Visoka predstavnica EU kaže da se nada da će EU doneti odluku da Srbiji odredi datum za početak pregovora i istakla da Brisel nije tražio da se prizna Kosovo.
"Mi imamo pet članica EU koje ne priznaju Kosovo. Mi smo rekli da i ljudi koji žive u Srbiji i oni koji žive na Kosovu treba da postanu deo EU, a kad se približimo toj tački biće jasnije kako će se to odvijati, ali nismo trazili priznanje Kosova," rekla je Eštonova u intervjuu za BBC (Bi-Bi-Si).
Eštonova je pohvalila lidere Srbije i Kosova za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa napominjući da je za to "bila potrebna hrabrost."
Na pitanje koliko će teško ići primena sporazuma, s obzirom na nivo nepoverenja koji postoji između srpske i albanske zajednice, ona je rekla da se neke stvari već primenjuju, a da će detalji kako da se dogovoreno sprovede biti razrađeni u narednom periodu na razgovorima predstavnika dve strane u Briselu.
EU će u tome imati ulogu ali na kraju biće na dvema stranama da razradi kako će se to odvijati, dodala je ona.
"Cilj ovog sporazuma je da poboljša život ljudi na severu Kosova da im pruži bezbednost i budućnost a ne da im oduzme identitet i osećanje ko su," rekla je ona.
Razgovori u Briselu su, kako je istakla, bili usredsređeni na to kako će biti organizovana policija, kako će se podnositi žalbe sudu, kako će funkcionistati obrazovanje i zdravstvo i kako da se obezbedi da Beograd može da finansira obrazovanje na transparentan način.
Osvrćući se na stav SPC da je ovo predaja Kosova ona je rekla da žali zbog takvih reči.
"Mi smo se trudili da obezbedimo da svi istorijski i verski spomenici budu zaštićeni, to je bio deo prvog dogovora. I to se primenjuje. Imamo tim u kome 50 odsto čine predstavnici srpske a 50 odsto albanske zajednice sa komandantom koji obezbeđuje zaštitu kulturnih i verskih objekata," navela je ona.
Ono što je za Ešton značajno je da je kosovski parlament s ogromnom većinom glasao za sporazum, a srpska Vlada jednoglasno, a sada ostaje da se uvere narod i značajni verski lideri da je to dobro za njih.
"To se ne može jednostavno saopštiti ljudima kao nešto što im se nameće veh im treba objasniti da je to nešto što se radi za njih," zaključila je Ešton.
(Tanjug, foto: Beta/ AP Photo/Amel Emric)
Eštonova je pohvalila lidere Srbije i Kosova za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa napominjući da je za to "bila potrebna hrabrost."
Na pitanje koliko će teško ići primena sporazuma, s obzirom na nivo nepoverenja koji postoji između srpske i albanske zajednice, ona je rekla da se neke stvari već primenjuju, a da će detalji kako da se dogovoreno sprovede biti razrađeni u narednom periodu na razgovorima predstavnika dve strane u Briselu.
EU će u tome imati ulogu ali na kraju biće na dvema stranama da razradi kako će se to odvijati, dodala je ona.
"Cilj ovog sporazuma je da poboljša život ljudi na severu Kosova da im pruži bezbednost i budućnost a ne da im oduzme identitet i osećanje ko su," rekla je ona.
Razgovori u Briselu su, kako je istakla, bili usredsređeni na to kako će biti organizovana policija, kako će se podnositi žalbe sudu, kako će funkcionistati obrazovanje i zdravstvo i kako da se obezbedi da Beograd može da finansira obrazovanje na transparentan način.
Osvrćući se na stav SPC da je ovo predaja Kosova ona je rekla da žali zbog takvih reči.
"Mi smo se trudili da obezbedimo da svi istorijski i verski spomenici budu zaštićeni, to je bio deo prvog dogovora. I to se primenjuje. Imamo tim u kome 50 odsto čine predstavnici srpske a 50 odsto albanske zajednice sa komandantom koji obezbeđuje zaštitu kulturnih i verskih objekata," navela je ona.
Ono što je za Ešton značajno je da je kosovski parlament s ogromnom većinom glasao za sporazum, a srpska Vlada jednoglasno, a sada ostaje da se uvere narod i značajni verski lideri da je to dobro za njih.
"To se ne može jednostavno saopštiti ljudima kao nešto što im se nameće veh im treba objasniti da je to nešto što se radi za njih," zaključila je Ešton.
(Tanjug, foto: Beta/ AP Photo/Amel Emric)
