U četvrtak, 12. aprila, navršava se osam godina od tragedije u Grdeličkoj klisuri, kada su bombarderi NATO pogodili brzi voz 393 na relaciji Niš - Ristovac. Tačan broj poginulih i nestalih putnika nikada nije utvrdjen.
U četvrtak, 12. aprila, navršava se osam godina od tragedije u Grdeličkoj klisuri, kada su bombarderi NATO pogodili brzi voz 393 na relaciji Niš - Ristovac. Tačan broj poginulih i nestalih putnika nikada nije utvrdjen."Kako vreme prolazi jedva da možemo da znamo šta se zapravo dogodilo", govore u glas mašinovodje voza Kostić i Mikić. Ovaj potonji kaže da ga na sve preživljeno najupečatljivije podseća geler veličine nokta koji, kako kaže, nosi u butini.
"Nećete verovati, ali pratilo nas je od Vranja gde su bombe padale kao kiša", priča Kostić i priseća se kako im je otpravnik na tamošnjoj železničkoj stanici dobacio "vozite, samo pazite na mostove".
Nakon samo nekoliko dana dogodila se i Grdelica, napominje Mikić i podseća drugara kako su neposredno pre tragedije spominjali taj most, jer su tu bile nabacane gume koje su danima, kaže, palili.Za upravljačkim pultom je bio Boban, voz se kretao brzinom 65 kilometara na čas.
Kostić tvrdi da je prva raketa pogodila drugi vagon i da je voz nakon toga poskočio, lokomotiva i prvi vagon su se otkačili.
”Izašao sam da vidim šta se desilo, a onda me je oborio visokonaponski kabl... pao sam i pridižući se čuo sam Gorana kako viče - pazi, ide druga!”, vidno potrešen Kostić se priseća da je izmedju prve i druge granate prošlo jedva desetak sekundi.
"Druga je pogodila drumski most, tada je i Goran ranjen, krvari i tako ranjen kaže kako ništa ne oseća, putnici iskaču, beže, što dalje od mosta i voza".
Kostić i Mikić tvrdi da su "neprijatelji" jasno mogli da vide šta gadjaju. Rakete su padale u kratkim razmacima, treća je pala na treći vagon, a četvrta, i poslednja, je ponovo pogodila drumski most.
Dvojica drugova se prisećaju i kako su ranjenog Gorana dopremili do Doma zdravlja u Predejanu ali je tamo, kažu, bio lekar, mlad i neiskusan, koji im je, čim ih je video, rekao da ne zna šta mu je činiti jer on, vele, ne zna da ušiva, pa je zato Goranove ratne rane zašivao zapravo ginekolog koji se tu zatekao nekim srećnim slučajem.
Što se putnika tiče, Kostić i Mikić tvrde da, posto je bio rat, niko nije vodio računa o broju putnika, pa se ni danas ne zna kolio ih je zapravo u vozu bilo. Pronadjeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, dok se mnogi vode kao nestali.
Dan nakon bombardovanja mosta u Grdeličkoj klisuri komandant NATO Vesli Klark priznao je da je zadatak pilota bio da sruši most i kada je u deliću sekunde shvatio da na most ulazi voz, više nije mogao ništa da učini, jer rakete su već bile aktivirane.
(Tanjug)
