Ministar pravde Nikola Selaković predstavio je inicijativu Srbije, pred Savetom bezbednosti UN, da se osuđenima u Haškom tribunalu omogući izdržavanje kazni zatvora u državama nastalim na teritoriji bivše Jugoslavije, čiji su državljani.
"Napominjem da je osnovni motiv ove inicijative rešenost Srbije da preuzme odgovornost za izvršenje zatvorskih kazni izrečenih srpskim državljanima osuđenim pred Tribunalom u Hagu", istakao je Selaković obraćajući se članovima SB UN u Njujorku na sednici posvećenoj radu Tribunala.
On je podsetio da je Srbija u više navrata pokazala spremnost da u cilju izdržavanja kazni primi kako svoje državljane osuđene pred Tribunalom, tako i druga lica osuđena u Hagu koja bi na to pristala, kao i da pruži sve garancije da će obezbediti punu sigurnost lokacija na kojima bi se kazne izvršavale.
Pošto je detaljno ukazao na potpunu saradnju koju je Srbija proteklih godina ostvarila sa Tribunalom, Selaković je Savetu bezbednosti predložio da razmotri mogućnosti izmene odredbe Statuta Tribunala iz 1993. godine kojom je regulisano pitanje izdržavanja kazni, a prema kojoj osuđenici ne mogu da izdržavaju kazne u državama bivše SFRJ.
"Iako se ovakav stav mogao smatrati opravdanim 1993. godine, dok je rat trajao na prostorima bivše Jugoslavije, jasno je da je odavno izgubio celishodnost", rekao je ministar i poručio da Srbija smatra da 20 godina kasnije taj stav zaslužuje ponovno razmatranje.
On je poručio da, iako tragični događaji iz 90-ih godina prošlog veka još uvek izazivaju bolna osećanja, države regiona su, kako je napomenuo, pokazale opredeljenost da krenu napred u pravcu dobrosusedske saradnje i pomirenja.
Ministar je takođe ukazao da je većina zemalja u kojima se služe kazne zatvora geografski veoma udaljena od Srbije, što dodatno otežava, a u nekim slučajevima i potpuno onemogućuje posete porodice i rodbine te da su porodice zbog toga uputile niz pritužbi Vladi Srbije.
Glavni tužilac Haškog tribunal Serž Bramerc ocenio je, pred Savetom bezbednosti UN, da je "dobra" saradnja Srbije u dostavljanju dokumenata i pristupu svedocima.
Međutim, Bramerc je zatražio da vlasti u Beogradu okončaju istragu o jatacima koji su najtraženijim beguncima pomagali da ostanu na slobodi.
Bramerc je za dobru saradnju pohvalio vlasti Srbije, Hrvatske i BiH.
Glavni tužilac je rekao da je od vlasti Srbije zatražio "brzo i efikasno" okončanje istrage o mrežama za podršku koje su omogućavale Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću da godinama ostanu na slobodi, uprkos optužnicama za genocide u BiH.
Okončanje dokaznog postupka optužbe protiv generala Mladića, Bramerc je najavio "znatno pre kraja godine", navodeći da je tužilaštvo smanjilo broj svedoka sa 200 na 170.
Do kraja godine biće, po njegovim rečima, završeno i izvođenje dokaza protiv bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, optuženog za progon nesrpskog stanovništva iz istočne Slavonije.
Bramerc je rekao i da očekuje da će bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić završiti svoju odbranu pred Tribunalom do kraja godine, čime će biti okončano izvođenje dokaza u tom procesu.
Osvrćući se na 20. godišnjicu suda i nedavno izrečene presude, Bramerc je ocenio da je rad suda "značajno kritikovan" i da "nikada ranije nije toliko mnogo rečeno i napisano o našim predmetima, našem nasleđu i našem doprinosu pomirenju u regionu".
"Kao strana u postupcima, tužilaštvo mora prihvatiti izrečene presude", ali će "nastaviti da upotrebljava sve preostale pravne mehanizme u nastojanju da dođe do ishoda koji mi smatramo pravičnim i koji pravilno odražavaju krivicu optuženih".
Izražavajući zabrinutost zbog problema u sprovođenju nacionalne strategije krivičnog progona počinilaca ratnih zločina, naročito u BiH, Bramerc je najavio da će ovog meseca posetiti Sarajevo i sa tamošnjim zvaničnicima razgovarati o preostalih devet predmeta koje je haško tužilaštvo pre nekoliko godina ustupilo pravosuđu BiH.
Meron je podneo pred savetom bezbednosti UN izveštaj o ispunjenju strategije za okončanje rada Tribunala i pripremama za početak rada Rezidualnog mehanizma 1. jula.
Prvostepena suđenja Mladiću i Hadžiću trebalo bi da budu završena kao što je i prethodno predviđeno , dok će postupci protiv Šešelja i Karadžića biti završeni nekoliko meseci kasnije.
Žalbeni postupak protiv Nikole Šainovića i ostalih, kao i protiv Vlastimira Popovića trebalo bi da bude završen u decembru ove godine, rekao je Meron.
Prema njegovim rečima, ukoliko bude žalbenih postupaka u slučaju Hadžića, Mladića, Karadžića i Šešelja, oni će, kako se očekuje, biti vođeni pred Rezidualnim mehanizmom.
Meron je dodao da još nije poznato da li će žalbeni postupak protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića biti vođen pred Tribunalom ili Rezidualnim mehanizom.
U izveštaju o Mehanizmu, Meron je rekao da se pripreme odvijaju po planu kako bi ogranak mehanizma u Hagu 1. jula ove godine preuzeo nadležnost od Tribunala.
Posle Merona, izveštaj pred SB UN podneo je glavni haški tužilac Serž Bramerc, dok stavove Srbije zastupa ministar pravde Nikola Selaković.
(agencije/MONDO foto: Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
On je podsetio da je Srbija u više navrata pokazala spremnost da u cilju izdržavanja kazni primi kako svoje državljane osuđene pred Tribunalom, tako i druga lica osuđena u Hagu koja bi na to pristala, kao i da pruži sve garancije da će obezbediti punu sigurnost lokacija na kojima bi se kazne izvršavale.
Pošto je detaljno ukazao na potpunu saradnju koju je Srbija proteklih godina ostvarila sa Tribunalom, Selaković je Savetu bezbednosti predložio da razmotri mogućnosti izmene odredbe Statuta Tribunala iz 1993. godine kojom je regulisano pitanje izdržavanja kazni, a prema kojoj osuđenici ne mogu da izdržavaju kazne u državama bivše SFRJ.
"Iako se ovakav stav mogao smatrati opravdanim 1993. godine, dok je rat trajao na prostorima bivše Jugoslavije, jasno je da je odavno izgubio celishodnost", rekao je ministar i poručio da Srbija smatra da 20 godina kasnije taj stav zaslužuje ponovno razmatranje.
On je poručio da, iako tragični događaji iz 90-ih godina prošlog veka još uvek izazivaju bolna osećanja, države regiona su, kako je napomenuo, pokazale opredeljenost da krenu napred u pravcu dobrosusedske saradnje i pomirenja.
Ministar je takođe ukazao da je većina zemalja u kojima se služe kazne zatvora geografski veoma udaljena od Srbije, što dodatno otežava, a u nekim slučajevima i potpuno onemogućuje posete porodice i rodbine te da su porodice zbog toga uputile niz pritužbi Vladi Srbije.
Glavni tužilac Haškog tribunal Serž Bramerc ocenio je, pred Savetom bezbednosti UN, da je "dobra" saradnja Srbije u dostavljanju dokumenata i pristupu svedocima.
Međutim, Bramerc je zatražio da vlasti u Beogradu okončaju istragu o jatacima koji su najtraženijim beguncima pomagali da ostanu na slobodi.
Bramerc je za dobru saradnju pohvalio vlasti Srbije, Hrvatske i BiH.
Glavni tužilac je rekao da je od vlasti Srbije zatražio "brzo i efikasno" okončanje istrage o mrežama za podršku koje su omogućavale Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću da godinama ostanu na slobodi, uprkos optužnicama za genocide u BiH.
Okončanje dokaznog postupka optužbe protiv generala Mladića, Bramerc je najavio "znatno pre kraja godine", navodeći da je tužilaštvo smanjilo broj svedoka sa 200 na 170.
Do kraja godine biće, po njegovim rečima, završeno i izvođenje dokaza protiv bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, optuženog za progon nesrpskog stanovništva iz istočne Slavonije.
Bramerc je rekao i da očekuje da će bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić završiti svoju odbranu pred Tribunalom do kraja godine, čime će biti okončano izvođenje dokaza u tom procesu.
Osvrćući se na 20. godišnjicu suda i nedavno izrečene presude, Bramerc je ocenio da je rad suda "značajno kritikovan" i da "nikada ranije nije toliko mnogo rečeno i napisano o našim predmetima, našem nasleđu i našem doprinosu pomirenju u regionu".
"Kao strana u postupcima, tužilaštvo mora prihvatiti izrečene presude", ali će "nastaviti da upotrebljava sve preostale pravne mehanizme u nastojanju da dođe do ishoda koji mi smatramo pravičnim i koji pravilno odražavaju krivicu optuženih".
Izražavajući zabrinutost zbog problema u sprovođenju nacionalne strategije krivičnog progona počinilaca ratnih zločina, naročito u BiH, Bramerc je najavio da će ovog meseca posetiti Sarajevo i sa tamošnjim zvaničnicima razgovarati o preostalih devet predmeta koje je haško tužilaštvo pre nekoliko godina ustupilo pravosuđu BiH.
Meron: Presuda Šešelju u oktobru
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron izjavio je da se prvostepena presuda protiv Vojislava Šešelja očekuje u oktobru, kraj prvostepenih postupaka protiv Radovana Karadžića i Gorana Hadžića sredinom i krajem 2015, a Ratka Mladića do kraja 2016. godine.Meron je podneo pred savetom bezbednosti UN izveštaj o ispunjenju strategije za okončanje rada Tribunala i pripremama za početak rada Rezidualnog mehanizma 1. jula.
Prvostepena suđenja Mladiću i Hadžiću trebalo bi da budu završena kao što je i prethodno predviđeno , dok će postupci protiv Šešelja i Karadžića biti završeni nekoliko meseci kasnije.
Žalbeni postupak protiv Nikole Šainovića i ostalih, kao i protiv Vlastimira Popovića trebalo bi da bude završen u decembru ove godine, rekao je Meron.
Prema njegovim rečima, ukoliko bude žalbenih postupaka u slučaju Hadžića, Mladića, Karadžića i Šešelja, oni će, kako se očekuje, biti vođeni pred Rezidualnim mehanizmom.
Meron je dodao da još nije poznato da li će žalbeni postupak protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića biti vođen pred Tribunalom ili Rezidualnim mehanizom.
U izveštaju o Mehanizmu, Meron je rekao da se pripreme odvijaju po planu kako bi ogranak mehanizma u Hagu 1. jula ove godine preuzeo nadležnost od Tribunala.
Posle Merona, izveštaj pred SB UN podneo je glavni haški tužilac Serž Bramerc, dok stavove Srbije zastupa ministar pravde Nikola Selaković.
(agencije/MONDO foto: Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
