Zaposleni u Srbiji praznovaće 2007. godine osam dana za državne praznike i još po jedan za verski praznik, ali zbog sklonosti žitelja Srbije da im "pridoda" poneki radni dan koji se nadju izmedju dve svetkovine, teško je utvrditi koliko će stvarno biti neradnih dana.
Prema republičkom, i još važećem saveznom Zakonu o praznicima, neradni dani su 1. i 2. januar (ponedeljak i utorak) za proslavu Nove godine, zatim 7. januar, prvi dan pravoslavnog Božića koji pada u nedelju i ne pomera se za ponedeljak, s obzirom na to da je verski, a ne državni praznik.
Neradni dan je i 15. februar (četvrtak), na Sretenje, kada se slavi Dan državnosti Srbije, za Dan države koje nema, Savezne Republike Jugoslavije, 27. april (petak), neradan je jedan dan, a zahvaljujući tekovinama svetske radničke klase, za medjunarodni Praznik rada ne radi se 1. i 2. maja (utorak i sreda).
Dan pobede u Drugom svetskom ratu - 9. maj praznuje se radno, kao i Sveti Sava i Vidovdan - 27. januar, odnosno 28. jun.
Zaposleni imaju pravo da ne rade i za verske praznike Božić i Uskrs, pravoslavci ne rade za krsnu slavu, pripadnici Islamske zajednice neradno slave Ramazanski i Kurban Bajram, a Jevreji ne rade za praznik Jom Kipur.
Zaposleni u privatnom sektoru mogu, u dogovoru s poslodavcem, da spoje neradne dane dva bliža praznika, tako da se praznovanje prilično protegne.
Kada je reč o državnom sektoru, poslanici Skupštine Srbije mogu "ad hok" odlukom da, za koji dan, produže dane slavlja i u državnim, odnosno društvenim firmama.
Zvaničnu računicu, koliko praznovanje košta naciju, teško je utvrditi i malo se ko bavi time.
Svojevremeno je jedan od članova republičke vlade došao do sume od nekoliko milijardi dinara gubitka od potencijalnog bruto-proizvoda u januaru, kada, prema nezvaničnim podacima, više od 50 odsto zaposlenih praznuje 10 dana.
Statistički podaci, takodje, potvrdjuju da domaća privreda godinama beleži gubitke u tom mesecu.
Sudeći prema broju neradnih prazničkih dana, ipak nismo najveći "neradnici", jer je ubedljivi rekorder u praznovanju narod Republike Srpske, koji samo u janurau zvanično koristi 10 neradnih dana - za Novu godinu, Božić, Dan Republike, Srpsku novu godinu, Bogojavljenje i Svetog Savu.
U Hrvatskoj je za državne praznike neradno ukupno 15 dana, a uz to pravo na po jedan neradni dan imaju gradjani koji 7. januara slave Božić, pripadnici islamske veroispovesti u dane Ramazanskog i Kurban Bajrama, kao i Jevreji u dane Roš Hašane i Jom Kipura.
Slovenci, prema zvaničnom kalendaru svetkovina, praznuju 12 dana u godini, koliko i Grci, dok Madjari, zbog državnih praznika, ne idu na posao devet radnih dana tokom godine.
(Tanjug)
Prema republičkom, i još važećem saveznom Zakonu o praznicima, neradni dani su 1. i 2. januar (ponedeljak i utorak) za proslavu Nove godine, zatim 7. januar, prvi dan pravoslavnog Božića koji pada u nedelju i ne pomera se za ponedeljak, s obzirom na to da je verski, a ne državni praznik.
Neradni dan je i 15. februar (četvrtak), na Sretenje, kada se slavi Dan državnosti Srbije, za Dan države koje nema, Savezne Republike Jugoslavije, 27. april (petak), neradan je jedan dan, a zahvaljujući tekovinama svetske radničke klase, za medjunarodni Praznik rada ne radi se 1. i 2. maja (utorak i sreda).
Dan pobede u Drugom svetskom ratu - 9. maj praznuje se radno, kao i Sveti Sava i Vidovdan - 27. januar, odnosno 28. jun.
Zaposleni imaju pravo da ne rade i za verske praznike Božić i Uskrs, pravoslavci ne rade za krsnu slavu, pripadnici Islamske zajednice neradno slave Ramazanski i Kurban Bajram, a Jevreji ne rade za praznik Jom Kipur.
Zaposleni u privatnom sektoru mogu, u dogovoru s poslodavcem, da spoje neradne dane dva bliža praznika, tako da se praznovanje prilično protegne.
Kada je reč o državnom sektoru, poslanici Skupštine Srbije mogu "ad hok" odlukom da, za koji dan, produže dane slavlja i u državnim, odnosno društvenim firmama.
Zvaničnu računicu, koliko praznovanje košta naciju, teško je utvrditi i malo se ko bavi time.
Svojevremeno je jedan od članova republičke vlade došao do sume od nekoliko milijardi dinara gubitka od potencijalnog bruto-proizvoda u januaru, kada, prema nezvaničnim podacima, više od 50 odsto zaposlenih praznuje 10 dana.
Statistički podaci, takodje, potvrdjuju da domaća privreda godinama beleži gubitke u tom mesecu.
Sudeći prema broju neradnih prazničkih dana, ipak nismo najveći "neradnici", jer je ubedljivi rekorder u praznovanju narod Republike Srpske, koji samo u janurau zvanično koristi 10 neradnih dana - za Novu godinu, Božić, Dan Republike, Srpsku novu godinu, Bogojavljenje i Svetog Savu.
U Hrvatskoj je za državne praznike neradno ukupno 15 dana, a uz to pravo na po jedan neradni dan imaju gradjani koji 7. januara slave Božić, pripadnici islamske veroispovesti u dane Ramazanskog i Kurban Bajrama, kao i Jevreji u dane Roš Hašane i Jom Kipura.
Slovenci, prema zvaničnom kalendaru svetkovina, praznuju 12 dana u godini, koliko i Grci, dok Madjari, zbog državnih praznika, ne idu na posao devet radnih dana tokom godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
