Funkcioneri pravosudnih organa i predstavnici strukovnih udruženja saglasni da je Srbija dosadašnjim reformama u pravosuđu zaslužila da joj bude dodeljen datum početka pregovora o članstvu u EU, ali da se reformski proces mora nastaviti zbog građana Srbije.
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović istakao je, na okruglom stolu "Prvosuđe - reforma, monitoring, rezultati" u Pres centru Tanjuga da, kada je pravosuđe u pitanju, Srbija zaslužuje pozitivne ocene koje trenutno dobija od evropskih partnera.
"Evropa traži da vidi više pristup procesu promena, više nego same promene. Na sreću, to nama odgovara zato što smo skloniji da imamo dobre pristupe nego rezultate", rekao je Backović.
On je izrazio je očekivanje da će Nacionalna strategija za reformu pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine i akcioni plan za njenu primenu biti završeni i dati na usvajanje krajem juna.
Backović je najavio da će, po usvajanju strategije, prvi normativni okviri koji će biti menjani ili usvajani na osnovu strategije početi na jesen da budu inkorporirani u domaći pravni sistem.
Predsednik odbora Skupštine Srbije za zakonodavstvo i ustavna pitanja Vladimir Cvijan izjavio je da je, nakon napora koje je sadašnja vlada uložila u procesu reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, sasvim prirodno to što pravosuđe više nije prepreka procesu evrointegracija.
"Logično je da je EU dala pozitivnu ocenu trendova u reformi pravosuđa i da više u dobijanju datuma nije prepreka ni reforma pravosuđa niti borba protiv korupcije, tako da idemo dobrim putem", rekao je Cvijan.
Prema njegovim rečima, građani vide da su stvari u pravosuđu krenule dobrim putem, da im je pravda bliža, i zato je plan vladajuće koalicije da nastavi da radi u ovom pravcu i dosadašnjim tempom.
Cvijan je podsetio da je u poslednjih deset meseci preduzeta živa zakonodavna aktivnost u procesu reforme pravosuđa, i da su neki od zakona u toj oblasti, poput "Marijinog zakona" kojim se reguliše borba protiv pedofilije, čak jednoglasno usvojeni u parlamentu.
"Na veliku podršku domaće i međunarodne javnosti naišlo je i to što su u praksu vraćena javna slušanja i rasprave o zakonima, i to što je Ministarstvo pravde pokazalo da ima sluha za sugestije javnosti", rekao je Cvijan.
"Kada je reč o harmonizaciji sa EU, potrebna je na prvom mestu dobra volja vlasti. Ministarstvo pravde prethodnog režima je ignorisalo pa čak i ismevalo preporuke stručnih tela EU i Venecijanske komisije, a sadašje ministarstvo je uspostavilo veoma dobre odnose sa tim instancama", rekao je Cvijan.
I predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ocenila je da je, što se tiče stanje u pravosuđu, Srbija zaslužila da počne pregovore sa EU, ali je istovremeno upozorila da je struka razočarana nekim konkretnim potezima zakonodavca jer izostaju rešenja sistemskih problema u pravosuđu.
Ona smatra da je stanje pravosuđa u Srbiji čak bolje nego u nekim zemljama Evropske unije, ali da je reforma pravosuđa u Srbiji ipak tek na početku i da je to dug proces.
Kada je reč o budućem procesu reforme pravosuđa, učesnici Tanjugovog okruglog stola smatraju da je neophodno obezbediti punu nezavisnost nosilaca pravosudnih funkcija, ali i uvesti i efikasne mehanizme za ocenu rada sudija i tužilaca.
Zamenik apelacionog javnog tužioca u Beogradu Jasmina Kiurski istakla je da je u okviru reforme pravosuđa neophodno, pre svega, vratiti poverenje građana u pravosudni sistem, a to se mora uraditi ne samo promenom zakona, već i promenom svesti.
"Od strane resornog ministarstva se uvek formiraju kvalitetne radne grupe koje rade na izradi zakona koje su upoznate sa uporednom praksom, ali se često nalazimo na klizavom terenu zbog različitih pravnih sistema koji funkcionišu u svetu", rekla je Kiurski, upozorivši da se ne sme dozvoliti da se urušava srpska pravna tradicija unošenjem neadekvatnih elemenata iz njoj stranih prvosudnih sistema.
Ona, međutim, upozorava da je nemoguće nastaviti tok reforme dok se ne analizira šta nije valjalo u prethodnom reformskom procesu koji je sproveden za vreme mandata prošle vlade.
Sličnog je mišljenja i Boljević, koja je podsetila da su građani, sudije, tužioci i ljudi zaposleni u pravosuđu osećali ogromnu nadu da će se stvari promeniti nabolje jer je situacija u pravosuđu bila "frapantno loša" posle tri takozvane reformske godine.
"Svi istupi ministra pravde su bili takvi da bi praktično svako od nas i sudija i tužilaca mogao da ih potpiše jer je govorio ono što smo mislili. Po našem mišljenju je bilo neophodno da popišemo šta u odnosu na strategiju iz 2006. godine nije ostvareno i zašto su te tri reformske godine donele od problema i zašto", navela je Boljević.
Ona je dodala da je "prvo razočarenje" što je Ministarstvo pravde reklo da je nemoguće dirati u članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, iako je je Društvo sudija u avgustu dostavilo predloge kako je moguće pokrenuti postupak opoziva tih članova.
Drugi problem je, kako tvrdi, što u pravosuđu, iako se vratilo oko 500 od više od 800 neizabranih sudija, i dalje vlada velika neizvesnost.
Prema njenim rečima, treći veliki je izazov je set pravosudnih zakona, jer se, iako je bilo neophodno povećanje broja sudova, stvara situacija da sudije mogu da se premeste iz Subotice u Vranje ili iz apelacionog u osnovni sud i to bez njihove saglasnosti i unapred utvrđenih kriterijuma što, kako tvrdi, ugrožava nezavisnost pravosuđa.
"Nezavisno pravosuđe je građansko pravo, a ne privilegija sudije, i ja vam tvrdim da su sudije i dalje zastrašene, jer oni koji su rušili naše pravosuđe su i dalje tu", rekla je Boljević.
Posebno je istakla da Nacrtnom nacionalne strategije za reformu pravosuđa i akcionim planovima koji je prate nije predviđen rok za izmenu zakona o VS S i DVT što opet stvara nesigurnost i neizvesnost.
Cvijan je, prisećajući se situcije u pravosuđu u proteklih nekoliko godina, istakao da su postupci često vođeni arbitrarno, da su pritvori određivani bez razloga zbog čega država sada plaća odštete, i zato treba utvrditi odgovornost za stvari koje je neko radio pod političkim pritiskom.
Učesnici okruglog stola konstatovali su da u procesu reforme pravosuđa i dalje ima pokušaja da pojedine pravosudne struke, ne obazirući se isključivo na javni interes, lobiraju za svoje pojedinačne interese.
Backović je rekao da je to legitimno i demokratsko pravo, ali da se tužiocima i sudijama ne sme izaći u susret u toj meri da se reforma svede na princip "bila je Zlata, a došla je Kata".
"Treba da se promeni način rada u pravosuđu, a ne da se bavimo time da li je bila Kata a došla Zlata", rekao je Backović i konstatovao da je "mizeran" broj sudija koji su pozvani na odgovornot zbog kriminala ili neznanja.
Boljević nije saglasna sa takvim stavom, i istakla je da strukovna udruženje sudija I tužilaca nisu sindikati i da ne lobiraju za svoje interese, već za nezavisno i stručno suđenje.
(Tanjug, foto: Tanjug, Rade Prelić)
"Evropa traži da vidi više pristup procesu promena, više nego same promene. Na sreću, to nama odgovara zato što smo skloniji da imamo dobre pristupe nego rezultate", rekao je Backović.
On je izrazio je očekivanje da će Nacionalna strategija za reformu pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine i akcioni plan za njenu primenu biti završeni i dati na usvajanje krajem juna.
Backović je najavio da će, po usvajanju strategije, prvi normativni okviri koji će biti menjani ili usvajani na osnovu strategije početi na jesen da budu inkorporirani u domaći pravni sistem.
Predsednik odbora Skupštine Srbije za zakonodavstvo i ustavna pitanja Vladimir Cvijan izjavio je da je, nakon napora koje je sadašnja vlada uložila u procesu reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, sasvim prirodno to što pravosuđe više nije prepreka procesu evrointegracija.
"Logično je da je EU dala pozitivnu ocenu trendova u reformi pravosuđa i da više u dobijanju datuma nije prepreka ni reforma pravosuđa niti borba protiv korupcije, tako da idemo dobrim putem", rekao je Cvijan.
Prema njegovim rečima, građani vide da su stvari u pravosuđu krenule dobrim putem, da im je pravda bliža, i zato je plan vladajuće koalicije da nastavi da radi u ovom pravcu i dosadašnjim tempom.
Cvijan je podsetio da je u poslednjih deset meseci preduzeta živa zakonodavna aktivnost u procesu reforme pravosuđa, i da su neki od zakona u toj oblasti, poput "Marijinog zakona" kojim se reguliše borba protiv pedofilije, čak jednoglasno usvojeni u parlamentu.
"Na veliku podršku domaće i međunarodne javnosti naišlo je i to što su u praksu vraćena javna slušanja i rasprave o zakonima, i to što je Ministarstvo pravde pokazalo da ima sluha za sugestije javnosti", rekao je Cvijan.
"Kada je reč o harmonizaciji sa EU, potrebna je na prvom mestu dobra volja vlasti. Ministarstvo pravde prethodnog režima je ignorisalo pa čak i ismevalo preporuke stručnih tela EU i Venecijanske komisije, a sadašje ministarstvo je uspostavilo veoma dobre odnose sa tim instancama", rekao je Cvijan.
I predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ocenila je da je, što se tiče stanje u pravosuđu, Srbija zaslužila da počne pregovore sa EU, ali je istovremeno upozorila da je struka razočarana nekim konkretnim potezima zakonodavca jer izostaju rešenja sistemskih problema u pravosuđu.
Ona smatra da je stanje pravosuđa u Srbiji čak bolje nego u nekim zemljama Evropske unije, ali da je reforma pravosuđa u Srbiji ipak tek na početku i da je to dug proces.
Kada je reč o budućem procesu reforme pravosuđa, učesnici Tanjugovog okruglog stola smatraju da je neophodno obezbediti punu nezavisnost nosilaca pravosudnih funkcija, ali i uvesti i efikasne mehanizme za ocenu rada sudija i tužilaca.
Zamenik apelacionog javnog tužioca u Beogradu Jasmina Kiurski istakla je da je u okviru reforme pravosuđa neophodno, pre svega, vratiti poverenje građana u pravosudni sistem, a to se mora uraditi ne samo promenom zakona, već i promenom svesti.
"Od strane resornog ministarstva se uvek formiraju kvalitetne radne grupe koje rade na izradi zakona koje su upoznate sa uporednom praksom, ali se često nalazimo na klizavom terenu zbog različitih pravnih sistema koji funkcionišu u svetu", rekla je Kiurski, upozorivši da se ne sme dozvoliti da se urušava srpska pravna tradicija unošenjem neadekvatnih elemenata iz njoj stranih prvosudnih sistema.
Ona, međutim, upozorava da je nemoguće nastaviti tok reforme dok se ne analizira šta nije valjalo u prethodnom reformskom procesu koji je sproveden za vreme mandata prošle vlade.
Sličnog je mišljenja i Boljević, koja je podsetila da su građani, sudije, tužioci i ljudi zaposleni u pravosuđu osećali ogromnu nadu da će se stvari promeniti nabolje jer je situacija u pravosuđu bila "frapantno loša" posle tri takozvane reformske godine.
"Svi istupi ministra pravde su bili takvi da bi praktično svako od nas i sudija i tužilaca mogao da ih potpiše jer je govorio ono što smo mislili. Po našem mišljenju je bilo neophodno da popišemo šta u odnosu na strategiju iz 2006. godine nije ostvareno i zašto su te tri reformske godine donele od problema i zašto", navela je Boljević.
Ona je dodala da je "prvo razočarenje" što je Ministarstvo pravde reklo da je nemoguće dirati u članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, iako je je Društvo sudija u avgustu dostavilo predloge kako je moguće pokrenuti postupak opoziva tih članova.
Drugi problem je, kako tvrdi, što u pravosuđu, iako se vratilo oko 500 od više od 800 neizabranih sudija, i dalje vlada velika neizvesnost.
Prema njenim rečima, treći veliki je izazov je set pravosudnih zakona, jer se, iako je bilo neophodno povećanje broja sudova, stvara situacija da sudije mogu da se premeste iz Subotice u Vranje ili iz apelacionog u osnovni sud i to bez njihove saglasnosti i unapred utvrđenih kriterijuma što, kako tvrdi, ugrožava nezavisnost pravosuđa.
"Nezavisno pravosuđe je građansko pravo, a ne privilegija sudije, i ja vam tvrdim da su sudije i dalje zastrašene, jer oni koji su rušili naše pravosuđe su i dalje tu", rekla je Boljević.
Posebno je istakla da Nacrtnom nacionalne strategije za reformu pravosuđa i akcionim planovima koji je prate nije predviđen rok za izmenu zakona o VS S i DVT što opet stvara nesigurnost i neizvesnost.
Cvijan je, prisećajući se situcije u pravosuđu u proteklih nekoliko godina, istakao da su postupci često vođeni arbitrarno, da su pritvori određivani bez razloga zbog čega država sada plaća odštete, i zato treba utvrditi odgovornost za stvari koje je neko radio pod političkim pritiskom.
Učesnici okruglog stola konstatovali su da u procesu reforme pravosuđa i dalje ima pokušaja da pojedine pravosudne struke, ne obazirući se isključivo na javni interes, lobiraju za svoje pojedinačne interese.
Backović je rekao da je to legitimno i demokratsko pravo, ali da se tužiocima i sudijama ne sme izaći u susret u toj meri da se reforma svede na princip "bila je Zlata, a došla je Kata".
"Treba da se promeni način rada u pravosuđu, a ne da se bavimo time da li je bila Kata a došla Zlata", rekao je Backović i konstatovao da je "mizeran" broj sudija koji su pozvani na odgovornot zbog kriminala ili neznanja.
Boljević nije saglasna sa takvim stavom, i istakla je da strukovna udruženje sudija I tužilaca nisu sindikati i da ne lobiraju za svoje interese, već za nezavisno i stručno suđenje.
(Tanjug, foto: Tanjug, Rade Prelić)
