Učesnici dvodnevnog samita NATO-a, koji u utorak uveče počinje u Rigi, pripremaju dva moguća scenarija za poruku koju će šefovi država uputiti Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini kad je reč o članstvu u Partnerstvu za mir, preneli su izvori u Alijansi specijalnom izveštaču Tanjuga.
Učesnici dvodnevnog samita NATO-a, koji u utorak uveče počinje u Rigi, pripremaju dva moguća scenarija za poruku koju će šefovi država uputiti Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini kad je reč o članstvu u Partnerstvu za mir, preneli su izvori u Alijansi specijalnom izveštaču Tanjuga.
Prema prvom scenariju, Srbija i BiH bi dobile "zeleno svetlo" za članstvo u Partnerstvu za mir, ali bi to članstvo bilo uslovljeno na godinu dana, odnosno moglo bi biti suspendovano nakon tog perioda ukoliko Beograd i Sarajevo u međuvremenu ne ostvare punu saradnju s Haškim tribunalom. Crnoj Gori, pak, članstvo ne bi bilo uslovljeno pošto se ocenjuje da Podgorica ispunjava punu saradnju s Hagom.
Druga opcija ne predviđa "zeleno svetlo" za članstvo, već samo poruku da će ono biti dato odmah pošto bude ostvarena puna saradnje s Hagom. U toj opciji se, međutim, ne spominje direktno hapšenje i isporučenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića kao uslov za ostvarivanje pune saradnje. Pitanje članstva bi u tom slučaju moglo biti ponovo razmatrano u susret parlamentarnim izborima u Srbiji, uz očekivanje takozvanih “pozitivnih signala” iz Beograda.
Višenedeljna diskusija o završnoj deklaraciji koju bi šefovi država trebalo da usvoje u sredu biće nastavljena u utorak uveče tokom sastanka šefova diplomatije “dvadesetšestorice”.
Iako samit u Rigi nije posvećen proširenju NATO-a, očekuju se i “pozitivan signal” zemljama koje su u takozvanom Akcionom planu za članstvo - Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju - o čemu će, takođe, biti reči u završnom dokumentu.
U Rigi će biti reči i o ulozi 16.300 vojnika Kfora na Kosovu i Metohiji za vreme trajanja procesa određivanja statusa pokrajine, kao i nakon postizanja rešenja. Raspravljaće se i o političkoj dimenziji određivanja budućeg statusa.
"Očekujem da Srbija, Bosna i Crna Gora dobiju zeleno svetlo za Partnerstvo za mir na ovom samitu", kazao je slovenački ministar.
"Za Sloveniju je važno da Partnerstvo za mir bude prošireno i da 'jadranska trojka' dobije jasan signal za članstvo u skoroj budućnosti", dodao je Rupel.
Jadransku trojku čine Hrvatska, Albanija i Makedonija.
Pre početka samita NATO-a u Rigi, zvaničnici alijanse su nastojali da istaknu da se ne radi o "samitu za proširenje" i da neće pozvati nove zemlje da se pridruže Partnerstvu za mir, koje je prvi korak ka punom članstvu u NATO.
Portparol NATO-a Džejms Apaturaj nije želeo ni da potvrdi niti da demantuje Rupelovu najavu, rekavši da nije doneta konačna odluka o novim članovima Partnerstva za mir.
(agencije)
Prema prvom scenariju, Srbija i BiH bi dobile "zeleno svetlo" za članstvo u Partnerstvu za mir, ali bi to članstvo bilo uslovljeno na godinu dana, odnosno moglo bi biti suspendovano nakon tog perioda ukoliko Beograd i Sarajevo u međuvremenu ne ostvare punu saradnju s Haškim tribunalom. Crnoj Gori, pak, članstvo ne bi bilo uslovljeno pošto se ocenjuje da Podgorica ispunjava punu saradnju s Hagom.
Druga opcija ne predviđa "zeleno svetlo" za članstvo, već samo poruku da će ono biti dato odmah pošto bude ostvarena puna saradnje s Hagom. U toj opciji se, međutim, ne spominje direktno hapšenje i isporučenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića kao uslov za ostvarivanje pune saradnje. Pitanje članstva bi u tom slučaju moglo biti ponovo razmatrano u susret parlamentarnim izborima u Srbiji, uz očekivanje takozvanih “pozitivnih signala” iz Beograda.
Višenedeljna diskusija o završnoj deklaraciji koju bi šefovi država trebalo da usvoje u sredu biće nastavljena u utorak uveče tokom sastanka šefova diplomatije “dvadesetšestorice”.
Iako samit u Rigi nije posvećen proširenju NATO-a, očekuju se i “pozitivan signal” zemljama koje su u takozvanom Akcionom planu za članstvo - Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju - o čemu će, takođe, biti reči u završnom dokumentu.
U Rigi će biti reči i o ulozi 16.300 vojnika Kfora na Kosovu i Metohiji za vreme trajanja procesa određivanja statusa pokrajine, kao i nakon postizanja rešenja. Raspravljaće se i o političkoj dimenziji određivanja budućeg statusa.
Rupel: Moguć poziv Srbiji, Crnoj Gori i BiH
Lideri zemalja NATO-a mogli bi da na samitu u Rigi pozovu Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu da se pridruže Partnerstvu za mir, najavio je u Rigi slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel."Očekujem da Srbija, Bosna i Crna Gora dobiju zeleno svetlo za Partnerstvo za mir na ovom samitu", kazao je slovenački ministar.
"Za Sloveniju je važno da Partnerstvo za mir bude prošireno i da 'jadranska trojka' dobije jasan signal za članstvo u skoroj budućnosti", dodao je Rupel.
Jadransku trojku čine Hrvatska, Albanija i Makedonija.
Pre početka samita NATO-a u Rigi, zvaničnici alijanse su nastojali da istaknu da se ne radi o "samitu za proširenje" i da neće pozvati nove zemlje da se pridruže Partnerstvu za mir, koje je prvi korak ka punom članstvu u NATO.
Portparol NATO-a Džejms Apaturaj nije želeo ni da potvrdi niti da demantuje Rupelovu najavu, rekavši da nije doneta konačna odluka o novim članovima Partnerstva za mir.
(agencije)
