Skupština Srbije razmatrala je danas set pravosudnih zakona, a sednicu su obeležile polemike poslanika DSS i SNS, kako o sudovima na Kosovu i Metohiji, tako i o proteklim lokalnim izborima. Debata se nastavlja i sutra.
Taj predlog odluke podneo je predsednik skupštine Nebojša Stefanović, a konstitutivni sastanak tog parlamentarnog odbora očekuje se 15. novembra u Beogradu. Odbor će pratiti primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Poslanici su pethodno raspravljali u načelnom pretresu o četiri pravosudna zakona - o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudija, dopunama Zakona o sudijama i o javnom tužilaštvu
Deo rasprave obeležila je debata ministra pravde Nikole Selakovića sa šefom poslaničkog kluba DSS Slobodanom Samardžićem u vezi sa predloženim zakonom o uređenju sudova i ocenom Samardžića da je njime "teritorijsalni aspekt uređen tako što je makazama odsečen deo teritorije - Kosovo i Metohija".
Samardžić je poručio ministru pravde da je predloženim zakonom o sedištima i područjima sudova "teritorijalni aspekt uredio makazama, tako što je odsečen deo teritorije - Kosovo i Metohija.
"Zakonom o sedištima i područjima sudova teritorijalni aspekt ste uredili makazama, odsekli ste deo teritorije i rekli da ovde sudovi više ne postoje. Rekli ste da se u članu 12 ovog predloga zakona na Kosovu i Metohiji nadležnosti sudova uređuju posebnim zakonom, a svi znaju da je osnov tog člana u Sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u tački 10", rekao je Samardžić u skupštinskoj raspravi.
U tom sporazumu, naveo je Samardžić, stoji da će sudovi biti integrisani u sudski sistem Kosova i Metojhije i da će taj sudski sistem biti jedinstven, dok ustavni sistem Srbije kaže da je sudska vlast jedinstvena u Srbiji.
"Kako vi možete da se ponašate po tom sporazumu koji remeti jedinstvo sudskog sistema. To je totali apsurd", smatra Samardžić, istakavši da je to "preduzeto u delikatnom sudskom trenutku, kada je Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine predmet ocene ustavnosti Ustavnog suda Srbije".
Tokom skoro polusatne polemikem ministar je Samardžiću rekao da u predlogu zakona vidi hrabrost predlagaca da počne da rešava neka pitanja za koje je rečeno da bi bilo bolje da se prepuste političkom toku koji će dovesti do rešenja.
"Ja se rukovodim Ustavom, a on jasno govori o institutu suštinske autonomije, koja se uređuje posebnim zakonom, po postupku koji predviđa Ustav", rekao je Selaković i dodao da to nije nikakvo "podrivanje temelja Srbije prožeto lepom epskom retorikom, već rešavanje pitanja od suštinskog značaja za Srbiju od kojih se bežalo i na način kako predviđa Ustav".
Selaković je kazao da pitanje sudova na Kosovu treba da bude regulisano posebnim zakonom, koji će biti jedan od ustavnih zakona koji će definisati suštinsku autonomiju Kosova u Srbiji.
"Zakon o suštinskoj autonomiji može biti jedan ili više zakona. Donosi se na način predviđen za promenu Ustava i dobija atribut ustavnog zakona i to je jasno. Kada se donese takav zakona, on ne podleže oceni ustavnosti, on postaje faktički sastavni ali poseban deo Ustava kojim se uređuje ustavno pravni poredak u Srbiji", rekao je ministar pravde.
Selaković je ukazao da Srbija ima institucije i, ako je nešto proizvoljna formulacija, onda je to suštinska autonomija, da svi znaju šta je to, a niko ne zna šta je i svi su spremni da je tumače na ovaj ili onaj način.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da osnovni prekršajni i viši sud, osnovno i javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici nastavljaju da postoje, a rok koji se pominje u prelaznim i završnim odredbama je zaštitni mehanizam.
Selaković je rekao da je rešenje koje je predlogom zakona predviđeno dobro i nikome ne odgovara neizvesnost, a ponajmanje ljudima koji tamo rade.
"Možemo da se slažemo ili ne, ali ja sam uveren da je ovo način rešavanja problema koji poštuje i naš interes, koji je veći od Ustava i poštuje Ustav i potrebe srpskog naroda i drugih naroda koji u zajednici i dobro žive na Kosovu", naglasio je Selaković.
Samradžić se nije složio sa ministrom i smatra da je zamenio teze.
"Sudije u Kosovskoj Mitorvici su pre pet i po godina branili taj srpski sud svojim telima, tog 17. marta su nasilno bili odvedeni u prištinski zatvor i tada je država stala iza njih. Sud u Kosovskoj Mitrovici je više nego sud, on je institucija Srbije, ne treba da dirate te stvari kako su danas regulisane", rekao je Samardžić.
Ministar je zatim podsetio Samardžića da pre 2008. godine angažovanje i rad tih sudova bio definisansporazumom koji je usvojila tadašnja vlada, ali se nije pozivala na Ustav.
"Možete da kažete da je to bila Unmikova administracija i tu ste u pravu, ali na prvom mestu je interes srpskog naroda i interes koji zastupa vlada i kada sam pregovarao u tehničkim pregovorima, jedini cilj je bio stvoriti i osigurati uslove da Srbi ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, jer smo svedoci da, ko god se nalazi na vlasti, Srbi sa Kosvoa stalno odlaze i tako je u poseldnjih 14 godina" , rekao je Selaković.
On je dodao da su nekada odlazili i više, kao 2004. godine, kada država nikako nije reagovala.
Samardžić je ministra upozorio da kada govori o tim događajima, mora imati u vidu i voditi računa o hronologiji.
"Mesec dana pre toga Albanci su proglasili nezavisno Kosovo, morate voditi računa o hronologiji kada govorite o sudu u Kosovskoj Mitrovici. Sudije su same odlučile da preuzmu taj sud i to je odgovor na opasnost da će Unmik možda da prenese taj sud Albancima. Taj kontekst morate imati u vidu i to su bile akcije države, kao i 2008, iako vi ponavljate da država nije ništa preduzela", rekao je šef poslanika DSS.
Polemiku je smirio ministar ističući da je predlog zakona doprinos rešavanju problema u skladu sa Ustavom i način da se nešto dobro napravi.
Prepucavanje DSS i SNS o izborima na Kosovu
Poslanik SNS Dragan Šormaz izjavio je danas da je "lider DSS Vojislav Koštunica inspirator nasilja na severu Kosova i Metohije tokom proteklih lokalnih izbora u toj pokrajini", a šef poslaničke grupe DSS Jovan Palalić negodovao je, rekavši da su oni čije se mišljenje na slaže sa većinom optuženi i linčovani.
Šormaz je pitao premijera Srbije Ivicu Dačića da li će država prestati da kalkuliše i početi da smenjuje one koji su neefikasni i da se obračunava sa nasilnicima koji joj nanose štetu.
"Imam pitanje za premijera Dačića. Svedoci smo nasilja koje se događalo proteklog vikenda na stadonima, a na severu KiM nasilje i narušavanje interesa države i srpskog naroda. Inspirator je Koštunica, sujetni čovek u godinama koji je samo u stanju da napravi štetu, to sam govorio 2008. godine u DS S i do 2010. kada su me zbog toga izbacili", rekao je Šormaz.
On je u parlamentu, u delu sednice kada svakog utorka i četvrtka poslanici postavljaju pitanja i traže objašnjenaj od nadležnih, rekao da je za sve što se dešavalo na KiM kriv Koštunica, a da su dokaz tome takozvani posmatrači ispred škole u severnoj Kosovskoj Mitrovici.
Šormaz je ukazao i da su Srbi izašli na izbore i da bojkot nije uspeo.
"Srbi su izašli na izbore južno od Ibra možda i 100 odsto i zajednica srpskih opština će biti formirana kako to briselski sporazum predviđa, a inspiratori će nestati sa političke scene Srbije i biti kažnjeni od strane naroda", rekao je Šormaz i dodao da su i u albanskim sredinama pobedili oni koji su za dogovore, a ne za rat.
Palalić je odbacio optužbe i naglasio da je DSS uvek, zato što je držala do stava da je KiM neotuđivi deo Srbije, izložena, optužena i linčovana.
On je zamolio da skupština zadrži stepen i nivo komunikacije koji joj dolikuju i da se takvo etiketiranje zaustavi.
Šormaz je replicirao i naglasio da nije pomenuo stranku, već njenog lidera Koštunicu i podsetio da su poslanici DS S ti koji su rekli da su oni koji vode državu državoubice.
Za reč se zatim javio poslanik DSS Petar Petković, koji je potvrdio da su to njegove reči.
On je neposredno pred javljanje Šormaza pitao predsednika parlamenta Nebojšu Stefanovića "zašto gazi Ustav Srbije i ne raspisuje on lokalne izbore na Kosovu i Meothiji".
O izborima na Kosovu i Metohiji govorio je i poslanik DS Srđan Milivojević koji je rekao da nasilje napreduje i prožima sve pore društva, tako da je u Srbiji vladavina prava zamenjana vladavinom nasilja.
"Vlada koja je kapitulirala pred nasiljem zbog parade ponosa sada hoće da za 45 minuta zavede red na severu KiM" rekao je on i dodao da prvi potpredsednik Vlade Aleksandar "Vučić poziv ne upućuje diplomatskim putem, već putem medija".
On je uputio pitanje Vučiću i ministru bez portfelja zaduženom za KiM Aleksandru Vulinu "šta ih je sprečavalo da takav poziv upute 1999. godine i zašto red nisu zaveli od 1991. do 1999, jer se danas izbori ne bi održavali po kosovskim zakonima".
On je, takođe, naglasio da, šta god da misli o poslaniku i funkcioneru DSS Marku Jakšiću, "ne može da ćuti dok se nad njim sprovodi progon" i zapitao kada će se zakazati sednica Odbora za KiM i Odbora za bezbednost.
Polemika oko inspiratora incidenata na KiM je nastavljena i u skupštinskom holu, gde je šef poslanika DSS novinarima rekao da je jedan poslanik uvredio predsednika njihove stranke tvrdeći da je on podstakao događaje u izbornoj noći na Kosovu, ali da on ne želi da govori o tom poslaniku, već da je sporno to što predsednik parlamenta Nebojša Stefanović nije dozvoli poslanicima DS S da odgovore na tu uvredu.
"Rasprava mora da se vodi u skupštini, a mi ne možemo da dođemo do reči i da branimo čast našeg predsednika na osnovu jedne primitivne uvrede. To je način da se ta tema tera izvan skupštine", rekao je Samardžić.
U prepodnevnom delu sednice šef poslanika SPO-DHSS Aleksandar Jugović ukazao je da je poslednja dva dana prilikom dolaska na skupštinska zasedanja iz Čačka u više navrata video da se zloupotrebljavaju rotaciona svetla na službenim automobilima.
On je upitao MUP šta će preduzeti.
On je skrenuo pažnju i na problem naplate kazni za nepropisno parkiranje i naveo da se prilikom te naplata krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, zbog čega je upitao poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i MUP kako su preduzeća koja se bave naplatom mogla da dobiju baze podataka o ličnosti.
Ta preduzeća, kako je rekao, nemaju pravo da sakupljaju te podatke i prave takve registre.
Nova Srbija skrenula je danas pažnju na problem izdavanja diploma studentima i navela da se dešava da se na nekim fakultetima stičena diploma čeka i po nekoliko godina i zatražili od Ministarstva prosvete da preduzme korake kako bi se taj problem rešio.
