Sudsko veće Haškog tribunala oduzelo je u ponedeljak ujutru lideru radikala Vojislavu Šešelju pravo da se brani sam, pošto je on odbio da se pojavi na početku sudjenja i za njegovog branioca ponovo nametnulo engleskog advokata Dejvida Hupera.
Sudsko veće Haškog tribunala oduzelo je u ponedeljak ujutru lideru radikala Vojislavu Šešelju pravo da se brani sam, pošto je on odbio da se pojavi na početku sudjenja i za njegovog branioca ponovo nametnulo engleskog advokata Dejvida Hupera.
Predsedavajući sudija Alfons Ori je, obrazlažući odluku, rekao da je Šešeljevo ponašanje, otkad mu je krajem oktobra vraćeno pravo da se brani sam, "u značajnoj meri opstruiralo pravično i brzo odvijanje postupka", uprkos upozorenjima sudskog veća.
Nedolaskom na raspravu u ponedeljak i prethodnu statusnu konferenciju, Šešelj se odrekao prava da prisustvuje sudjenju, protumačilo je veće.
Sudija Ori je kazao da je pri donošenju odluke uzeta u obzir i činjenica da Šešelj već treću nedelju štrajkuje gladju.
Posle proceduralne rasprave, sudjenje bi trebalo da bude nastavljeno uvodnom rečju optužbe.
Šešelj, optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, odbio je u ponedeljak ujutru da se pojavi u sudnici.
Zamenik sekretara suda Robin Vinsent preneo je sudskom veću da Šešelj, koji već treću nedelju štrajkuje gladju, "nije želeo da dodje u sudnicu".
"On i dalje odbija hranu koju mu nudi osoblje pritvora...Rečeno mi je i da je optuženi slabiji nego u petak, kada je bio posmatran", rekao je predstavnik sekretarijata.
Kako je planirano, sudjenje treba da počne uvodnom rečju tužiteljke Hildegard-Erc Reclaf. Prema rasporedu koji su utvrdile sudije, Šešelj bi u utorak, 28. novembra, imao priliku da se sudu obrati "izjavom optuženog".
Šešelj se prošle nedelje nije pojavio na statusnoj konferenciji, obrazlažući da je "suviše slab", da mu "glas nije snažan koliko bi želeo" i da ne bi mogao da podnese prevoz do sudnice. "Neću doći. Oni su svi idioti, ako misle da ću doći", poručio je sudijama.
Sudije su ocenile da je to "remetilačko ponašanje" bez obzira da li je posledica fizičkog stanja koje je Šešelj "sam sebi nametnuo" ili njegove odluke.
Poslednji put kada je bio u sudnici, 8. novembra, Šešelj je, odgovarajući na pitanje sudije da li je spreman za proces, izjavio da je bio spreman za sudjenje od dana kada se dobrovoljno predao, 24. februara 2003.
On je najavio da će tokom procesa pobijati navode optužnice da je "govorom mržnje" počinio krivična dela. Tri dana kasnije i neposredno pošto su u Srbiji raspisani parlamentarni izbori, Šešelj je u subotu, 11. novembra, počeo da odbija hranu u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Kao zahteve za prekid strajka, on je preko svoje partije istakao ukidanje ogranicenja koje je sud nametnuo na posete njegove supruge; regitrovanje pravnih savetnika po njegovom izboru; dostavljanje svih dokumenata na srpskom jeziku i na papiru i uklanjanje iz postupka "branioca u pripravnosti" Dejvida Hupera.
General u penziji Božidar Delić rekao je na konferenciji za novinare SRS-a u Beogradu da Šešelj odbija bilo kakav kontakt sa zdravstvenim radnicima koje je odredio Medjunarodni sud, a posebno im zabranjuje da mu pristupe kad izgubi svest, te da ga vode u bilo koju holandsku bolnicu. Šešelj u slučaju smrti izričito zabranjuje da se vrši obdukcija njegovog tela.
Delić je rekao da je upravo zbog današnjeg postupka Pretresnog veća da mu nametne advokata i počne sudjenje, Šešelj aktivirao svoj sedmi zahtev - da se ponište sve prethodne predpretresne radnje od 10. novembra pa nadalje, kao i današnja, te sve pretresne radnje od 7. novembra pa nadalje i da po ispunjavanju svih njegovih zahteva sudjenje krene iz početka.
On je saopštio da je stručni tim koji pomaže lideru radikala u pripremi odbrane uputio u ponedeljak, po nalogu i u ime Šešelja, pisma Ministarstvu zdravlja i pravde Holandije kao i podnesak Sekretarijatu tribunala o Šešeljevim zahtevima kojima je pridodat i ovaj sedmi, kao i njegovu odluku da odbija lečenje i veštačko hranjenje tokom štrajka gladju.
Delić je ocenio da se "slobodno može reći da je medjunarodno pravo umrlo u Hagu". "Tu farsu od sudjenja, tu lakrdiju koju smo danas imali priliku da vidimo - svet do sada nije video", rekao je Delić, komentarišući odluku Haškog suda da nametne branioca Vojislavu Šešelju, koji već 17 dana štrajkuje gladju.
"Šešelj ne kontaktira ni sa lekarom, ni sa medicinskim osobljem i zato je uključen 24-časovni nadzor kako bi mogli da intervenišu ako mu pozli i oni su u stalnom stanju pripravnosti" rekao je Ljajić agenciji Beta.
Prema Ljajićevim rečima, Šešelj je odbio da ga pregledaju i lekari iz Beograda i preneo je da bi eventualno prihvatio da ga pregledaju lekari, bosanski Srbi, koji su u pritvoru sa njim.
"Pretpostavljam da bi medicinsko osoblje u Hagu, ako dodje do toga, donelo odluku i uključili infuziju. Na to ih obavezuje i deklaracija i lekarska etika" naveo je Ljajić.
Predsednik Nacionalnog saveta je naglasio da je Šešeljev štrajk gladju vrlo ozbiljan i da je tačno da je dosta oslabio.
(MONDO/agencije)
Predsedavajući sudija Alfons Ori je, obrazlažući odluku, rekao da je Šešeljevo ponašanje, otkad mu je krajem oktobra vraćeno pravo da se brani sam, "u značajnoj meri opstruiralo pravično i brzo odvijanje postupka", uprkos upozorenjima sudskog veća.
Nedolaskom na raspravu u ponedeljak i prethodnu statusnu konferenciju, Šešelj se odrekao prava da prisustvuje sudjenju, protumačilo je veće.
Sudija Ori je kazao da je pri donošenju odluke uzeta u obzir i činjenica da Šešelj već treću nedelju štrajkuje gladju.
Posle proceduralne rasprave, sudjenje bi trebalo da bude nastavljeno uvodnom rečju optužbe.
Šešelj, optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, odbio je u ponedeljak ujutru da se pojavi u sudnici.
Zamenik sekretara suda Robin Vinsent preneo je sudskom veću da Šešelj, koji već treću nedelju štrajkuje gladju, "nije želeo da dodje u sudnicu".
"On i dalje odbija hranu koju mu nudi osoblje pritvora...Rečeno mi je i da je optuženi slabiji nego u petak, kada je bio posmatran", rekao je predstavnik sekretarijata.
Kako je planirano, sudjenje treba da počne uvodnom rečju tužiteljke Hildegard-Erc Reclaf. Prema rasporedu koji su utvrdile sudije, Šešelj bi u utorak, 28. novembra, imao priliku da se sudu obrati "izjavom optuženog".
Šešelj se prošle nedelje nije pojavio na statusnoj konferenciji, obrazlažući da je "suviše slab", da mu "glas nije snažan koliko bi želeo" i da ne bi mogao da podnese prevoz do sudnice. "Neću doći. Oni su svi idioti, ako misle da ću doći", poručio je sudijama.
Sudije su ocenile da je to "remetilačko ponašanje" bez obzira da li je posledica fizičkog stanja koje je Šešelj "sam sebi nametnuo" ili njegove odluke.
Poslednji put kada je bio u sudnici, 8. novembra, Šešelj je, odgovarajući na pitanje sudije da li je spreman za proces, izjavio da je bio spreman za sudjenje od dana kada se dobrovoljno predao, 24. februara 2003.
On je najavio da će tokom procesa pobijati navode optužnice da je "govorom mržnje" počinio krivična dela. Tri dana kasnije i neposredno pošto su u Srbiji raspisani parlamentarni izbori, Šešelj je u subotu, 11. novembra, počeo da odbija hranu u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Kao zahteve za prekid strajka, on je preko svoje partije istakao ukidanje ogranicenja koje je sud nametnuo na posete njegove supruge; regitrovanje pravnih savetnika po njegovom izboru; dostavljanje svih dokumenata na srpskom jeziku i na papiru i uklanjanje iz postupka "branioca u pripravnosti" Dejvida Hupera.
Šešelj zabranio reanimaciju i obdukciju
Lider SRS Vojislav Šešelj u ponedeljak je obavestio upravnika pritvorske jedinice u Sheveningenu, sekretarijat i predsednika Suda da nema nameru da prekida štrajk gladju i da je doneo odluku da odbije bilo koji vid medicinskog tretmana tokom štrajka kada dodje do gubitka svesti, te da izričito zabranjuje da se nad njim sprovode bilo koje mere reanimacije i veštačke ishrane.General u penziji Božidar Delić rekao je na konferenciji za novinare SRS-a u Beogradu da Šešelj odbija bilo kakav kontakt sa zdravstvenim radnicima koje je odredio Medjunarodni sud, a posebno im zabranjuje da mu pristupe kad izgubi svest, te da ga vode u bilo koju holandsku bolnicu. Šešelj u slučaju smrti izričito zabranjuje da se vrši obdukcija njegovog tela.
Delić je rekao da je upravo zbog današnjeg postupka Pretresnog veća da mu nametne advokata i počne sudjenje, Šešelj aktivirao svoj sedmi zahtev - da se ponište sve prethodne predpretresne radnje od 10. novembra pa nadalje, kao i današnja, te sve pretresne radnje od 7. novembra pa nadalje i da po ispunjavanju svih njegovih zahteva sudjenje krene iz početka.
On je saopštio da je stručni tim koji pomaže lideru radikala u pripremi odbrane uputio u ponedeljak, po nalogu i u ime Šešelja, pisma Ministarstvu zdravlja i pravde Holandije kao i podnesak Sekretarijatu tribunala o Šešeljevim zahtevima kojima je pridodat i ovaj sedmi, kao i njegovu odluku da odbija lečenje i veštačko hranjenje tokom štrajka gladju.
Delić je ocenio da se "slobodno može reći da je medjunarodno pravo umrlo u Hagu". "Tu farsu od sudjenja, tu lakrdiju koju smo danas imali priliku da vidimo - svet do sada nije video", rekao je Delić, komentarišući odluku Haškog suda da nametne branioca Vojislavu Šešelju, koji već 17 dana štrajkuje gladju.
Ljajić: Šešeljev štrajk gladju ozbiljan
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić izjavio je da će Šešelju medicinsko osoblje najverovatnije uključiti infuziju ako izgubi svest."Šešelj ne kontaktira ni sa lekarom, ni sa medicinskim osobljem i zato je uključen 24-časovni nadzor kako bi mogli da intervenišu ako mu pozli i oni su u stalnom stanju pripravnosti" rekao je Ljajić agenciji Beta.
Prema Ljajićevim rečima, Šešelj je odbio da ga pregledaju i lekari iz Beograda i preneo je da bi eventualno prihvatio da ga pregledaju lekari, bosanski Srbi, koji su u pritvoru sa njim.
"Pretpostavljam da bi medicinsko osoblje u Hagu, ako dodje do toga, donelo odluku i uključili infuziju. Na to ih obavezuje i deklaracija i lekarska etika" naveo je Ljajić.
Predsednik Nacionalnog saveta je naglasio da je Šešeljev štrajk gladju vrlo ozbiljan i da je tačno da je dosta oslabio.
(MONDO/agencije)
