Na početku sudjenja Ramušu Haradinaju i dvojici kooptuženih za zločine nad Srbima, Romima i Albancima na Kosovu, glavna tužiteljka Karla Del Ponte rekla je u ponedeljak pred Haškim tribunalom da su optuženi "gangsteri u uniformama" koji na "svojim rukama imaju krv" nevinih žrtava. Odbrana je ustvrdila da Haradinaj nije zločinac.
Na početku sudjenja Ramušu Haradinaju i dvojici kooptuženih za zločine nad Srbima, Romima i Albancima na Kosovu, glavna tužiteljka Karla Del Ponte rekla je u ponedeljak pred Haškim tribunalom da su optuženi "gangsteri u uniformama" koji na "svojim rukama imaju krv" nevinih žrtava.
"Dokazaćemo da ova tri čoveka - gospodar rata, njegov prvi saradnik i tamničar - imaju krv na svojim rukama. To je krv nevinih civila, koji nisu podržavali optuženog i OVK, često su bili sami i ranjivi i koji su sistematski otimani, ubijani, mučeni i, naprosto, sve je činjeno da nestanu", kazala je Del Ponteova u uvodnoj reči.
Ona je upozorila da se svedocima optužbe i dalje preti i da je prvi svedok medju žrtvama dobio pretnje proteklog vikenda.
"Da je po optuženima, žrtve bi zauvek potonule u tihe vode Radonjićkog jezera... ali ubijene žrtve nisu nestale, tela su otkrivena, a u nedeljama pred nama čućete njihove glasove... Priče onih koji su nestali, pošto su poslednji put vidjeni u rukama OVK čućete preko glasova njihovih rodjaka", naglasila je Del Ponteova.
Prema njenim rečima, u zločinima za koje su optuženi Haradinaj, Baljaj i Brahimaj "nema ništa plemenito, herojsko i patriotsko - to su krvava i brutalna ubistva".
"Trojica optuženih bili su gangsteri u uniformama koji su imali kontrolu u tom području, što je bila smrtonosna kombinacija za civilne žrtve", naznačila je Del Ponteova.
Del Ponteova je sudijama ponovo skrenula pažnju da je zaštrašivanje svedoke "stalni problem" u postupku protiv Haradinaja, precizirajući da će više od trećine svedoka stoga imati zaštitne mere.
"Znate da mnogi svedoci oklevaju da svedoče, neki su čak i zastrašeni", a to je problem koji neće nestati, podvukla je ona.
"Moram da vas informišem da sam ovog vikenda dobila vest da se našem prvom svedoku medju direktnim žrtvama preti", rekla je tužiteljka, na šta je branilac Baljaja uložio prigovor.
Pošto ju je sudsko veće Alfonsa Orija pozvalo da nastavi, Del Ponteova je rezignirano upozorila: "Ako nemam svedoke koje ću dovesti u sudnicu, moja je obaveza da povučem ovu optužnicu". Ona je, medjutim, izrazila uverenje da će sudsko veće odobriti sve potrebne mere zaštite svedoka.
Glavna tužiteljka je naglasila da sudjenje Haradinaju "neće biti lak zadatak za optužbu zato što neki nisu ni želeli da se podigne optužnica, a malo ih je pružalo podršku i na medjunarodnom i na lokalnom nivou".
Del Ponteova je, medjutim, izrazila uverenje da će sudsko veće dokaze optužbe na kraju procesa oceniti kao uverljive.
Ona je rekla da sudjenje Haradinaju nema nikakve veze sa pregovorima o budućem statusu Kosova. Ne bavim se politikom, već optužbama zasnovanim na činjenicama, dodala je glavna tužiteljka.
Početku sudjenja prisustvovao je bivši američki kongresmen Džozef Diogardi čija Američko-albanska gradjanska liga (Albanian-American Civic League) zastupa "demokratske interese sedam miliona Albanaca koji žive u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori, Preševskoj dolini i Grčkoj".
U sudskom veću su, pored predsedavajućeg Orija, i sudije Frank Hopfel iz Austrije i Ole Bjorn Stole iz Norveške.
Na listi tužilaštva nalazi se 98 svedoka, od kojih su prva dva zaštićeni svedoci, koji trenutno rade u nevladinim organizacijama u Beogradu.
Svi zločini navedeni u optužnici dogodili su se od 1. marta do 30. septembra 1998. na Kosmetu i bili su usmereni protiv srpskog civilnog stanovništva i onih pripadnika albanskog i romskog civilnog stanovništva u opštinama Dečani, Peć, Djakovica, Istok i Klina za koje se smatralo da su
"kolaboracionisti" ili da ne podržavaju Oslobodilačku vojsku Kosova.
Prvobitna optužnica protiv Haradinaja, Baljaja i Brahimaja podignuta je 22. decembra 2004, a saopštena je 10. marta 2005. godine.
Njih trojica su stigli 9. marta 2005. u pritvor Tribunala, a nekoliko dana kasnije su se pred sudskim većem izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.
Druga, izmenjena optužnica potvrdjena je 25. oktobra 2006, ali je Tužilaštvo, nakon uočenih grešaka u dokumentu, podnelo redigovanu, drugu izmenjenu optužnicu 10. novembra 2006, koja je potvrdjena 12. januara ove godine.
Haradinaj, Baljaj i Brahimaj su se u četvrtak, 1. marta, izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački druge, izmenjene i dopunjene optužnice.
Haradinaj je 9. juna 2005. privremeno pušten na slobodu, sa koje se vratio u pritvor Tribunala 26. februara, dok su Baljaj i Brahimaj u pritvoru od 9. marta 2005. godine.
"Ramuš Haradinaj nije ratni zločinac. Optužbe protiv njega su potpuno neosnovane, a odluka glavne tužiteljke da protiv njega podigne optužnicu je nepravedna", rekao je Haradinajev branilac, britanski advokat Ben Emerson.
On je istakao da, nasuprot navodima optužnice, "nije postojao dogovor" bivšeg komandanta OVK za područje Metohije sa kooptuženima Idrizom Baljajem i Ljahom Brahimajem da se "počine zločini, ni da se proteruju civili, niti da se zlostavljaju zarobljenici". "Haradinaj je vodio častan rat - njegova meta nikada nisu bili civili, nego samo borci... On nikada nije naredio, niti prećutno odobrio maltretiranje civila", rekao je Emerson.
On je dodao da se Haradinaj i kao političar posle rata na Kosovu zalagao za zaštitu manjina, što su priznali i tamošnji medjunarodni zvaničnici.
Emerson je kao "fundamentalno pogrešne" ocenio navode optužbe da su Haradinaj i njegovi ljudi odgovorni za smrt tridesetak srpskih, albanskih i romskih civila čiji su ostaci pronadjeni kod Radonjićkog jezera, u blizini improvizovanog zatočeničkog logora u Jablanici i nedaleko od kuće i štaba Haradinaja u selu Glodjani.
Precizirajući da je samo devet žrtava identifikovano pouzdanom DNK analizom, zastupnik Haradinaja je sugerisao da su srpske vlasti tokom ekshumacije u septembru 1998. manipulisale leševima u "propagandne svrhe" da bi krivicu pripisale OVK. "Niko ne zna kako su žrtve umrle, niti ko ih je ubio... Nemoguće je izvući bilo kakav siguran zaključak", naznačio je Emerson. On je to potkrepio tvrdnjom da je na obližnjoj farmi istovremeno otkriveno još šest tela za koja su srpske vlasti tvrdile da su žrtve OVK, da bi se kasnije ispostavilo da to nije tačno zbog čega taj zločin nije uvršten u optužnicu.
U 37 tačaka, optužnica na teret Haradinaju, Baljaju i Brahimaju stavlja višestruko ubistvo, progon, deportaciju, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, okrutno postupanje, mučenje, otmice, zlostavljanje i silovanje civila u okolini Dečana izmedju aprila i septembra 1998. Medju žrtvama navedenim u optužnici su 19 Albanaca, 18 Srba, 13 Roma, tri Crnogorca i jedan Musliman.
List iz interne analize BND-a citira ocenu da je Haradinaj šef porodičnog klana koji broji oko 100 članova.
Nekadašnji komandant OVK vlada jednom od tri "interesne zone" organizovanog kriminala na Kosovu i "kontroliše čitav sprektar kriminalnih, političkih i vojnih aktivnosti".
Njegov klan bavi se, kako se prenosi dokument BND-a, "švercom droge i oružja i ilegalnom trgovinom robe koja podleže plaćanju carine".
Haradinaj je "kao regionalni komandant zone" uključen "posebno u šverc cigareta, trgovinu gorivom i naplatom 'reketa'", smatra nemačka obaveštajna služba. Pored toga, Haradinajev klan učestvuje u švercu droge prema Evropi.
Prema navodima BND-a, Haradinaj svoje "kriminalne aktivnosti, koje su raširene i do Nemačke, obavlja, izmedju ostalog, i preko lažnih preduzeća u inostranstvu".
Nemački dnevnik piše i da se u dokumentu KFOR-a koji nosi oznaku "tajna", navodi da je Haradinaj uključen i u šverc oružja i ukradenih automobila, kao i trgovinu žena koje se bave prostitucijom.
Zajedno sa bratom Haradinaj je, kako se prenosi iz dokumenta KFOR-a, kontrolisao i raspodelu humanitarne pomoći Kosovu.
"Berliner cajtung" ukazuje i da Haradinajeve kriminalne aktivnosti neće biti pominjane na sudjenu u Hagu što je "olakšanje za zapadne političare koji kriminalno zaledje bivšeg vodje OVK nerado pominju zbog njegovog uticaja na ekstremne i nasilničke snage na Kosovu".
Kao potvrdu ovog pristupa Zapada list navodi susrete sadašnjeg i bivšeg šefa UNMIK-a, Nemca Joahima Rikera i Danca Jesena-Petersena, sa optuženim Haradinejem.
(agencije/MONDO)
"Dokazaćemo da ova tri čoveka - gospodar rata, njegov prvi saradnik i tamničar - imaju krv na svojim rukama. To je krv nevinih civila, koji nisu podržavali optuženog i OVK, često su bili sami i ranjivi i koji su sistematski otimani, ubijani, mučeni i, naprosto, sve je činjeno da nestanu", kazala je Del Ponteova u uvodnoj reči.
Ona je upozorila da se svedocima optužbe i dalje preti i da je prvi svedok medju žrtvama dobio pretnje proteklog vikenda.
"Da je po optuženima, žrtve bi zauvek potonule u tihe vode Radonjićkog jezera... ali ubijene žrtve nisu nestale, tela su otkrivena, a u nedeljama pred nama čućete njihove glasove... Priče onih koji su nestali, pošto su poslednji put vidjeni u rukama OVK čućete preko glasova njihovih rodjaka", naglasila je Del Ponteova.
Prema njenim rečima, u zločinima za koje su optuženi Haradinaj, Baljaj i Brahimaj "nema ništa plemenito, herojsko i patriotsko - to su krvava i brutalna ubistva".
"Trojica optuženih bili su gangsteri u uniformama koji su imali kontrolu u tom području, što je bila smrtonosna kombinacija za civilne žrtve", naznačila je Del Ponteova.
Del Ponteova je sudijama ponovo skrenula pažnju da je zaštrašivanje svedoke "stalni problem" u postupku protiv Haradinaja, precizirajući da će više od trećine svedoka stoga imati zaštitne mere.
"Znate da mnogi svedoci oklevaju da svedoče, neki su čak i zastrašeni", a to je problem koji neće nestati, podvukla je ona.
"Moram da vas informišem da sam ovog vikenda dobila vest da se našem prvom svedoku medju direktnim žrtvama preti", rekla je tužiteljka, na šta je branilac Baljaja uložio prigovor.
Pošto ju je sudsko veće Alfonsa Orija pozvalo da nastavi, Del Ponteova je rezignirano upozorila: "Ako nemam svedoke koje ću dovesti u sudnicu, moja je obaveza da povučem ovu optužnicu". Ona je, medjutim, izrazila uverenje da će sudsko veće odobriti sve potrebne mere zaštite svedoka.
Glavna tužiteljka je naglasila da sudjenje Haradinaju "neće biti lak zadatak za optužbu zato što neki nisu ni želeli da se podigne optužnica, a malo ih je pružalo podršku i na medjunarodnom i na lokalnom nivou".
Del Ponteova je, medjutim, izrazila uverenje da će sudsko veće dokaze optužbe na kraju procesa oceniti kao uverljive.
Ona je rekla da sudjenje Haradinaju nema nikakve veze sa pregovorima o budućem statusu Kosova. Ne bavim se politikom, već optužbama zasnovanim na činjenicama, dodala je glavna tužiteljka.
Početku sudjenja prisustvovao je bivši američki kongresmen Džozef Diogardi čija Američko-albanska gradjanska liga (Albanian-American Civic League) zastupa "demokratske interese sedam miliona Albanaca koji žive u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori, Preševskoj dolini i Grčkoj".
U sudskom veću su, pored predsedavajućeg Orija, i sudije Frank Hopfel iz Austrije i Ole Bjorn Stole iz Norveške.
Na listi tužilaštva nalazi se 98 svedoka, od kojih su prva dva zaštićeni svedoci, koji trenutno rade u nevladinim organizacijama u Beogradu.
Svi zločini navedeni u optužnici dogodili su se od 1. marta do 30. septembra 1998. na Kosmetu i bili su usmereni protiv srpskog civilnog stanovništva i onih pripadnika albanskog i romskog civilnog stanovništva u opštinama Dečani, Peć, Djakovica, Istok i Klina za koje se smatralo da su
"kolaboracionisti" ili da ne podržavaju Oslobodilačku vojsku Kosova.
Prvobitna optužnica protiv Haradinaja, Baljaja i Brahimaja podignuta je 22. decembra 2004, a saopštena je 10. marta 2005. godine.
Njih trojica su stigli 9. marta 2005. u pritvor Tribunala, a nekoliko dana kasnije su se pred sudskim većem izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.
Druga, izmenjena optužnica potvrdjena je 25. oktobra 2006, ali je Tužilaštvo, nakon uočenih grešaka u dokumentu, podnelo redigovanu, drugu izmenjenu optužnicu 10. novembra 2006, koja je potvrdjena 12. januara ove godine.
Haradinaj, Baljaj i Brahimaj su se u četvrtak, 1. marta, izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački druge, izmenjene i dopunjene optužnice.
Haradinaj je 9. juna 2005. privremeno pušten na slobodu, sa koje se vratio u pritvor Tribunala 26. februara, dok su Baljaj i Brahimaj u pritvoru od 9. marta 2005. godine.
Odbrana: Haradinaj nije zločinac
Odbrana Haradinaja tvrdila je u uvodnoj reči pred Haškim tribunalom da su optužbe protiv njega neosnovane i da se "ne zna" ko je ubio civile u okolini njegovog štaba u selu Glodjani, kod Dečana, u proleće i leto 1998."Ramuš Haradinaj nije ratni zločinac. Optužbe protiv njega su potpuno neosnovane, a odluka glavne tužiteljke da protiv njega podigne optužnicu je nepravedna", rekao je Haradinajev branilac, britanski advokat Ben Emerson.
On je istakao da, nasuprot navodima optužnice, "nije postojao dogovor" bivšeg komandanta OVK za područje Metohije sa kooptuženima Idrizom Baljajem i Ljahom Brahimajem da se "počine zločini, ni da se proteruju civili, niti da se zlostavljaju zarobljenici". "Haradinaj je vodio častan rat - njegova meta nikada nisu bili civili, nego samo borci... On nikada nije naredio, niti prećutno odobrio maltretiranje civila", rekao je Emerson.
On je dodao da se Haradinaj i kao političar posle rata na Kosovu zalagao za zaštitu manjina, što su priznali i tamošnji medjunarodni zvaničnici.
Emerson je kao "fundamentalno pogrešne" ocenio navode optužbe da su Haradinaj i njegovi ljudi odgovorni za smrt tridesetak srpskih, albanskih i romskih civila čiji su ostaci pronadjeni kod Radonjićkog jezera, u blizini improvizovanog zatočeničkog logora u Jablanici i nedaleko od kuće i štaba Haradinaja u selu Glodjani.
Precizirajući da je samo devet žrtava identifikovano pouzdanom DNK analizom, zastupnik Haradinaja je sugerisao da su srpske vlasti tokom ekshumacije u septembru 1998. manipulisale leševima u "propagandne svrhe" da bi krivicu pripisale OVK. "Niko ne zna kako su žrtve umrle, niti ko ih je ubio... Nemoguće je izvući bilo kakav siguran zaključak", naznačio je Emerson. On je to potkrepio tvrdnjom da je na obližnjoj farmi istovremeno otkriveno još šest tela za koja su srpske vlasti tvrdile da su žrtve OVK, da bi se kasnije ispostavilo da to nije tačno zbog čega taj zločin nije uvršten u optužnicu.
U 37 tačaka, optužnica na teret Haradinaju, Baljaju i Brahimaju stavlja višestruko ubistvo, progon, deportaciju, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, okrutno postupanje, mučenje, otmice, zlostavljanje i silovanje civila u okolini Dečana izmedju aprila i septembra 1998. Medju žrtvama navedenim u optužnici su 19 Albanaca, 18 Srba, 13 Roma, tri Crnogorca i jedan Musliman.
BND: Haradinaj šef klana koji švercuje drogu i oružje
Nemačka obaveštajna služba (BND) smatra Ramuša Haradinaja šefom mafijaškog klana koji se bavi švercom cigareta, droge, oružja i ljudi, piše u ponedeljak dnevnik "Berliner cajtung" (Zeitung).List iz interne analize BND-a citira ocenu da je Haradinaj šef porodičnog klana koji broji oko 100 članova.
Nekadašnji komandant OVK vlada jednom od tri "interesne zone" organizovanog kriminala na Kosovu i "kontroliše čitav sprektar kriminalnih, političkih i vojnih aktivnosti".
Njegov klan bavi se, kako se prenosi dokument BND-a, "švercom droge i oružja i ilegalnom trgovinom robe koja podleže plaćanju carine".
Haradinaj je "kao regionalni komandant zone" uključen "posebno u šverc cigareta, trgovinu gorivom i naplatom 'reketa'", smatra nemačka obaveštajna služba. Pored toga, Haradinajev klan učestvuje u švercu droge prema Evropi.
Prema navodima BND-a, Haradinaj svoje "kriminalne aktivnosti, koje su raširene i do Nemačke, obavlja, izmedju ostalog, i preko lažnih preduzeća u inostranstvu".
Nemački dnevnik piše i da se u dokumentu KFOR-a koji nosi oznaku "tajna", navodi da je Haradinaj uključen i u šverc oružja i ukradenih automobila, kao i trgovinu žena koje se bave prostitucijom.
Zajedno sa bratom Haradinaj je, kako se prenosi iz dokumenta KFOR-a, kontrolisao i raspodelu humanitarne pomoći Kosovu.
"Berliner cajtung" ukazuje i da Haradinajeve kriminalne aktivnosti neće biti pominjane na sudjenu u Hagu što je "olakšanje za zapadne političare koji kriminalno zaledje bivšeg vodje OVK nerado pominju zbog njegovog uticaja na ekstremne i nasilničke snage na Kosovu".
Kao potvrdu ovog pristupa Zapada list navodi susrete sadašnjeg i bivšeg šefa UNMIK-a, Nemca Joahima Rikera i Danca Jesena-Petersena, sa optuženim Haradinejem.
(agencije/MONDO)
