Saziv Skupštine Srbije koji treba da bude konstituisan u sredu, 14. februara, sedmi je od obnavljanja višestranačja 1990. godine.
Prvom sednicom novog saziva parlamenta predsedavaće najstarija poslanica - Borka Vučić iz Socijalističke partije Srbije, rodjena je 1926. godine, a u tome će joj pomagati četiri najmladja sa lista koje su osvojile najviše mandata.
Posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji, održanih 9. decembra 1990. godine, kada je Socijalistička partija Srbije imala ubedljivu većinu, za predsednika Skupštine izabran je socijalista Slobodan Unković.
Do 1994. godine parlament su vodili Aleksandar Bakočević, Zoran Lilić i Zoran Arandjelović, svi izabrani na listi SPS-a.
Na čelu Skupštine Srbije najduže se zadržao Dragan Tomić, koji je funkciju predsednika obavljao od 1994. do 2000. godine.
Posle izbora decembra 2000. godine i konstituisanaj novog saizva, u kome je DOS imao većinu, tu dužnost je obavljao Dragan Maršićanin iz Demokratske stranke Srbije. Ostavku je podneo u decembru 2002. posle sukoba u DOS-u, a na njegovo mesto je izabrana Nataša Mićić, koja je na toj funkciji ostala do novembra 2003.
Nakon izbora 28. decembra 2003. godine Dragan Maršićanin je ponovo došao na čelo Skupštine Srbije, u februaru 2004, ali je na toj funkciji ostao veoma kratko, jer je izabran za ministra privrede.
Na njegovo mesto je u martu 2004. godine izabran Predrag Marković iz G17 plus, koji je na toj funkciji ostao do poslednjih izbora 21. januara ove godine.
Prvom sednicom novog saziva parlamenta predsedavaće najstarija poslanica - Borka Vučić iz Socijalističke partije Srbije, rodjena je 1926. godine, a u tome će joj pomagati četiri najmladja sa lista koje su osvojile najviše mandata.
Posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji, održanih 9. decembra 1990. godine, kada je Socijalistička partija Srbije imala ubedljivu većinu, za predsednika Skupštine izabran je socijalista Slobodan Unković.
Do 1994. godine parlament su vodili Aleksandar Bakočević, Zoran Lilić i Zoran Arandjelović, svi izabrani na listi SPS-a.
Na čelu Skupštine Srbije najduže se zadržao Dragan Tomić, koji je funkciju predsednika obavljao od 1994. do 2000. godine.
Posle izbora decembra 2000. godine i konstituisanaj novog saizva, u kome je DOS imao većinu, tu dužnost je obavljao Dragan Maršićanin iz Demokratske stranke Srbije. Ostavku je podneo u decembru 2002. posle sukoba u DOS-u, a na njegovo mesto je izabrana Nataša Mićić, koja je na toj funkciji ostala do novembra 2003.
Nakon izbora 28. decembra 2003. godine Dragan Maršićanin je ponovo došao na čelo Skupštine Srbije, u februaru 2004, ali je na toj funkciji ostao veoma kratko, jer je izabran za ministra privrede.
Na njegovo mesto je u martu 2004. godine izabran Predrag Marković iz G17 plus, koji je na toj funkciji ostao do poslednjih izbora 21. januara ove godine.
Najstariji poslanik dok se ne izabere predsednik
Zakonom nije predvidjen rok za izbor predsednika parlamenta, jednog ili više potpredsednika i skupštinskih odbora.
Dok predsednik ne bude izabran, sednicama će predsedavati najstariji poslanik.
Ustavom je predvidjeno da Skupština Srbije većinom glasova bira predsednika i jednog ili više potpredsednika. Kandidata za predsednika može da predloži najmanje 30 narodnih poslanika, a jedan poslanik može da bude medju predlagačima samo jednog kandidata.
Posle pretresa, predsedavajući utvrdjuje listu kandidata, i to po azbučnom redu.
Za predsednika će biti izabran poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih, a ako su predložena dva kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, izbor se ponavlja.
Takva situacija dogodila se pri izboru prvog predsednika parlamenta 2004. godine, kada su poslanici birali izmedju kandidata DSS-a Dragana Maršićanina i kandidata SRS Gordane Pop Lazić. Maršićanin je u ponovljenom glasanju dobio potrebnu većinu glasova za izbor predsednika parlamenta.
Ako ni u drugom krugu predsednik ne bude izabran, ponavlja se postupak izbora.
Prilikom konstituisanja, Skupština odredjuje broj potpredsednika posebnom odlukom, a najviše može da ih bude šest.
Predsednik Skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva sednice, predsedava i obavlja druge poslove.
Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre vremena, zamenjuje ga predsednik parlamenta, ali najduže tri meseca.
(Beta)
Dok predsednik ne bude izabran, sednicama će predsedavati najstariji poslanik.
Ustavom je predvidjeno da Skupština Srbije većinom glasova bira predsednika i jednog ili više potpredsednika. Kandidata za predsednika može da predloži najmanje 30 narodnih poslanika, a jedan poslanik može da bude medju predlagačima samo jednog kandidata.
Posle pretresa, predsedavajući utvrdjuje listu kandidata, i to po azbučnom redu.
Za predsednika će biti izabran poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih, a ako su predložena dva kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, izbor se ponavlja.
Takva situacija dogodila se pri izboru prvog predsednika parlamenta 2004. godine, kada su poslanici birali izmedju kandidata DSS-a Dragana Maršićanina i kandidata SRS Gordane Pop Lazić. Maršićanin je u ponovljenom glasanju dobio potrebnu većinu glasova za izbor predsednika parlamenta.
Ako ni u drugom krugu predsednik ne bude izabran, ponavlja se postupak izbora.
Prilikom konstituisanja, Skupština odredjuje broj potpredsednika posebnom odlukom, a najviše može da ih bude šest.
Predsednik Skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva sednice, predsedava i obavlja druge poslove.
Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre vremena, zamenjuje ga predsednik parlamenta, ali najduže tri meseca.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
