Na suđenju grupi poznatoj kao "stečajna mafija" danas su pred Specijalnim sudom u Beogradu završnu reč izneli Radisav Jocović, Zoran Jovanović i Milivoje Mirković.
Optuženi bivši direktor Rad Hodinga Radisav Jocović je sa još desetoro zaposlenih od akcionarskog društva Rad (u stečaju) kupio osnivačka prava nad Rad Holdingom.
U pounudi i u ugovoru se obavezao da plati cenu od 31 milion dinara, ali i na plaćanje svih dugova Rad Holdinga koji su iznosili oko 200 miliona dinara kao i na obavezu da u periodu od 10 godina niko od oko 1000 radnika ne bude otpušten, što je iznosilo obavezu od najmanje 24 miliona evra.
Po optužnici on je zajedno sa Miljkom Živojinovićem, koji je u bekstvu oštetio Rad, jer je izraelska firma Šapir dala povoljniju ponudu.
Jocović je naveo da je ponuda Šapira bila nepovoljnija jer su oni za cenu od 6.000.000 evra hteli da kupe samo nepokretnost – deo zgrade Rada u Kosovskoj ulici u Beogradu, oslobođenu od svih lica i stvari i bez plaćanja bilo kakvih obaveza i bez obaveza za održanje zaposlenosti. Jocović je negIrao bilo kakvu štetu.
Identična je bila i odbrana Zorana Jovanovića kao predsednika komisije koja je ocenjivala 2005. koja je ponuda najpovoljnija za prodaju osnivackih prava Rad Hodlinga i izabrala ponudu konzorcijuma na čijem je čelu bio Jocović, kao povoljniju od ponude Šapira.
Jovanović je još naveo da je prodaju Konzorcijumu pored svih članova komisije odobrio i odobor Poverilaca Rada u stečaju, stečajni sudija i stečajno veće.
Milisav Mirković je negirao da je kao generalni direktor Komel a.d. naneo bilo kakvu štetu tom preduzeću u poslovanju sa firmama za koje optužnica tvrdi da pripadaju Sekuli Pijevčeviću (poznatom iz "Afere kofer").
Suđenje se nastavlja sutra u Palati pravde, daljim izlaganjem završnih reči drugih optuženih.
Pošto odbrana završi svoje izlaganje, što se može očekivati do kraja sedmice, sud će zakazati izricanje prvostepene presude u tom sedam godina dugom procesu.
Sredinom februara Tužilaštvo za organizovani kriminal je u svojoj završnoj reči predložilo sudu da glavne optužene osudi na maksimalne kazne predviđene zakonom do 12 godina, kao i da optuženima, koje osudi na kazne preko pet godina zatvora, odredi pritvor kako ne bi pobegli do pravosnažnosti presude.
Maksimalnu kaznu zatvora Tužilaštvo je predložilo za bivšeg predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, bivšeg direktora Kreditno eksportne banke Sekulu Pjevčevića, bivšeg direktora C marketa Slobodana Radulovića (koji je u bekstvu pa mu se sudi u odsustvu), i advokata Nemanju Jolovića.
Za bivšeg stečajnog upravnika Rada Miljka Živojinovića, koji je takođe u bekstvu tražena je kazna ne manja od deset godina zatvora, a za nekadašnju direktorku Poštanske štedionice Jelicu Živković do osam godina zatvora.
Tužilaštvo je takođe predložilo i novčano kažnjavanje i oduzmanje imovinske koristi.
U odštetnom zahtevu Poštanska štedionica traži 909.608.780 dinara i 3.684.214 evra, a C market 1,7 milijardi dinara.
Optužnica protiv okrivljenih podignuta je u oktobru 2006, šest meseci nakon hapšenja osumnjičenih, a suđenje je počelo u januaru 2007.
Preciziranom optužnicom koja je sa 200 skraćena na 79 strana, Tužilaštvo za organizovani kriminal je odustalo od više krivičnih dela, i štete koja se optuženima prvobitno stavljala na teret kao u slučaju prodaje KEB banke, oštećenja Fonda za razvoj Srbije, Poštanske štedionice, Ineksa.
Tužilaštvo je takođe odustalo od krivičnog gonjenja Svetlane Pantović-Brašnjević i sada su njom obuhvaćena 34 okrivljena.
Prvi na optužnici označen je Goran Kljajević, a pored njega kao organizatori pominju se beogradski advokat Nemanja Jolović, nekadašnji direktor Kreditno-eksportne banke Sekula Pijevčević, vlasnik Eko produkta Milinko Brašnjević, kao i nekadašnja direktorka Poštanke štedionice Jelica Živković.
Protiv Kljajevića je sredinom aprila Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo istragu povodom sumnji da je učestvovao u zloupotrebama oko privatizacije Sartida (Smederevske železare).
Istraga se vodi u tom slučaju i protiv Nemanje Kolesara i Branislava Ignjatovića već je u toku istraga u tom predmetu.
(Tanjug, foto: MONDO/Petar Stojanović)
U pounudi i u ugovoru se obavezao da plati cenu od 31 milion dinara, ali i na plaćanje svih dugova Rad Holdinga koji su iznosili oko 200 miliona dinara kao i na obavezu da u periodu od 10 godina niko od oko 1000 radnika ne bude otpušten, što je iznosilo obavezu od najmanje 24 miliona evra.
Po optužnici on je zajedno sa Miljkom Živojinovićem, koji je u bekstvu oštetio Rad, jer je izraelska firma Šapir dala povoljniju ponudu.
Jocović je naveo da je ponuda Šapira bila nepovoljnija jer su oni za cenu od 6.000.000 evra hteli da kupe samo nepokretnost – deo zgrade Rada u Kosovskoj ulici u Beogradu, oslobođenu od svih lica i stvari i bez plaćanja bilo kakvih obaveza i bez obaveza za održanje zaposlenosti. Jocović je negIrao bilo kakvu štetu.
Identična je bila i odbrana Zorana Jovanovića kao predsednika komisije koja je ocenjivala 2005. koja je ponuda najpovoljnija za prodaju osnivackih prava Rad Hodlinga i izabrala ponudu konzorcijuma na čijem je čelu bio Jocović, kao povoljniju od ponude Šapira.
Jovanović je još naveo da je prodaju Konzorcijumu pored svih članova komisije odobrio i odobor Poverilaca Rada u stečaju, stečajni sudija i stečajno veće.
Milisav Mirković je negirao da je kao generalni direktor Komel a.d. naneo bilo kakvu štetu tom preduzeću u poslovanju sa firmama za koje optužnica tvrdi da pripadaju Sekuli Pijevčeviću (poznatom iz "Afere kofer").
Suđenje se nastavlja sutra u Palati pravde, daljim izlaganjem završnih reči drugih optuženih.
Pošto odbrana završi svoje izlaganje, što se može očekivati do kraja sedmice, sud će zakazati izricanje prvostepene presude u tom sedam godina dugom procesu.
Sredinom februara Tužilaštvo za organizovani kriminal je u svojoj završnoj reči predložilo sudu da glavne optužene osudi na maksimalne kazne predviđene zakonom do 12 godina, kao i da optuženima, koje osudi na kazne preko pet godina zatvora, odredi pritvor kako ne bi pobegli do pravosnažnosti presude.
Maksimalnu kaznu zatvora Tužilaštvo je predložilo za bivšeg predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, bivšeg direktora Kreditno eksportne banke Sekulu Pjevčevića, bivšeg direktora C marketa Slobodana Radulovića (koji je u bekstvu pa mu se sudi u odsustvu), i advokata Nemanju Jolovića.
Za bivšeg stečajnog upravnika Rada Miljka Živojinovića, koji je takođe u bekstvu tražena je kazna ne manja od deset godina zatvora, a za nekadašnju direktorku Poštanske štedionice Jelicu Živković do osam godina zatvora.
Tužilaštvo je takođe predložilo i novčano kažnjavanje i oduzmanje imovinske koristi.
U odštetnom zahtevu Poštanska štedionica traži 909.608.780 dinara i 3.684.214 evra, a C market 1,7 milijardi dinara.
Optužnica protiv okrivljenih podignuta je u oktobru 2006, šest meseci nakon hapšenja osumnjičenih, a suđenje je počelo u januaru 2007.
Preciziranom optužnicom koja je sa 200 skraćena na 79 strana, Tužilaštvo za organizovani kriminal je odustalo od više krivičnih dela, i štete koja se optuženima prvobitno stavljala na teret kao u slučaju prodaje KEB banke, oštećenja Fonda za razvoj Srbije, Poštanske štedionice, Ineksa.
Tužilaštvo je takođe odustalo od krivičnog gonjenja Svetlane Pantović-Brašnjević i sada su njom obuhvaćena 34 okrivljena.
Prvi na optužnici označen je Goran Kljajević, a pored njega kao organizatori pominju se beogradski advokat Nemanja Jolović, nekadašnji direktor Kreditno-eksportne banke Sekula Pijevčević, vlasnik Eko produkta Milinko Brašnjević, kao i nekadašnja direktorka Poštanke štedionice Jelica Živković.
Protiv Kljajevića je sredinom aprila Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo istragu povodom sumnji da je učestvovao u zloupotrebama oko privatizacije Sartida (Smederevske železare).
Istraga se vodi u tom slučaju i protiv Nemanje Kolesara i Branislava Ignjatovića već je u toku istraga u tom predmetu.
(Tanjug, foto: MONDO/Petar Stojanović)
