Francuska kontraobaveštajna služba obučavala je pripadnike OVK, a vrh francuske vojske o tome ništa nije znao, tvrdi francuski novinar Pjer Pean, autor knjige „Kosovo - pravedni rat za mafijašku državu".
"Kontraobaveštajna služba koja deluje van granica Francuske obučavala je pripadnike OVK, ali vojna obaveštajna služba bila je prosrpski orijentisana. Kontraobaveštajna služba je bila zadužena za Hašima Tačija. U isto vreme, Generalštab vojske, koji nije na toj liniji, prećutno čuva prosrpske tradicije, što neće direktno pokazivati, ali će se ogledati u striktnom pridržavanju Kumanovskog sporazuma i neutralnoj primeni Rezolucije 1244 UN", navodi Pean, a prenose "Novosti".
On je otkrio i da su Francuzi i Britanci na Kosovu zamalo pucali jedni na druge. Sukob je bio u primeni Rezolucije UN 1244:
"Po anglosaksonskom tumačenju, kad bi Albanci iz OVK ubijali - to je tumačeno kao osveta i moglo je da im se oprosti. Međutim, potpuno drugačiji kriterijum je važio za Srbe. Dakle, na terenu su se Anglosaksonci potpuno drugačije ponašali nego Francuzi. Pukovnik Logar, koji je u to vreme bio komandant specijalnih snaga, zapretio je da će pucati na britanske specijalne snage".
Francuski vojnici primenjivali su na neutralan način Rezoluciju UN 1244. U Dečanima je poginulo 10-15 pripadnika OVK: "To je bila doslovna primena Rezolucije 1244, dok je anglosaksonska primena od samog početka bila u kontekstu buduće nezavisnosti Kosova", smatra Pean.
U to vreme svetske obaveštajne službe su gledale da na Kosovu ostvare svoje interese. Ali stranci su bili više prisutni zbog prikupljanja informacija o našoj vojsci nego zbog direktne obuke OVK, kaže general Aleksandar Dimitrijević, u to vreme načelnik Uprave bezbednosti VJ.
"Imali smo saznanja o aktivnostima nekih drugih službi, ali ne i da francuski kontraobaveštajci obučavaju OVK. Imali smo informacije i o kampovima za obuku OVK u Albaniji i švercu oružja, dok su pripadnici DB pratili dotok novca iz inostranstva. Naši vojni obaveštajci su pratili i presecali takve aktivnosti i davali informacije vojsci.
Vojska je plenila tovare i tovare ilegalne municije, a dosta „pitomaca" OVK je stradalo u noćnim pokušajima da ilegalno pređu albansku granicu. U tim kampovima čekali su ih instruktori, a moguće je da je među njima bilo i Francuza. Od stranih službi najaktivniju ulogu imali su Amerikanci i Britanci, ali, po rečima poslanika Milovana Drecuna, i Nemci.
"NATO je učestvovao u reformi albanske vojske, a ona je direktno pomagala, obučavala i davala logistiku pripadnicima OVK", kaže Drecun.
"Pripadnici NATO, među kojima je bilo i Francuza, sigurno su preko albanske vojske i policije posredno pomagali OVK, a i direktno. On navodi i primere puškaranja naših vojnika i NATO izviđača na granici sa Makedonijom 1998. Najveći kamp za obuku budućih šiptarskih boraca bio je u selu Vicidolj, kod Tropoje, na porodičnom imanju bivšeg albanskog premijera Salija Beriše. Ali logora je bilo duž cele granice".
Na pitanje o politici Francuske 1999, Pean je primetio da je predsednik „Širak pokušavao da zakoči stvari oko bombardovanja SRJ do poslednjeg trenutka, ali u isto vreme je želeo da Francusku više integriše u NATO, a naročito da ne naljuti SAD". Kosovo je bilo dobar primer kako se francuska politika sklanjala pred SAD i Britanijom.