebe za rezervisanim mestima u vladi.
Što se pravosudnog sistema tiče, Ljimaj je ocenio da se princip decentralizacije ni na koji način ne može primeniti na tu oblast.
"Pravosudni sistem je jedinstven i nedeljiv, i kao takav treba da funkcioniše kao nezavisna institucija, kao nezavisna vlast. Tu ne može da važi princip decentralizacije", rekao je on.
Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da Srbi zahtevaju formiranje još dve nove opštine u odnosu na one koje su već predložene - Prilužje i decentralizaciju postojeće opstine Ljipljan.
Posle razgovora sa izaslanikom UN za status Kosova Martijem Ahtisarijem, Ivanović je rekao da su Srbi zatražili da se u proces decentralizacija vlasti uključi i opština Ljipljan, kao i da se formira opstina Prilužje, ali da to, kako je rekao "nailazi na odredjeni otpor".
On je ocenio da je decentralizacija izuzetno značajna za proces utvrdjivanja statusa i za ostanak i opstanak Srba na Kosovu.
"Izvesno je da decentralizacija treba da znači stvaranje uslova da Srbi ostanu ovde. Vrlo je važno da budu formirane nove opštine, ali je jednako važno da ovlašćenja novih opština pokriju sve one oblasti za koje su Srbi zainteresovani", rekao je Ivanović.
Prema njegovim rečima, to su primarno i sekundarno školstvo i zdravstvo, socijalna politika, uticaj na privatizaciju, gazdovanje javnim preduzećima i javnim površinama u opštinama i izvestan uticaj na izbor kadrova u oblasti policije i sudstva.
"Od decentralizacije treba da dobiju svi. Ona je jednako važna i Srbima i Albancima", rekao je Ivanović.
On je istakao da će septembar biti ključan mesec u procesu decentralizacije.
"Mi mislimo da rezervisana mesta u vladi ne treba da budu kategorički predodredjena, ona treba da budu produkt političkog sporazuma za izgradnju vladajućih koalicija", rekao je Ljimaj i dodao da je, imajući u vidu trenutnu situaciju, ponudjeno rešenje da najmanje u dva naredna mandata u vladi budu rezervisana mesta za zajednice, a da nakon ta dva mandata više neće biti potrebe za rezervisanim mestima u vladi.
Što se pravosudnog sistema tiče, Ljimaj je ocenio da se princip decentralizacije ni na koji način ne može primeniti na tu oblast.
"Pravosudni sistem je jedinstven i nedeljiv, i kao takav treba da funkcioniše kao nezavisna institucija, kao nezavisna vlast. Tu ne može da važi princip decentralizacije", rekao je on.
Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da Srbi zahtevaju formiranje još dve nove opštine u odnosu na one koje su već predložene - Prilužje i decentralizaciju postojeće opstine Ljipljan.
Posle razgovora sa izaslanikom UN za status Kosova Martijem Ahtisarijem, Ivanović je rekao da su Srbi zatražili da se u proces decentralizacija vlasti uključi i opština Ljipljan, kao i da se formira opstina Prilužje, ali da to, kako je rekao "nailazi na odredjeni otpor".
On je ocenio da je decentralizacija izuzetno značajna za proces utvrdjivanja statusa i za ostanak i opstanak Srba na Kosovu.
"Izvesno je da decentralizacija treba da znači stvaranje uslova da Srbi ostanu ovde. Vrlo je važno da budu formirane nove opštine, ali je jednako važno da ovlašćenja novih opština pokriju sve one oblasti za koje su Srbi zainteresovani", rekao je Ivanović.
Prema njegovim rečima, to su primarno i sekundarno školstvo i zdravstvo, socijalna politika, uticaj na privatizaciju, gazdovanje javnim preduzećima i javnim površinama u opštinama i izvestan uticaj na izbor kadrova u oblasti policije i sudstva.
"Od decentralizacije treba da dobiju svi. Ona je jednako važna i Srbima i Albancima", rekao je Ivanović.
On je istakao da će septembar biti ključan mesec u procesu decentralizacije.
Uhapšeni članovi "Samoopredeljenja"
Pripadnici Kosovske policijske službe uhapsili su u sredu 65 pripadnika pokreta "Samoopredeljenje" koji su blokirali ulaze zgrade Skupštine Kosova dok su u njenoj tekli razgovori specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija i albanskog pregovaračkog tima.
Portparol KPS-a Veton Eljsani rekao je agenciji Beta da je policija uhapsila pripadnike Pokreta "Samoopredeljenje" jer su blokirali ulaze zgrade Skupstine i jer su odbili da ih deblokiraju uprkos zahtevima policije.
"Sa uhapsenima razgovaraju predstavnici tužilaštva od kojih zavisi hoće li oni biti oslobodjeni ili ne", rekao je Eljsani.
Pokret "Samoopredljenje" nekadašnjeg studentskog vodje i politickog zatvorenika Aljbina Kurtija, protivi se pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, i zalaže se za pravo na samoopredeljenje gradjana Kosova.
Oni su nekoliko puta do sada blokadama glavne zgrade UNMIK-a, puteva i ispuštanjem vazduha iz guma vozila UNMIK-a, protestujući zbog pregovora o statusu Kosova. (Beta)
(Beta)
Portparol KPS-a Veton Eljsani rekao je agenciji Beta da je policija uhapsila pripadnike Pokreta "Samoopredeljenje" jer su blokirali ulaze zgrade Skupstine i jer su odbili da ih deblokiraju uprkos zahtevima policije.
"Sa uhapsenima razgovaraju predstavnici tužilaštva od kojih zavisi hoće li oni biti oslobodjeni ili ne", rekao je Eljsani.
Pokret "Samoopredljenje" nekadašnjeg studentskog vodje i politickog zatvorenika Aljbina Kurtija, protivi se pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, i zalaže se za pravo na samoopredeljenje gradjana Kosova.
Oni su nekoliko puta do sada blokadama glavne zgrade UNMIK-a, puteva i ispuštanjem vazduha iz guma vozila UNMIK-a, protestujući zbog pregovora o statusu Kosova. (Beta)
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
