Funkcioneri koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije Dragan Jočić, Aleksandar Popović i Velimir Ilić u novom sastavu vlade upravljaće ministarstvima unutrašnjih poslova, energetike i infrastrukture, saznaje Tanjug iz izvora bliskih toj koaliciji.
U toj koaliciji će u petak ili subotu, kako su rekli, odlučiti i ko će upravljati ministarstvima za Kosovo i Metohiju, trgovinu, prosvetu i vere, koja su im još pripala po sporazumu sa Demokratskom strankom i G17 plus.
U stranci G17 plus izvesno je da će Mladjan Dinkić voditi resor ekonomije i regionalnog razvoja, a Tomica Milosavljević će biti na čelu Ministarstva zdravlja.
Toj stranci su u novoj vladi poverena i ministarstva nauke i omladine i sporta, a o tome ko će voditi te resore odlučiće Predsedništvo stranke.
U Demokratskoj stranci Tanjugu nisu mogli da navedu konkretna kadrovska rešenja za ministarstva koja će voditi u novom sastavu vlade Srbije.
Prema dogovoru DS, DSS i G17 plus, predsednik Srbije Boris Tadić je predložio Vojislava Koštunicu za mandatara, dok će DS-u pripasti mesto predsednika Skupštine Srbije.
DS će imati potpredsedničko mesto u vladi, i to za evropske integracije i 12 ministarstava. Funkcioner DS Božidar Djelić u medijima je pominjan za mesto potredsednika vlade.
Koordinacija svih službi bezbednosti, kako je dogovoreno, obavljaće se u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost, kojim će predsedavati predsednik Srbije Boris Tadić.
U toj koaliciji će u petak ili subotu, kako su rekli, odlučiti i ko će upravljati ministarstvima za Kosovo i Metohiju, trgovinu, prosvetu i vere, koja su im još pripala po sporazumu sa Demokratskom strankom i G17 plus.
U stranci G17 plus izvesno je da će Mladjan Dinkić voditi resor ekonomije i regionalnog razvoja, a Tomica Milosavljević će biti na čelu Ministarstva zdravlja.
Toj stranci su u novoj vladi poverena i ministarstva nauke i omladine i sporta, a o tome ko će voditi te resore odlučiće Predsedništvo stranke.
U Demokratskoj stranci Tanjugu nisu mogli da navedu konkretna kadrovska rešenja za ministarstva koja će voditi u novom sastavu vlade Srbije.
Prema dogovoru DS, DSS i G17 plus, predsednik Srbije Boris Tadić je predložio Vojislava Koštunicu za mandatara, dok će DS-u pripasti mesto predsednika Skupštine Srbije.
DS će imati potpredsedničko mesto u vladi, i to za evropske integracije i 12 ministarstava. Funkcioner DS Božidar Djelić u medijima je pominjan za mesto potredsednika vlade.
Koordinacija svih službi bezbednosti, kako je dogovoreno, obavljaće se u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost, kojim će predsedavati predsednik Srbije Boris Tadić.
Deseta vlada od 1990. godine
Nova vlada Srbije biće deseta od uvodjenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine, a njen mandatar Vojislav Koštunica deveti predsednik.
Koštunici će to biti drugi mandat - prvi put je za premijera Srbije izabran 3. marta 2004. godine.
Zoran Živković (DS) izabran je za predsednika vlade 18. marta 2003. godine, posle ubistva tadašnjeg premijera Zorana Djindjića (12. marta).
Djindjić je bio prvi demokratski premijer od 1990. godine, a na tu funkciju je izabran 25. januara 2001. godine.
Posle njegove smrti, do izbora nove vlade, 18. marta 2003, vršilac dužnosti predsednika vlade bio je dotadašnji potpredsednik vlade Nebojša Čović.
Pre Djindjićeve vlade, marta 2000. godine, Srbija je dobila prelaznu vladu, na čelu sa Milomirom Minićem iz SPS-a.
Skupština Srbije 24. marta 1998. godine izabrala je vladu na predlog mandatara Mirka Marjanovića, na čijem je čelu bio u dva navrata - od 1998. do 2000. godine i od 1994. do 1998. godine.
Treća vlada Srbije u višestranačkoj Srbiji izabrana je 10. februara 1993. godine na predlog mandatara Nikole Šainovića.
Na čelu druge vlade od 1991. do 1993. godine bio je Radoman Božović (SPS), dok je mandatar prve vlade Srbije, posle raspada SFRJ, 11. februara 1991. godine, postao Dragutin Zelenović.
(agencije/MONDO)
Koštunici će to biti drugi mandat - prvi put je za premijera Srbije izabran 3. marta 2004. godine.
Zoran Živković (DS) izabran je za predsednika vlade 18. marta 2003. godine, posle ubistva tadašnjeg premijera Zorana Djindjića (12. marta).
Djindjić je bio prvi demokratski premijer od 1990. godine, a na tu funkciju je izabran 25. januara 2001. godine.
Posle njegove smrti, do izbora nove vlade, 18. marta 2003, vršilac dužnosti predsednika vlade bio je dotadašnji potpredsednik vlade Nebojša Čović.
Pre Djindjićeve vlade, marta 2000. godine, Srbija je dobila prelaznu vladu, na čelu sa Milomirom Minićem iz SPS-a.
Skupština Srbije 24. marta 1998. godine izabrala je vladu na predlog mandatara Mirka Marjanovića, na čijem je čelu bio u dva navrata - od 1998. do 2000. godine i od 1994. do 1998. godine.
Treća vlada Srbije u višestranačkoj Srbiji izabrana je 10. februara 1993. godine na predlog mandatara Nikole Šainovića.
Na čelu druge vlade od 1991. do 1993. godine bio je Radoman Božović (SPS), dok je mandatar prve vlade Srbije, posle raspada SFRJ, 11. februara 1991. godine, postao Dragutin Zelenović.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
