Dan posle odluke Evropskog saveta da otpočne pristupne pregovore sa Srbijom, obeležava umereni optimizam pošto Srbiju tek čeka veliki posao.
Ako se stvari ne budu odvijale na taj način, mogu trajati i čitavu deceniju, izjavio je Ivica Dačić.
Trajanje pregovora zavisiće, pre svega, od toga koliko će uspešno Srbija graditi partnerstva u EU, a da optimizam crpi iz činjenice da je i sama Evropska komisija konstatovala da u mnogim oblastima može dostići evropske standarde u roku od pet godina.
"Ako Srbija nastavi da ima ovakvu politiku, pregovaranje može da traje četiri do pet godina, a ako ne, može da traje i deset godina", rekao je Dačić u petak veče u emisiji RTS-a.
Ističući da će pregovori zahtevati zalaganje čitavog društva, Dačić je rekao da je varljiv utisak da se u tim pregovorima samo vrši proces usklađivanja sa standardima EU.
"Ti pregovori značiće pod kojim uslovima Srbija postaje član i pogrešan je utisak da se tu zapravo ništa ne pregovara", objasnio je Dačić.
Premijer je najavio da će u ponedeljak u posetu Srbiji doputovati predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, da potom dolazi šef švedske diplomatije Karl Bilt, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton stiže najverovatnije 9. jula, a iza toga u Beogradu se očekuje komesar za proširenje EU Štefan File kako bi dogovorio skrining i detalje o pregovaračkom procesu.
Pitanje je i ko će na svoja pleća preuzeti posao glavnog pregovarača, pa tako list "Danas" navodi da se kao mogući kandidat za šefa tima pominje Tanja Miščević, profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnja direktorka Kancelarije za evropske integracije, zatim bivša ambasadorka Srbije u Briselu Roksanda Ničić i Milica Delević, takođe, bivša direktorka Kancelarije za EU.
Šef pregovaračkog tima, osim vrhunskog znanja o tehničkim i političkim pitanjima EU, mora da ima solidno političko iskustvo i umeće kako bi na najbolji način tokom pregovora usaglašavao razne političke stavove.
Njegov tim, kako navodi list, činiće 15 do 20 operativnih stručnjaka iz raznih oblasti, kao i 35 pregovaračkih podgrupa za svako od 35 poglavlja, na čijem su čelu državni sekretari ministarstava na koja se ta poglavlja odnose.
Kako saznaje ovaj beogradski dnevnik, u Vladi već postoji "kostur" državne pregovaračke strukture, koja za nedelju ili dve može biti transformisana za potrebe pregovora.
Krovni državni organ ove strukture trenutno je Koordinaciono telo za proces pristupanja EU, kome predsedava premijer Dačić, a čine ga 12 ministara.
To telo ima stručnu grupu kojom rukovodi direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević, u kojoj je do 25 članova, odnosno šefova radnih grupa za pregovore, navodi list.
Ambasador Majkl Devenport, koji je budući šef delegacije EU u Srbiji, kazao je danas za RTS da Srbija sada treba da se fokusira na intenzivnu pripremu za pristupne pregovore, istakavši da je veoma važno da se formiraju pregovarački timovi za sve relevatntne oblasti.
"Bitno je i da vidimo i da se nastavi implementacija (briselskog) sporazuma od 19. aprila u svim aspektima", kazao je Devenport.
On je ponovio da je ovo trenutak koji se dugo čekao i naveo da će se, kad stupi na novu dužnost u Beogradu, na početku baviti saradnjom sa Vladom Srbije "u oblasti reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije".
Prema njegovim rečima, treba iskoristiti "ovaj zamah", jer je veoma pozitivno to što će Srbija nastaviti na putu evropskih integracija.
"To je ohrabrujući signal za sve potencijalne investitore i poslovne partnere. Srbija ima svoje mesto u Evropi i vlada Velike Britanije visoko ceni te napore Srbije da se približava EU", zaključio je Devenport.
U medijima se danas oglasila i Tanja Miščević koja tvrdi da da je odluka Evropskog saveta jedna od najznačajnijih koju će Srbija čuti u 21. veku, jer se njom kroz otvaranje pregovora za pristupanje Evropskoj uniji otvara dugo očekivani proces približavanja EU.
Miščevićeva je rekla Tanjugu da Srbiji, ali i EU predstoji velika aktivnost do kraja godine.
"Ako je krajnji datum za prvi sastanak januar, znači da je pred nama veoma mnogo posla narednih pola godine u pripremama za pregovore i ustanovljavanje svih struktura. Nikako ne treba zaboraviti ni nastavak reformi, jer samo one vode brže kroz proces pregovaranja", rekla je Miščevićeva.
Ona je ukazala da Nacrt okvira za pregovore, koji pravi Evropska komisija, mora da bude potvrđen od članica država EU i napomenula da, kada je reč o tome, ne očekuje nikakve probleme.
Prema njenim rečima, ne samo Nemačka, već svaka od 28 članica EU imaće mogućnost da sačuva nacionalni interes, time što će reći da se zaustavi pregovarački okvir.
"Međutim, dugo vremena nisam videla ovako živu diplomatsku aktivnost unutar EU i toliku podršku koju je Srbija dobila za otvaranje pregovora i stupanje u članstvo, zbog čega mislim da, ukoliko aktivnost na implementaciji Briselskog sporazuma bude onakva kakvu je Vlada Srbije obećala, nijedna država neće ni na koji način usporiti taj napredak, za koji smatraju da je u pravom momentu dobrodošao", ocenila je Miščevićeva.
Da neće sve ići tako lako, upozoravaju nas i komšije koje su praktično već deo EU. Hrvatski premijer Zoran Milanović poželeo je Srbiji sve najbolje u pregovorima sa EU i poručio da će svaka zemlja, koja posle Hrvatske bude ulazila u Uniju, morati da prođe iste kontrole tokom pregovoračkog procesa.
"Nakon što je Hrvatska poslednja država koja pristupa EU, ona je silom prilika postala model za svakog sledećeg kandidata. Svaka od postkomunističkih zemalja koja je sledeća na redu moraće najmanje da prođe iste kontrole. Međutim, želim Srbiji sve najbolje, potpuno iskreno i od srca", kazao je on u intervjuu bečkom dnevniku "Standard".
