Odbrana bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića zatražila je od Haškog tribunala da Milutinovića oslobodi optužbi za zločine na Kosovu 1999. zato što ih tužioci nisu dokazali.
"Milutinović nije imao nikakvu ulogu u dogadjajima navedenim u optužnici...Apsolutno nema dokaza da je Milutinović imao zločinačku nameru ili da je zločinački delovao...Tražimo da Milutinovića oslobodite po svih pet tačaka optužnice za koje nema dokaza", rekao je branilac Judžin O'Saliven (Eugene O'Sullivan) pošto su zastupnici optužbe završili svoj dokazni postupak.
Milutinović je optužen za progon Albanaca na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi; višestruka ubistva; masovne deportacije i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje civilnog stanovništva, u prvih šest meseci 1999.
Zajedno sa njim, optuženi su i tadašnji potpredsednik vlade SRJ Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
Branilac O'Saliven naznačio je da tužioci nisu dokazali da je Milutinović naredio, planirao, podsticao ili pomagao zločine navedene u optužnici.
Takodje, tokom sudjenja nisu prikazani ni dokazi za optužbu da je Milutinović bio učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj, po Tužilaštvu, bilo trajno uklanjanje Albanaca sa Kosova, niti da je takav poduhvat postojao, rekao je O'Saliven.
Po njegovom advokatu, Milutinović je 1998-99, sve do izbijanja sukoba na Kosovu, "učinio je sve što je mogao da se izbegne rat i pronadje mirno rešenje", a ništa što bi moglo dovesti do zločina.
Osvrćući se na optužbu da Milutinović nije nista učinio da zločine spreči, a počinioce kazni, O'Saliven je naglasio da "nema dokaza da je kao predsednik Srbije Milutinović ni de jure, ni de fakto imao ovlašćenja ni moći da to uradi".
Vrhovni savet odbrane SRJ, čiji je Milutinović član bio, nije bio komandni organ - kako to tvrdi optužba - već savetodavno telo, a vrhovni komandant oružanih snaga u ratu bio je predsednik SRJ Slobodan Milošević, koji je postavljao i smenjivao oficire, sudije i tužioce, precizirao je O'Saliven.
"Milutinović, a ni tadašnji predsednik Crne Gore Milo Djukanović, nisu imali nikakvu ulogu u komandovanju Vojskom Jugoslavije...Ne postoje dokazi da je Milutinović bio član vrhovne komande, a tužioci nam nisu pokazali ni dokaze je takva komanda postojala", rekao je branilac.
On je podsetio da je Milutinović kao šef države 1998-99 više puta pozivao predstavnike Albanaca na pregovore, nudeći im "suštinsku autonomiju i značajnu samoupravu", ali da su oni odbijali da se s njim i drugim predstavnicima vlasti Srbije sretnu.
O'Saliven je kao nedokazanu odbacio i tvrdnju tužilaca da je Milutinović tokom pregovora u Rambujeu i Parizu u januaru i februaru 1999. opstruirao postizanje sporazuma.
Pozivajući se na iskaze svedoka optužbe Volfganga Petriča, koji je tada bio izaslanik EU, i Vetona Suroija, člana albanske delegacije, Milutinovićev advokat je istakao da je srpska delegacija prihvatila politički deo sporazuma, koji su Albanci odbili, i bila spremna da nastavi pregovore o medjunarodnom vojnom prisustvu na Kosovu.
O'Saliven je negirao tvrdnju Petriča da mu je Milutinović u Rambujeu rekao da će "ako NATO bombarduje Srbiju, na Kosovu doći do masakra", predočavajući da je Petrič u svedočenju na sudjenju Slobodanu Miloševiću i u svojim izjavama ranije tu izjavu pripisivao potpredsedniku Vlade Srbije Vladimiru Štambuku.
U nastavku sudjenja, svoje argumente u prilog oslobadjanju izneće branioci optuženih Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića.
(Beta)
"Milutinović nije imao nikakvu ulogu u dogadjajima navedenim u optužnici...Apsolutno nema dokaza da je Milutinović imao zločinačku nameru ili da je zločinački delovao...Tražimo da Milutinovića oslobodite po svih pet tačaka optužnice za koje nema dokaza", rekao je branilac Judžin O'Saliven (Eugene O'Sullivan) pošto su zastupnici optužbe završili svoj dokazni postupak.
Milutinović je optužen za progon Albanaca na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi; višestruka ubistva; masovne deportacije i druga nehumana dela, uključujući prisilno premeštanje civilnog stanovništva, u prvih šest meseci 1999.
Zajedno sa njim, optuženi su i tadašnji potpredsednik vlade SRJ Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
Branilac O'Saliven naznačio je da tužioci nisu dokazali da je Milutinović naredio, planirao, podsticao ili pomagao zločine navedene u optužnici.
Takodje, tokom sudjenja nisu prikazani ni dokazi za optužbu da je Milutinović bio učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj, po Tužilaštvu, bilo trajno uklanjanje Albanaca sa Kosova, niti da je takav poduhvat postojao, rekao je O'Saliven.
Po njegovom advokatu, Milutinović je 1998-99, sve do izbijanja sukoba na Kosovu, "učinio je sve što je mogao da se izbegne rat i pronadje mirno rešenje", a ništa što bi moglo dovesti do zločina.
Osvrćući se na optužbu da Milutinović nije nista učinio da zločine spreči, a počinioce kazni, O'Saliven je naglasio da "nema dokaza da je kao predsednik Srbije Milutinović ni de jure, ni de fakto imao ovlašćenja ni moći da to uradi".
Vrhovni savet odbrane SRJ, čiji je Milutinović član bio, nije bio komandni organ - kako to tvrdi optužba - već savetodavno telo, a vrhovni komandant oružanih snaga u ratu bio je predsednik SRJ Slobodan Milošević, koji je postavljao i smenjivao oficire, sudije i tužioce, precizirao je O'Saliven.
"Milutinović, a ni tadašnji predsednik Crne Gore Milo Djukanović, nisu imali nikakvu ulogu u komandovanju Vojskom Jugoslavije...Ne postoje dokazi da je Milutinović bio član vrhovne komande, a tužioci nam nisu pokazali ni dokaze je takva komanda postojala", rekao je branilac.
On je podsetio da je Milutinović kao šef države 1998-99 više puta pozivao predstavnike Albanaca na pregovore, nudeći im "suštinsku autonomiju i značajnu samoupravu", ali da su oni odbijali da se s njim i drugim predstavnicima vlasti Srbije sretnu.
O'Saliven je kao nedokazanu odbacio i tvrdnju tužilaca da je Milutinović tokom pregovora u Rambujeu i Parizu u januaru i februaru 1999. opstruirao postizanje sporazuma.
Pozivajući se na iskaze svedoka optužbe Volfganga Petriča, koji je tada bio izaslanik EU, i Vetona Suroija, člana albanske delegacije, Milutinovićev advokat je istakao da je srpska delegacija prihvatila politički deo sporazuma, koji su Albanci odbili, i bila spremna da nastavi pregovore o medjunarodnom vojnom prisustvu na Kosovu.
O'Saliven je negirao tvrdnju Petriča da mu je Milutinović u Rambujeu rekao da će "ako NATO bombarduje Srbiju, na Kosovu doći do masakra", predočavajući da je Petrič u svedočenju na sudjenju Slobodanu Miloševiću i u svojim izjavama ranije tu izjavu pripisivao potpredsedniku Vlade Srbije Vladimiru Štambuku.
U nastavku sudjenja, svoje argumente u prilog oslobadjanju izneće branioci optuženih Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
