Pomoćnik američkog sekretara za evropska pitanja Denijel Frid i zamenica pomoćnika državnog sekretara Rozmari di Karlo ocenili su da je status kvo na Kosovu neodrživ i poručili da Kosovo neće biti presedan za druge regione u svetu.
Frid je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Rozmari di Karlo, rekao da odlaganje rešenja statusa Kosova neće doprineti stabilnosti i dodao da je status kvo na Kosovu neodrživ.
"Medjunarodna zajednica je sada suočena sa teškim izborom. Status kvo (na Kosovu) je neodrživ i moramo rešiti ovo pitanje", rekao je Frid i dodao da "odlaganje rešenja statusa Kosova neće doprineti stabilnosti, već bi, naprotiv, moglo da izazove dalju nestabilnost".
Frid je takodje rekao i da Kosovo neće biti predsedan za druge separatističke regione u svetu.
"Postoje brojne oblasti u svetu koje imaju probleme sa manjinama. Ima i separatističkih zajednica, ali nijedna ne liči na Kosovo. Ne postoji mesto koje je godinama pod administracijom UN. Nigde drugde NATO nije morao da interveniše da bi zaustavio etničko čišćenje.
Presedan jednostanvo ne postoji, bilo da je u pitanju Abhazija, Južna Osetija, Čečenija, Pridnjestrovlje, Korzika ili Teksas", rekao je on.
Rozmari di Karlo, koja je sa specijalnim izaslanikom SAD za status Kosova Frenkom Viznerom bila posmatrač na pregovorima Beograda i Prištine u Beču, ocenila je da je specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari uradio "izuzetno dobar posao" i pokazao veliku fleksibilnost u pripremi plana za budući status Kosova.
Di Karlo je rekla da će Ahtisarijevim predlogom, koji je rezultat "teških kompromisa" biti poboljšani životi i Srba i Albanaca, a Kosovo će postati stabilno i demokratsko. Ona je pozvala obe strane da pronadju zajednički jezik oko Ahtisarijevog plana i prihvate ga.
Frid je, na konstataciju novinara da srpski lideri neće potpisati nezavisnost Kosova, rekao da "niko neće zatražiti od srpskih lidera da potpišu neko parče papira na kome stoji da je Kosovo od sada nezavisno".
"To nije plan. Jasno je da Srbi iz Srbije generalno shvataju gde ide ovaj proces i žele da udju u Evropu. Pitanje je da li će srpski lideri raditi na otvaranju Srbije evropskoj budućnosti", rekao je o i dodao da je tokom posete Srbiji i Kosovu poručio Srbima da SAD žele da vide Srbiju "kao deo slobodne i mirne Evrope".
On nije želeo da spekuliše o eventualnom ruskom vetu u Savetu bezbednosti, rekavši da su SAD do sada uspešno saradjivale sa Rusijom u Kontakt grupi i da očekuje da će se tako i nastaviti.
Rusi su, tokom pregovora u Beču, jasno stavili do znanja da poštuju odluku Martija Ahtisarija da svoj predlog iznese Savetu bezbednosti UN i do sada smo uspešno saradjivali sa njima u Kontakt grupi, dodala je Rozmari di Karlo. "Ne očekujemo da će biti veta. Do sada smo lepo saradjivali sa Rusima", dodao je Frid.
Frid je rekao da nova rezolucija Saveta bezbednosti o Kosovu još nije pripremljena i najavio da bi rasprava o njoj mogla da potraje. "O ovako ozbiljnom pitanju će se raspravljati i to može da potraje. Postoje mnogi koji žele da budu saslušani i ovako ozbiljna situacija to i opravdava", rekao je Frid.
Frid je odbio da kaže da li će SAD priznati Kosovo ako kosovske vlasti jednostrano proglase nezavisnost.
Frid je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Rozmari di Karlo, rekao da odlaganje rešenja statusa Kosova neće doprineti stabilnosti i dodao da je status kvo na Kosovu neodrživ.
"Medjunarodna zajednica je sada suočena sa teškim izborom. Status kvo (na Kosovu) je neodrživ i moramo rešiti ovo pitanje", rekao je Frid i dodao da "odlaganje rešenja statusa Kosova neće doprineti stabilnosti, već bi, naprotiv, moglo da izazove dalju nestabilnost".
Frid je takodje rekao i da Kosovo neće biti predsedan za druge separatističke regione u svetu.
"Postoje brojne oblasti u svetu koje imaju probleme sa manjinama. Ima i separatističkih zajednica, ali nijedna ne liči na Kosovo. Ne postoji mesto koje je godinama pod administracijom UN. Nigde drugde NATO nije morao da interveniše da bi zaustavio etničko čišćenje.
Presedan jednostanvo ne postoji, bilo da je u pitanju Abhazija, Južna Osetija, Čečenija, Pridnjestrovlje, Korzika ili Teksas", rekao je on.
Rozmari di Karlo, koja je sa specijalnim izaslanikom SAD za status Kosova Frenkom Viznerom bila posmatrač na pregovorima Beograda i Prištine u Beču, ocenila je da je specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari uradio "izuzetno dobar posao" i pokazao veliku fleksibilnost u pripremi plana za budući status Kosova.
Di Karlo je rekla da će Ahtisarijevim predlogom, koji je rezultat "teških kompromisa" biti poboljšani životi i Srba i Albanaca, a Kosovo će postati stabilno i demokratsko. Ona je pozvala obe strane da pronadju zajednički jezik oko Ahtisarijevog plana i prihvate ga.
Frid je, na konstataciju novinara da srpski lideri neće potpisati nezavisnost Kosova, rekao da "niko neće zatražiti od srpskih lidera da potpišu neko parče papira na kome stoji da je Kosovo od sada nezavisno".
"To nije plan. Jasno je da Srbi iz Srbije generalno shvataju gde ide ovaj proces i žele da udju u Evropu. Pitanje je da li će srpski lideri raditi na otvaranju Srbije evropskoj budućnosti", rekao je o i dodao da je tokom posete Srbiji i Kosovu poručio Srbima da SAD žele da vide Srbiju "kao deo slobodne i mirne Evrope".
On nije želeo da spekuliše o eventualnom ruskom vetu u Savetu bezbednosti, rekavši da su SAD do sada uspešno saradjivale sa Rusijom u Kontakt grupi i da očekuje da će se tako i nastaviti.
Rusi su, tokom pregovora u Beču, jasno stavili do znanja da poštuju odluku Martija Ahtisarija da svoj predlog iznese Savetu bezbednosti UN i do sada smo uspešno saradjivali sa njima u Kontakt grupi, dodala je Rozmari di Karlo. "Ne očekujemo da će biti veta. Do sada smo lepo saradjivali sa Rusima", dodao je Frid.
Frid je rekao da nova rezolucija Saveta bezbednosti o Kosovu još nije pripremljena i najavio da bi rasprava o njoj mogla da potraje. "O ovako ozbiljnom pitanju će se raspravljati i to može da potraje. Postoje mnogi koji žele da budu saslušani i ovako ozbiljna situacija to i opravdava", rekao je Frid.
Frid je odbio da kaže da li će SAD priznati Kosovo ako kosovske vlasti jednostrano proglase nezavisnost.
Rusija neće glasati za rezoluciju SB o Kosovu
Predsednik američkog istraživačkog Centra Nikson i stručnjak za Rusiju Dmitrij Sajms smatra da Moskva neće glasati za rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
"Rusija neće glasati za novu rezoluciju. Izbor pred Moskvom je ulaganje veta ili uzdržavanje od glasanja. Mislim da Rusi još uvek nisu doneli konačnu odluku koja će umnogome zavisiti od onoga što čuju iz Vašingtona", rekao je Sajms "Glasu Amerike".
Sajms smatra da će se Moskva uzdržati od glasanja ako američka administracija "nagovesti da prećutno prihvata da se nametnutim rešenjem za Kosovo postavlja presedan za Abhaziju i Juznu Osetiju".
"A ako Vašington bude tvrdio da Kosovo ni u kom slučaju ne može da se shvati kao presedan, mislim da će Moskva staviti veto na novu rezoluciju", dodao je on.
Sajms je objasnio da ako Abhazija i Juzna Osetija zvanično proglase nezavisnost, idealna situacija za Moskvu "nije da SAD priznaju njihovu nezavisnost, već da te republike postanu kvazi nezavisne i odbačene, što bi ih najpre približilo a zatim i integrisalo u Rusiju".
"Ono što Moskva želi da čuje jeste da joj SAD - bez obzira kako se Rusija bude ponašala vizavi Abhazije i Južne Osetije - neće praviti probleme u Savetu bezbednosti i zahtevati povlačenje ruskih mirovnjaka iz tih republika", rekao je on.
Sajms smatra da će činjenica da SAD imaju podršku EU u pogledu Kosova biti jedan od razloga za uzdržavanje Rusije od glasanja u Savetu bezbednosti ali "jedino pod uslovom da dobije prećutnu saglasnost da su joj odrešene ruke u odnosu na Abhaziju i Osetiju".
Sajms je upozorio da administracija ruskog predsednika Vladimira Putina "nije poznata po sentimentalnosti i lokalnosti prema svojim saveznicima" i da ako "inklinira podršci Srbiji ne znači da je na nju spremna po svaku cenu ili da nije spremna da sasluša evropske i američke argumente ukoliko joj se nešto konkretno nudi za uzvrat".
Predsednik Nikson Centra smatra i da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno "jer većina ljudi na Kosovu to želi". "Nezavisnost Kosova je u ovom trenutku praktično i pravično rešenje što, medjutim, ne znač da ono mora da se temelji na sadašnjim predlozima UN", rekao je on i založio se za podelu jer bi time "i Srbija nešto dobila, a Srbi na Kosovu bi i dalje bili tamo gde žele - u Srbiji".
Sajms je takodje rekao da bi ono što se desi na Kosovu "trebalo da bude model za Republiku Srpsku". "Teško je razumljivo zašto bi kosovski Albanci trebalo da imaju pravo na nezavisnost, a Srbi u Bosni ne", rekao je Sajms.
"Pragmatičnost je optimalna solucija. Ali ona ne uživa podršku Bušove administracije i EU i to delimično zbog straha od moguće akcije Albanaca. Tu je i nešto što bih ja nazvao arogancijom moći.
"Sila nije uvek na strani pravde", zaključio je Sajms.
(agencije/MONDO)
"Rusija neće glasati za novu rezoluciju. Izbor pred Moskvom je ulaganje veta ili uzdržavanje od glasanja. Mislim da Rusi još uvek nisu doneli konačnu odluku koja će umnogome zavisiti od onoga što čuju iz Vašingtona", rekao je Sajms "Glasu Amerike".
Sajms smatra da će se Moskva uzdržati od glasanja ako američka administracija "nagovesti da prećutno prihvata da se nametnutim rešenjem za Kosovo postavlja presedan za Abhaziju i Juznu Osetiju".
"A ako Vašington bude tvrdio da Kosovo ni u kom slučaju ne može da se shvati kao presedan, mislim da će Moskva staviti veto na novu rezoluciju", dodao je on.
Sajms je objasnio da ako Abhazija i Juzna Osetija zvanično proglase nezavisnost, idealna situacija za Moskvu "nije da SAD priznaju njihovu nezavisnost, već da te republike postanu kvazi nezavisne i odbačene, što bi ih najpre približilo a zatim i integrisalo u Rusiju".
"Ono što Moskva želi da čuje jeste da joj SAD - bez obzira kako se Rusija bude ponašala vizavi Abhazije i Južne Osetije - neće praviti probleme u Savetu bezbednosti i zahtevati povlačenje ruskih mirovnjaka iz tih republika", rekao je on.
Sajms smatra da će činjenica da SAD imaju podršku EU u pogledu Kosova biti jedan od razloga za uzdržavanje Rusije od glasanja u Savetu bezbednosti ali "jedino pod uslovom da dobije prećutnu saglasnost da su joj odrešene ruke u odnosu na Abhaziju i Osetiju".
Sajms je upozorio da administracija ruskog predsednika Vladimira Putina "nije poznata po sentimentalnosti i lokalnosti prema svojim saveznicima" i da ako "inklinira podršci Srbiji ne znači da je na nju spremna po svaku cenu ili da nije spremna da sasluša evropske i američke argumente ukoliko joj se nešto konkretno nudi za uzvrat".
Predsednik Nikson Centra smatra i da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno "jer većina ljudi na Kosovu to želi". "Nezavisnost Kosova je u ovom trenutku praktično i pravično rešenje što, medjutim, ne znač da ono mora da se temelji na sadašnjim predlozima UN", rekao je on i založio se za podelu jer bi time "i Srbija nešto dobila, a Srbi na Kosovu bi i dalje bili tamo gde žele - u Srbiji".
Sajms je takodje rekao da bi ono što se desi na Kosovu "trebalo da bude model za Republiku Srpsku". "Teško je razumljivo zašto bi kosovski Albanci trebalo da imaju pravo na nezavisnost, a Srbi u Bosni ne", rekao je Sajms.
"Pragmatičnost je optimalna solucija. Ali ona ne uživa podršku Bušove administracije i EU i to delimično zbog straha od moguće akcije Albanaca. Tu je i nešto što bih ja nazvao arogancijom moći.
"Sila nije uvek na strani pravde", zaključio je Sajms.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
