"Najvažnija knjiga Srbije" u ovom trenutku - Ustav, kako je to slikovito rekao premijer Vojislav Koštunica na Sajmu knjiga u Beogradu, za vikend će se naći na "čitanju" kod gradjana, odnosno na potvrdjivanju.
"Najvažnija knjiga Srbije" u ovom trenutku - Ustav, kako je to slikovito rekao premijer Vojislav Koštunica na Sajmu knjiga u Beogradu, za vikend će se naći na "čitanju" kod gradjana, odnosno na potvrdjivanju.
Sve parlamentarne stranke, osim dve (Gradjanski savez Srbije i Socijaldemokratska unija) glasale su u skupštini za ovaj predlog Ustava, koji treba da potvrde gradjani Srbije da bi postao punovažan, odnosno stupio na snagu.
Pravo da se izjasni o novom Ustavu Srbije na referendumu 28. i 29. oktobra imaće 6.639.385 gradjana, prema podacima Republičke izborne komisije (RIK). Gradjani će moći da galsaju na 8.385 biračkih mesta, a RIK je odredila i 40 glasačkih mesta za državljanje Srbije koji žive u inostranstvu.
Na Kosovu i Metohiji 101.486 birača će se izjašnjavati na ukupno 265 biračkih mesta. Unutar zavoda za izvršenje zavodskih sankcija glasaće se na 16 mesta.
Sva biračka mesta biće otvorena od 7 do 20 sati i u subotu i u nedelju.
U birački spisak, po odluci nadležnog suda u Kosovskoj Mitrovici, upisalo se 1.146 gradjana raseljenih sa teritorije Kosova i Metohije koji žive u Crnoj Gori. Njima je omogućeno da glasaju u opštini Zubin Potok.
Da bi ustav bio potvrdjen, potrebno je da za njega glasa 50 odsto plus jedan od ukupnog broja birača, odnosno najmanje 3.319.693 birača.
Gradjani će se izjašnjavati zaokruživanjem reči "da" ili "ne" na pitanje: "Da li ste za potvrdjivanje novog ustava Republike Srbije".
Lica koja se nalaze na odsluženju vojnog roka ili vojnoj vežbi glasaće na biračkim mestu najbližem kasarni, a lica koja se nalaze u pritvoru ili izdržavaju zavodsku sankciju, moći će da ostvare svoja prava na glasačkom mestu unutar zavoda u kome se nalaze, ističe se u saopštenju.
RIK je podsetio da će biti omogućeno izjašnjavanje i licima koja nisu u mogućnosti da dodju na glasačko mesto, a da slepa lica i invalidi mogu da povedu lice koje će glasati umesto njih.
Glasački listići su sive boje. Gradjani mogu da glasaju i bez poziva za glasanje, a u opštinama mogu i da provere da li su upisani u birački spisak, kao i adresu svog biračkog mesta. Beogradjani to mogu da provere i na sajtu www.zis.beoland.com.
Tok referenduma pratiće 1.335 domaćih posmatrača CeSID-a i 68 stranih posmatrača.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je novi ustav po meri svih koji žive u Srbiji, i ocenio da ga je potrebno usvojiti kako bi se očuvala celovitost države.
"Ustav nam je u ovom trenutku veoma potreban da bi se očuvala celovitost države, da bi se očuvao jedan njen deo koji je srž, nukleus, srce Srbije, ono što je pitanje njenog identiteta - to je Kosovo i Metohija", rekao je Koštunica.
U preambuli se navodi da gradjani Srbije donose ustav polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gradjana i etničkih zajednica i polazeći od toga da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Pored preambule, ustav ima 206 članova i deset delova - načela ustava, ljudska i manjinska prava, ekonomsko uredjenju i javne finansije, nadležnosti Republike Srbije, uredjenje vlasti, Ustavni sud, teritorijalno uredjenje, ustavnost i zakonitost, promena ustava i završna odredba.
Jedna od najvažnijih odredbi za Srbiju u ovom trenutku jeste ona koja kaže da su opšteprihvaćena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju.
Vladavina prava je, kako se navodi, osnovna pretpostavka ustava i počiva na neotudjivim ljudskim pravima, a ostvaruje se slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti ustavu i zakonu.
Uredjenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i medjusobnoj kontroli, a sudska vlast je nezavisna.
Osnivanje političkih stranaka je slobodno, a nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvidjenom za promenu Ustava.
Ustavom su definisani zastava, grb i himna (Bože, pravde), službena upotreba srpskog jezika i ćiričnog pisma, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uredjuje zakonom na osnovu ustava.
Srbija je svetovna država, navodi se u ustavu, i dodaje da su crkve i verske zajednice odvojene od države, a da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna ili obavezna.
Republika Srbija štiti pravo nacionalnih manjina, a država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.
Posebnim članom navodi se da drzava jemči ravnopravnost žena i muškaraca.
U delu o ljudskim i manjinskim pravima piše da se ta prava, zajamčena ustavom, neposredno primenjuju, da se nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati i da su svi pred ustavom i zakonom jednaki.
Svako ima pravo na jednaku sudsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, posredna i neposredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacinalne pripadnosti, društvenog porekla, rodjenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i opsihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Zabranjeno je i kažnjivo izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.
Lišavanje slobode bez odluke suda, odnosno policijsko zadržavanje je ograničeno na 48 sati, a sudski pritvor do podizanja optužnice na tri meseca i još tri meseca odlukom višeg suda. Posle podizanja optužnice pritvor se "svodi na najkraće neophodno vreme", u skladu sa zakonom.
Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje je, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.
U ustavu piše da se krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva.
Ustavom se jemči sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti.
Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, a pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.
Radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete.
Ustavom je zajamčena autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova.
U članu o slobodi medija, navodi se da u Srbiji nema cenzure, a da svako ima pravo da bude istinito, potpuno i blagovremeno obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.
Ekonomsko uredjenje Srbije počiva na trzišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
Ustavom se jemče privatna, zadružna i javna svojima, a postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu pod uslovima, na način i u rokovima predvidjenim zakonom.
Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave.
Ustavom su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije, stvaranjem i zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.
Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasledje, kao dobra od opšteg interesa, a posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Srbija štiti potrošace, piše u ustavu i dodaje da su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.
Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Srbije, autonomnih pokranija i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, koje imaju budžete sa prikazanim svim prihodima i rashodima.
Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija. Narodna banka Srbije je centralna banka Srbije. Nezavisni državni organ je i zaštitnik građana (ombudsman).
Narodna skupština, koja ima 250 poslanika izabranih na neposrednim izborima tajnim glasanjem, je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. U Narodnoj skupštini obezbeđuje se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina.
Izbore za narodne poslanike, čiji je mandat četiri godine, raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednh 60 dana.
Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima tajnim glasanjem, na mandat od pet godina, a prilikom stupanja na dužnost pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu:
"Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti".
Po ustavu predsednik skupštine može da zamenjuje predsednika republike najduže tri meseca, posle čega je dužan da raspiše izbore za predsednika.
Predsednik Republike komanduje Vojskom i postavlja, unapredjuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa ustavom i principima medjunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Vojska je pod demokratskom i i civilnom kontrolom, a može se upotrebi van granica Srbije samo po odluci skupštine.
Najviši sud u Srbiji je Vrhovni kasacioni sud, čijeg predsednika na period od pet godina, bez mogućnosti reizbora, bira skupština na predlog Visokog saveta sudstva. Sudovi i sudije su nezavisni i samostalni, a tužilaštvo je samostalan državni organ.
Sudije prvi put bira skupština na tri godine, a potom trajno Visoki savet sudstva, koji ima 11 članova i čine ga šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomne pokrajine i dva ugledna pravnika, a ostali članovi su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog skupštinskog odbora.
Republičkog tužioca i javne tužioce bira skupština, na predlog vlade, na šest godina uz mogućnost reizbora. Zamenike tužioca prvi put bira skupština na tri godine, a potom trajno Državno veće tuzilaca.
Ustavom je dozvoljena ustavna žalba potiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa. Ustavni sud ima 15 sudija, koji se biraju i imenuju na devet godina.
Autonomne pokrajine su Vojvodina i Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija Kosova i Metohije urediće se posebnim zakonom koji se odnosi po postupku predvidjenom za promenu ustava, piše u ustavu.
Autonomne pokrajine se izmedju ostalog staraju o ostvarivanju ljudskih i majinskih prava, utvrđuju simbole pokrajine i njihovo korišćenje, upravljaju pokrajinskom imovinom. Autonomne pokrajine takođe imaju izvorne prihode kojima finansiraju svoje nadležnosti, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun.
Budžet Vojvodine je najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Srbije, s tim što se tri sedmine tih sredstava koriste za finansiranje kapitalnih rashoda.
Predlog za promenu ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, predsednik Republike, Vlade i najmanje 150.000 birača, a o promeni ustava odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, a ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akata o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i gradjani potvrde na referendumu.
Pregled dosadašnjih referenduma u Srbiji:
- 2. jula 1990. održan je referendum na kojem je doneta odluka da se prvo usvoji novi Ustav Srbije, a potom raspišu višestranački izbori. Gradjani su se izjašnjavali o predlogu Predsedništva Srbije da se prvo donese Ustav Srbije, a zatim održe višestranački izbori.
Republička izborna komisija (RIK) je saopštila da se od ukupno 6.813.790 registrovanih birača za predlog izjasnilo 5.162.320 ili 75,76 odsto. Protiv je bilo 141.137 gradjana, a nevažećih listića bilo je 27.505. Podatak o broju izašlih nije saopšten. Albanci su bojktovali referendum.
- 31. maja 1992. održan je referendum o državnim simbolima Srbije, grbu i himnu. Na referendumu, koji je interpretiran kao predizjašnjavanje, za "Marš na Drinu" i grb u vidu štita sa krstom sa četiri ocila opredelila se većina izašlih. O tim simbolima trebalo je da bude raspisan referendum. Na zastavi je ostala petokraka, jer se za tradicionalnu srpsku trobojku bez ikakvog simbola nije izjasnilo dovoljno gradjana.
Od ukupno 6.930.928 registrovanih birača na referendum je izašlo 3.756.168. Za grb (štit sa krstom sa četiri ocila) izjasnilo se 1.586.384 (43,03 odsto), a za himnu ("Marš na Drinu") 1.730.070
(46,67 odsto) izašlih na referendum.
- 11. oktobra 1992. održan je referendum o potvrđivanju amandmana na Ustav Republike Srbije za održavanje prevremenih izbora u Republici do kraja 1992. godine. Referendum nije uspeo jer je izašlo samo 45,55 odsto punoletnih gradjana, a "za" se izjasnilo 43,58 odsto.
- 23. aprila 1998. održan je referendum o stranom posredovanju u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Referendumsko pitanje je glasilo: "Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji".
Referendum je uspeo jer je na glasanje izašlo 73,05 odsto upisanih birača, odnosno 5.297.776 gradjana sa pravom glasa. Od broja izašlih, 94,73 odsto izjasnilo se protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, dok se 3,41 odsto izašlih izjasnilo za.
(agencije/MONDO)
Sve parlamentarne stranke, osim dve (Gradjanski savez Srbije i Socijaldemokratska unija) glasale su u skupštini za ovaj predlog Ustava, koji treba da potvrde gradjani Srbije da bi postao punovažan, odnosno stupio na snagu.
Pravo da se izjasni o novom Ustavu Srbije na referendumu 28. i 29. oktobra imaće 6.639.385 gradjana, prema podacima Republičke izborne komisije (RIK). Gradjani će moći da galsaju na 8.385 biračkih mesta, a RIK je odredila i 40 glasačkih mesta za državljanje Srbije koji žive u inostranstvu.
Na Kosovu i Metohiji 101.486 birača će se izjašnjavati na ukupno 265 biračkih mesta. Unutar zavoda za izvršenje zavodskih sankcija glasaće se na 16 mesta.
Sva biračka mesta biće otvorena od 7 do 20 sati i u subotu i u nedelju.
U birački spisak, po odluci nadležnog suda u Kosovskoj Mitrovici, upisalo se 1.146 gradjana raseljenih sa teritorije Kosova i Metohije koji žive u Crnoj Gori. Njima je omogućeno da glasaju u opštini Zubin Potok.
Da bi ustav bio potvrdjen, potrebno je da za njega glasa 50 odsto plus jedan od ukupnog broja birača, odnosno najmanje 3.319.693 birača.
Gradjani će se izjašnjavati zaokruživanjem reči "da" ili "ne" na pitanje: "Da li ste za potvrdjivanje novog ustava Republike Srbije".
Lica koja se nalaze na odsluženju vojnog roka ili vojnoj vežbi glasaće na biračkim mestu najbližem kasarni, a lica koja se nalaze u pritvoru ili izdržavaju zavodsku sankciju, moći će da ostvare svoja prava na glasačkom mestu unutar zavoda u kome se nalaze, ističe se u saopštenju.
RIK je podsetio da će biti omogućeno izjašnjavanje i licima koja nisu u mogućnosti da dodju na glasačko mesto, a da slepa lica i invalidi mogu da povedu lice koje će glasati umesto njih.
Glasački listići su sive boje. Gradjani mogu da glasaju i bez poziva za glasanje, a u opštinama mogu i da provere da li su upisani u birački spisak, kao i adresu svog biračkog mesta. Beogradjani to mogu da provere i na sajtu www.zis.beoland.com.
Tok referenduma pratiće 1.335 domaćih posmatrača CeSID-a i 68 stranih posmatrača.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je novi ustav po meri svih koji žive u Srbiji, i ocenio da ga je potrebno usvojiti kako bi se očuvala celovitost države.
"Ustav nam je u ovom trenutku veoma potreban da bi se očuvala celovitost države, da bi se očuvao jedan njen deo koji je srž, nukleus, srce Srbije, ono što je pitanje njenog identiteta - to je Kosovo i Metohija", rekao je Koštunica.
Šta piše u novom ustavu Srbije
U ustavu piše da je Srbija država srpskog naroda i gradjana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima gradjanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.U preambuli se navodi da gradjani Srbije donose ustav polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gradjana i etničkih zajednica i polazeći od toga da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Pored preambule, ustav ima 206 članova i deset delova - načela ustava, ljudska i manjinska prava, ekonomsko uredjenju i javne finansije, nadležnosti Republike Srbije, uredjenje vlasti, Ustavni sud, teritorijalno uredjenje, ustavnost i zakonitost, promena ustava i završna odredba.
Jedna od najvažnijih odredbi za Srbiju u ovom trenutku jeste ona koja kaže da su opšteprihvaćena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju.
Vladavina prava je, kako se navodi, osnovna pretpostavka ustava i počiva na neotudjivim ljudskim pravima, a ostvaruje se slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti ustavu i zakonu.
Uredjenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i medjusobnoj kontroli, a sudska vlast je nezavisna.
Osnivanje političkih stranaka je slobodno, a nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvidjenom za promenu Ustava.
Ustavom su definisani zastava, grb i himna (Bože, pravde), službena upotreba srpskog jezika i ćiričnog pisma, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uredjuje zakonom na osnovu ustava.
Srbija je svetovna država, navodi se u ustavu, i dodaje da su crkve i verske zajednice odvojene od države, a da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna ili obavezna.
Republika Srbija štiti pravo nacionalnih manjina, a država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.
Posebnim članom navodi se da drzava jemči ravnopravnost žena i muškaraca.
U delu o ljudskim i manjinskim pravima piše da se ta prava, zajamčena ustavom, neposredno primenjuju, da se nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati i da su svi pred ustavom i zakonom jednaki.
Svako ima pravo na jednaku sudsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, posredna i neposredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacinalne pripadnosti, društvenog porekla, rodjenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i opsihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Zabranjeno je i kažnjivo izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.
Lišavanje slobode bez odluke suda, odnosno policijsko zadržavanje je ograničeno na 48 sati, a sudski pritvor do podizanja optužnice na tri meseca i još tri meseca odlukom višeg suda. Posle podizanja optužnice pritvor se "svodi na najkraće neophodno vreme", u skladu sa zakonom.
Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje je, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.
U ustavu piše da se krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva.
Ustavom se jemči sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti.
Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, a pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.
Radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete.
Ustavom je zajamčena autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova.
U članu o slobodi medija, navodi se da u Srbiji nema cenzure, a da svako ima pravo da bude istinito, potpuno i blagovremeno obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.
Ekonomsko uredjenje Srbije počiva na trzišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
Ustavom se jemče privatna, zadružna i javna svojima, a postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu pod uslovima, na način i u rokovima predvidjenim zakonom.
Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave.
Ustavom su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije, stvaranjem i zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.
Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasledje, kao dobra od opšteg interesa, a posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Srbija štiti potrošace, piše u ustavu i dodaje da su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.
Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Srbije, autonomnih pokranija i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, koje imaju budžete sa prikazanim svim prihodima i rashodima.
Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija. Narodna banka Srbije je centralna banka Srbije. Nezavisni državni organ je i zaštitnik građana (ombudsman).
Narodna skupština, koja ima 250 poslanika izabranih na neposrednim izborima tajnim glasanjem, je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. U Narodnoj skupštini obezbeđuje se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina.
Izbore za narodne poslanike, čiji je mandat četiri godine, raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednh 60 dana.
Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima tajnim glasanjem, na mandat od pet godina, a prilikom stupanja na dužnost pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu:
"Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti".
Po ustavu predsednik skupštine može da zamenjuje predsednika republike najduže tri meseca, posle čega je dužan da raspiše izbore za predsednika.
Predsednik Republike komanduje Vojskom i postavlja, unapredjuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa ustavom i principima medjunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Vojska je pod demokratskom i i civilnom kontrolom, a može se upotrebi van granica Srbije samo po odluci skupštine.
Najviši sud u Srbiji je Vrhovni kasacioni sud, čijeg predsednika na period od pet godina, bez mogućnosti reizbora, bira skupština na predlog Visokog saveta sudstva. Sudovi i sudije su nezavisni i samostalni, a tužilaštvo je samostalan državni organ.
Sudije prvi put bira skupština na tri godine, a potom trajno Visoki savet sudstva, koji ima 11 članova i čine ga šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomne pokrajine i dva ugledna pravnika, a ostali članovi su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog skupštinskog odbora.
Republičkog tužioca i javne tužioce bira skupština, na predlog vlade, na šest godina uz mogućnost reizbora. Zamenike tužioca prvi put bira skupština na tri godine, a potom trajno Državno veće tuzilaca.
Ustavom je dozvoljena ustavna žalba potiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa. Ustavni sud ima 15 sudija, koji se biraju i imenuju na devet godina.
Autonomne pokrajine su Vojvodina i Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija Kosova i Metohije urediće se posebnim zakonom koji se odnosi po postupku predvidjenom za promenu ustava, piše u ustavu.
Autonomne pokrajine se izmedju ostalog staraju o ostvarivanju ljudskih i majinskih prava, utvrđuju simbole pokrajine i njihovo korišćenje, upravljaju pokrajinskom imovinom. Autonomne pokrajine takođe imaju izvorne prihode kojima finansiraju svoje nadležnosti, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun.
Budžet Vojvodine je najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Srbije, s tim što se tri sedmine tih sredstava koriste za finansiranje kapitalnih rashoda.
Predlog za promenu ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, predsednik Republike, Vlade i najmanje 150.000 birača, a o promeni ustava odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, a ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akata o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i gradjani potvrde na referendumu.
Peti referendum od 1990. godine
Ovo će biti peti referendum u Srbiji od 1990. godine.Pregled dosadašnjih referenduma u Srbiji:
- 2. jula 1990. održan je referendum na kojem je doneta odluka da se prvo usvoji novi Ustav Srbije, a potom raspišu višestranački izbori. Gradjani su se izjašnjavali o predlogu Predsedništva Srbije da se prvo donese Ustav Srbije, a zatim održe višestranački izbori.
Republička izborna komisija (RIK) je saopštila da se od ukupno 6.813.790 registrovanih birača za predlog izjasnilo 5.162.320 ili 75,76 odsto. Protiv je bilo 141.137 gradjana, a nevažećih listića bilo je 27.505. Podatak o broju izašlih nije saopšten. Albanci su bojktovali referendum.
- 31. maja 1992. održan je referendum o državnim simbolima Srbije, grbu i himnu. Na referendumu, koji je interpretiran kao predizjašnjavanje, za "Marš na Drinu" i grb u vidu štita sa krstom sa četiri ocila opredelila se većina izašlih. O tim simbolima trebalo je da bude raspisan referendum. Na zastavi je ostala petokraka, jer se za tradicionalnu srpsku trobojku bez ikakvog simbola nije izjasnilo dovoljno gradjana.
Od ukupno 6.930.928 registrovanih birača na referendum je izašlo 3.756.168. Za grb (štit sa krstom sa četiri ocila) izjasnilo se 1.586.384 (43,03 odsto), a za himnu ("Marš na Drinu") 1.730.070
(46,67 odsto) izašlih na referendum.
- 11. oktobra 1992. održan je referendum o potvrđivanju amandmana na Ustav Republike Srbije za održavanje prevremenih izbora u Republici do kraja 1992. godine. Referendum nije uspeo jer je izašlo samo 45,55 odsto punoletnih gradjana, a "za" se izjasnilo 43,58 odsto.
- 23. aprila 1998. održan je referendum o stranom posredovanju u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Referendumsko pitanje je glasilo: "Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji".
Referendum je uspeo jer je na glasanje izašlo 73,05 odsto upisanih birača, odnosno 5.297.776 gradjana sa pravom glasa. Od broja izašlih, 94,73 odsto izjasnilo se protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, dok se 3,41 odsto izašlih izjasnilo za.
Pozivi na bojkot
Pojedine stranke u Srbiji, uglavnom vanparlemantarne, pozivaju na bojkot Ustava. Najglasniji su Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića, GSS, SDU, ali i neke vojvodjanske stranke, pogotovo Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka.(agencije/MONDO)
