Ministar građevine na predstavljanju Zakona o legalizaiciji u Skupštini rekao da nisu samo građani gradili nelegalno već i država, s obzirom na to da mnogi infrastrukturni objekti i fabrike nemaju građevinsku i upotrebnu dozvolu.
Prema njegovim rečima, 60 odsto privatizovanih preduzeća u Srbiji nije imalo građevinsku i upotrebnu dozvolu.
"šta ja sada treba da radim, da srušim fabriku i radnike pošaljem kući", istakao je Ilić.
On je kazao da postoji na hiljade krivičnih prijava zbog nelegalne gradnje, ali da do sada nije nijedna aktivirana, "jer svako nekog štiti".
"Otac lidera jedne partija je uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte i da li je neko aktivirao tu krivičnu prijavu, a MUP je ima. Nije i šta ja mogu, da idem da ih bijem", kazao je ministar građevine.
DS neće podržati novi zakonski predlog o legalizaciji objekata, jer nudi neprecizna i kontradiktorna rešenja koja neće biti primenjiva, a u nekim odredbama i dalje je neustavan, rekao je danas poslanik DS Aleksandar Senić. Senić je kazao da se njegova kontradiktornost ogleda u tome što se u jednoj odredbi propisuje da je plaćanje naknade za uređenje obavezno pre podnošenja zahteva za legalizaciju, dok se u drugom članu kaže da se nakanda plaća u trenutku kada vlasnik objekta dobije pozitivno mišljenje nadleznog organa da objekat može biti legalizovan.
On je kazao i da je administracija veoma spora i neodgovorna, dok njegovo ministarstvo svakom investitoru za najviše tri dana obezbedi građevinsku dozvolu.
Prema rečima ministra građevine Velimira Ilića ovim zakonom trajno će biti rešen problem nelegalne gradnje.
On je na početku skupštinske rasprave o predlogu tog zakona rekao da je Ustavni sud proglasio neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, jer država ne može da određuje cenu legalizacije već je to u isključivoj nadležnosti loklanih samouprava, kao i zato što su zbog predviđenih popusta bili diskriminisani oni koji su platili skupu legalizaciju.
Maksimalni rok za plaćanje legalizacije je na rate do 20 godina, ali će lokalne samouprave moća da skrate taj period.
Novi zakon se odnosi na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010.
U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 720.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Ilić je kazao da će postojati pravni vakuum za objekte koji su građeni posle 11. septembra 2009, koji ne mogu da se legalizuju i da je njihova gradnja krivično delo, ali da će biti razgovarano i o tom problemu.
To znači da će nadležni organi lokalnih samouprava moći da ruše takve objekte.
Postupak legalizacije
Zahtev za legalizaciju, po novom zakonu, treba da sadrži geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, ili dokaz o pravu svojine na objektu, zatim dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse. Ukoliko uz zahtev nisu podneti svi propisani dokazi, nadležni organ je dužan da zatraži da se dokumentacija dopuni u roku od godinu dana i ukoliko vlasnik objekta ne dostavi tražene papire u roku od šest meseci od prijema obaveštenja zahtev će biti odbijen. Nadležni organ po prijemu dokaza da su ispunjeni uslovi u roku od 15 dana treba da izda rešenje o građevinskoj dozvoli.
Ministarstvo građevine, prema njegovim rečima, nije imalo puno maneverskog prostora zbog Ustavnog suda, jer da je zakon drugačije urađen mogao bi kasnije da bude opet proglašen neustavnim, naveo je Ilić.
"Novi zakon je potpino ispoštovao sve što je Ustavni sud traži i nismo imali mnogo izbora i vraćeno je u okvire zakona", istakao je Ilić.
Predlogom novog zakona je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove.
Mnogi građani mešaju dva zakona - Zakon o upisu u katastar, koji se primenjuje, i ovaj Zakon o legalizaciji, koji predviđa otprilike redovnu proceduru za dobijanje građevinske dozvole, dodao je ministar.
Objekti građeni za tržište, javni i objekti gde su javna okupljanja, moraće da se legalizuju po ovom zakonu.
Ilić je dodao da bi neki novi Zakon o legalizaciji objekata mogao da bude donet jedino ukoliko bi nekada bio promenjen Ustav i poručio poslanicima da imaju to u vidu i ne politizuju taj zakon.
Prema njegovim rečima, mnogi gradonačelnici počeli da se žale na zakon, a da ga nisu ni pročitali.
Lokalne samouprave će imati pravo da daju olakšice, na primer za osobe za invaliditetom, samohrane majke, socijalno najugroženije, al i one koji su sopstvenim sredstvima opremali infrastrukturu.
U Beogradu se, na primer, cena građevinske dozvole odnosno naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta kreće između 6.000 i 30.000 dinara po kvadratu, u zavisnosti od lokacije.
Popodnevni deo debate o novom zakonu o legalizaciji obeležila je polemika Ilića i lidera URS Mlađana Dinkića, koji je rekao da u oblasti građevine postoji haos, čiji je legalizacija samo jedan deo.
Dok je Dinkić tvrdio da u toj oblasti vlada haos, da se predugo čeka na građevinske dozvole, da je Makedonija uvela elektronsku građevinsku dozvolu, a Srbija nije, Ilić je naglasio da je krivac za stanja u toj oblasti loša privatizacija građevinskih preduzeća.
Dinkić je u Skupštini Srbije rekao da URS ne može da podrži nova zakonska rešenja, jer bez "giljotine propisa" i sistemskog zakonskog rešavanja haosa u građevinarstvu, ni legalizacija ne može parcijalno da se reši.
"Baš me zanima ko su ti ljudi i lobiji koji su uticali da se napravi ovako komplikovan zakon. Takođe, problem je što niko ne želi da se zameri administraciji", rekao je Dinkić.
On je rekao ministru Iliću da je trebalo da traži od premijera Ivice Dačića da se donese paket zakona koij bi obuhvatio zakon o premeru i katastru, železnici, energetic "kako bi se celovito rešio taj problem".
"Ovim zakonom se sigurno neće ništa rešiti, jer je ovo samo mali segment. Nejasni su i rokovi i obaveze- Pokušava sva odgovornost da se svali na lokalne samouprave", kritikovao je Dinkić predložena rešenja.
Ilić je rekao da stoji kritika za administraciju, ali da je ovde reč o zakonu, a ne o administraciji.
Ministar je naveo da je problem to što nema kadrova, zbog čega su trazili da se izdvoje sredstva za prekfalifikaciju radnika.
Problem je, kako je ukazao, to što prosečan građevinski radnik ima više od 50 godina, i što je malo mladih.
