Svetislav Basara, kome je u četvrtak uručena NIN-ova nagrada za roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti", rekao je u intervjuu objavljenom u najnovijem broju ovog nedeljnika da je ranije "pisao svašta, govorio svašta i mnogo od toga danas ne stoji".
Tokom razgovora su dotaknute teme koje se odnose na njegov literarni opus, političko angažovanje, stav prema totalitarizmu, pravoslavlju, SANU, Dobrici Ćosiću, disidentima, Vojislavu Koštunici.
"Moje političko angažovanje je bilo posledica potrebe da se stvori podnošljivo društvo, društvo u kome će pre svega postojati realnosti", objasnio je Basara.
Za njega je jedini pravi pisac disident u našoj sredini bio Mihajlo Mihajlov, dok je Basarin stav prema Ćosiću, koga je žestoko napadao, danas izmenjen i misli da je "tada pucao iz preteške artiljerije na njega".
"Ćosić zaslužuje ozbiljnu kritiku zbog toga što je stvorio atmoferu prožimanja tajnih službi, politike, književnosti i raznih drugih stvari", ocenio je Basara i dodao da Ćosić ima zasluga za kulturu, ali je u politici "načinio nekoliko kardinalno loših odluka" i to treba buduće generacije da prosude.
Priznajući da je puno napadao Srpsku akademju nauka i umetnosti, Basara je rekao da ne bi bilo pristojno da prihvati da postane njen član, iako veruje da će "to biti veoma pristojno mesto za deset godina".
On misli da je koncept SANU krajnje zastareo i ne vidi nikakvog budućeg smisla u postojanju takvih ustanova.
"Sve mi to liči na idolopoklonički hram i celog života ću biti daleko od toga", rekao je Basara.
Basarin stav prema Koštunici je ambivalentan jer ga vidi kao "poslednjeg korifeja nacionalne ideologije projektovane u 19. veku sa fiksacijom na teritorije i teritorijalnu ekspanziju", a na drugoj strani mu zamera što je "na neki način unazadio i jako usporio proces neizbežnih reformi".
Odbacivši kao netačne priče o prvoj, drugoj ili trećoj Srbiji, Basara je rekao da vidi samo jednu Srbiju u kojoj su dve političke i kulturne elite.
"Jedna bi da Srbiju zadrži u samodovoljnosti, izolacionizmu, druga bi da Srbiju integriše sa svetom, a od toga koja elita prevlada zavisiće budućnost Srbije", ocenio je književnik.
Na pitanje o daljem političkom angažovanju, Basara je odgovorio da misli da mu se bliži kraj jer veruje da će se u bliskoj budućnosti politikom baviti samo profesionalci i da je to u redu.
(Tanjug)
Tokom razgovora su dotaknute teme koje se odnose na njegov literarni opus, političko angažovanje, stav prema totalitarizmu, pravoslavlju, SANU, Dobrici Ćosiću, disidentima, Vojislavu Koštunici.
"Moje političko angažovanje je bilo posledica potrebe da se stvori podnošljivo društvo, društvo u kome će pre svega postojati realnosti", objasnio je Basara.
Za njega je jedini pravi pisac disident u našoj sredini bio Mihajlo Mihajlov, dok je Basarin stav prema Ćosiću, koga je žestoko napadao, danas izmenjen i misli da je "tada pucao iz preteške artiljerije na njega".
"Ćosić zaslužuje ozbiljnu kritiku zbog toga što je stvorio atmoferu prožimanja tajnih službi, politike, književnosti i raznih drugih stvari", ocenio je Basara i dodao da Ćosić ima zasluga za kulturu, ali je u politici "načinio nekoliko kardinalno loših odluka" i to treba buduće generacije da prosude.
Priznajući da je puno napadao Srpsku akademju nauka i umetnosti, Basara je rekao da ne bi bilo pristojno da prihvati da postane njen član, iako veruje da će "to biti veoma pristojno mesto za deset godina".
On misli da je koncept SANU krajnje zastareo i ne vidi nikakvog budućeg smisla u postojanju takvih ustanova.
"Sve mi to liči na idolopoklonički hram i celog života ću biti daleko od toga", rekao je Basara.
Basarin stav prema Koštunici je ambivalentan jer ga vidi kao "poslednjeg korifeja nacionalne ideologije projektovane u 19. veku sa fiksacijom na teritorije i teritorijalnu ekspanziju", a na drugoj strani mu zamera što je "na neki način unazadio i jako usporio proces neizbežnih reformi".
Odbacivši kao netačne priče o prvoj, drugoj ili trećoj Srbiji, Basara je rekao da vidi samo jednu Srbiju u kojoj su dve političke i kulturne elite.
"Jedna bi da Srbiju zadrži u samodovoljnosti, izolacionizmu, druga bi da Srbiju integriše sa svetom, a od toga koja elita prevlada zavisiće budućnost Srbije", ocenio je književnik.
Na pitanje o daljem političkom angažovanju, Basara je odgovorio da misli da mu se bliži kraj jer veruje da će se u bliskoj budućnosti politikom baviti samo profesionalci i da je to u redu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
