Bivši policijski vozač Božidar Protić posvedočio je pred Haškim tribunalom da je u proleće 1999. prevozio leševe sa Kosova u Batajnicu i Petrovo Selo kod Kladova, po uputstvima koje mu je davao šef MUP-a Srbije na Kosovu Sreten Lukić.
Bivši policijski vozač Božidar Protić posvedočio je pred Haškim tribunalom da je u proleće 1999. prevozio leševe sa Kosova u Batajnicu i Petrovo Selo kod Kladova, po uputstvima koje mu je davao šef MUP-a Srbije na Kosovu Sreten Lukić.Protić je iskaz dao kao svedok optužbe na sudjenju Lukiću i saoptuženima za zločine na Kosovu - tadašnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću i generalima Dragoljub Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću i Vladimiru Lazareviću.
Svedok je rekao da je leševe prevozio ukupno četiri puta u aprilu i maju 1999. i da ga je iz Beograda na zadatak upućivao policijski general Petar Zeković, tada pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. "Prvi put sam prevezao leševe iz hladnjače koja je isplivala iz Dunava kod Tekije. Tamo su te leševe natovarili na moj kamion i ja sam ih prebacio u Batajnicu. Bila su ukupno 54 leša", izjavio je Protić.
U tri sledeće prilike, Protić je, kako je rekao, bio upućivan u Prištinu, a general Zeković mu je dao broj telefona na koji treba da se javi po dalja uputstva.
Protić je predočio da je "skoro potpuno siguran" da mu se u Prištini sva tri puta na taj broj javljao optuženi general Lukić - čiji je ranije vozač bio - i davao mu uputstva gde da ode po leševe i gde da ih odveze.
Prema rečima svedoka, prvom prilikom je, po Lukićevim uputstvima, otišao u selo Janjevo gde je u njegov kamion utovareno 17 leševa, koje je prevezao do baze policije u Petrovom Selu. Sledeći put, do iste baze prevezao je izmedju 55 i 60 leševa preuzetih u južnom delu Kosovske Mitrovice.
Protić je izjavio da je poslednji put, po Lukićevom nalogu, kamion sa leševima preuzeo na parkingu kod zgrade Rilindije u Prištini i odvezao ga do baze SAJ u Batajnici.
Svedok je, dok ga je ispitivao tužilac Čester Stemp, potvrdio kao istinitu izjavu koju je dao pred sudom u Beogradu da je bio "99,99 odsto siguran" da je glas sa telefona bio Lukićev, koga je ranije vozio šest meseci, a poznavao desetak godina.
Na pitanje tužioca zašto nikada u ranijim izjavama istražnim organima u Srbiji nije pominjao Lukića, Protić je odgovorio da je to prećutao iz straha, zato što su mu supruga, sin i kćerka radili u MUP-u Srbije. "Ja sam bio penzionisan krajem 2001. za dva dana, iako mi je do penzije trebalo pet godina, pa sam se bojao da i oni ne prodju kao ja", izjavio je svedok, navodeći da je Lukić tada bio načelnik Resora javne bezbednosti.
(Beta)
