Četvrti opštinski tužilac u Beogradu Biljana Radovanović izjavila je za Politiku da je predložila ukidanje pritvora Miletu Lukoviću Kumu 2001. godine tek pošto joj je Rade Terzić, tadašnji okružni javni tužilac u Beogradu, izdao "obavezno uputstvo". Terzić je odbio da komentariše te navode, a ni za list Press nije hteo da kaže "po čijem je nalogu 2001. godine pustio iz zatvora članove zemunskog klana".
Četvrti opštinski tužilac u Beogradu Biljana Radovanović izjavila je za Politiku da je predložila ukidanje pritvora Miletu Lukoviću Kumu 2001. godine tek pošto joj je Rade Terzić, tadašnji okružni javni tužilac u Beogradu, izdao "obavezno uputstvo". Terzić je odbio da komentariše te navode, a ni za list Press nije hteo da kaže "po čijem je nalogu 2001. godine pustio iz zatvora članove zemunskog klana".
Biljana Radovanović je, kako prenosi Politika u izdanju u sredu, potvrdila informacije iz medija da se bivši okružni tužilac poslužio svojim autoritetom kako bi "privoleo" nižeg po rangu službenika da pripadnika "zemunskog klana" pusti na slobodu. Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum bili su u pritvoru zbog sumnje da su učestvovali u otmici Miroslava Miškovića.
"Zakon o javnim tužilaštvima predvidja da, ukoliko ne postoji saglasnost višeg i nižeg tužioca u pogledu nekog pitanja u konkretnom slučaju, niži tužilac pismeno traži od višeg da mu formalno naredi donošenje odredjene odluke. Tako je bilo i u ovom slučaju. Nisam se slagala da Luković bude pušten, pa sam od Terzića, tražila da mi pošalje takozvano obavezno uputstvo. Čim je ono stiglo, predložila sam Četvrtom opštinskom sudu da Lukoviću ukine pritvor, što je sud i učinio", ispričala je ona.
Iako je od puštanja Mileta Lukovića na slobodu prošlo skoro šest godina, priča o tom dogadjaju aktuelizovana je posle izjave Dušana Mihajlovića da je puštanjem Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma na slobodu utrt put atentatu na premijera Djindjića.
Dušan Spasojević, Mile Luković, braća Aleksandar i Miloš Simović i Vladimir Milisavljević uhapšeni su maja 2001. godine u Parizu, zbog posedovanja falsifikovanih pasoša, a pritvor im je produžen zbog sumnje da su učestvovali u otmici Miroslava Miškovića.
"U dopisu koji mi je Terzić dostavio navodi se da će se, po predlogu branioca okrivljenih Lukovića, Milisavljevića i braće Simović za ukidanje pritvora, četvrti opštinski tužilac saglasiti sa predlogom da se na slobodu pusti samo Luković. Taj dopis postoji u spisima predmeta. Da nije tako bila bih u zatvoru", ispričala je Biljana Radovanović.
Na pitanje kako to da se u uputstvu ne pominje ime Dušana Spasojevića, rekla je da je on još ranije pušten na slobodu. "Ne sećam se tačno okolnosti pod kojima je Spasojević pušten na slobodu. Da bih vam odgovorila na ovo pitanje neophodno je da pregledam spise predmeta, a to u ovom momentu nije moguće. Zaista ne bih ništa govorila napamet", rekla je Biljana Radovanović.
"Ne bih se upuštao u priču Dušana Mihajlovića. Jedini osnov za odredjivanje i ukidanje pritvora su zakonski uslovi. Posebno ne bih komentarisao to obavezno uputstvo. Samo ću da kažem da sud i tužilaštvo imaju obavezu da poštuju zakon. A, i od tog dogadjaja je prošlo šest godina", rekao je Terzić.
Politikin anonimni sagovornik iz Udruženja tužilaca Srbije tvrdi da je izdavanje "obaveznih uputstava" u praksi izuzetno retko, a da "niži" tužilac - u slučaju da smatra da je uputstvo nezakonito - ima pravo žalbe o kojoj odlučuje Republičko javno tužilaštvo.
Rade Terzić je na čelo Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu postavljen 2001. godine.
Ostavku je podneo 25. marta 2003. godine iz, kako je rekao, ličnih razloga. Na dan njegove ostavke, tadašnji premijer Zoran Živković saopštio je da je uhapšena osoba koja je pucala na Zorana Djindjića, a istražni organi pronalaze pušku hekler i koh G3 iz koga je pucano na premijera. Istoga dana Duško Maričić je razrešen dužnosti komandanta Jedinice za specijalne operacije, a jedinica je rasformirana.
Svedok je tvrdio da se Ljubiša Buha angažovao oko puštanja Dušana Spasojevića na slobodu i da se posebno brinuo da krivična prijava protiv osumnjičenih za otmicu Miroslava Miškovića ne ode u Okružni sud. Na sve načine on je nastojao da za nju bude zadužen beogradski Četvrti opštinski sud.
"Oko toga je pomogao Rade Terzić preko Čede Jovanovića. Spominjao se i drugi čovek. Dok je trajala istraga u Četvrtom opštinskom sudu, Ljubiša Buha je tražio svedoke, razgovarao sa njima i odvodio ih u sud da daju iskaze. Buhi je bilo izuzetno važno da što pre iz pritvora izvuče Dušana Spasojevića", navodi u knjizi Mihajlović.
Isto lice reklo je policiji i da su Spasojevića, dok je bio u pritvoru u Centralnom zatvoru, često bez dozvole, preko upravnika posećivali Buha i Čedomir Jovanović. Pošto je zadržavanje Spasojevića u pritvoru potrajalo, Svedok je Jovanoviću servirao priču prema kojoj Spasojević hrani mnoge ratnike i da će oni, ako ne puste Dušana oplesti po Jovanoviću.
"Ubrzo posle toga Dušan je pušten iz pritvora. Posle toga je Dušan preuzeo da što pre iz pritvora izvuče saučesnike", navodi se u knjizi.
U službenoj belešci MUP-a Srbije, koju je Mihajlović u knjizi citirao, piše da je Svedok tvrdio da je Čeda Jovanović često dolazio u Šilerovu i da o tome postoje video snimci, prenosi Politika u izdanju od srede.
(MONDO)
Biljana Radovanović je, kako prenosi Politika u izdanju u sredu, potvrdila informacije iz medija da se bivši okružni tužilac poslužio svojim autoritetom kako bi "privoleo" nižeg po rangu službenika da pripadnika "zemunskog klana" pusti na slobodu. Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum bili su u pritvoru zbog sumnje da su učestvovali u otmici Miroslava Miškovića.
"Zakon o javnim tužilaštvima predvidja da, ukoliko ne postoji saglasnost višeg i nižeg tužioca u pogledu nekog pitanja u konkretnom slučaju, niži tužilac pismeno traži od višeg da mu formalno naredi donošenje odredjene odluke. Tako je bilo i u ovom slučaju. Nisam se slagala da Luković bude pušten, pa sam od Terzića, tražila da mi pošalje takozvano obavezno uputstvo. Čim je ono stiglo, predložila sam Četvrtom opštinskom sudu da Lukoviću ukine pritvor, što je sud i učinio", ispričala je ona.
Iako je od puštanja Mileta Lukovića na slobodu prošlo skoro šest godina, priča o tom dogadjaju aktuelizovana je posle izjave Dušana Mihajlovića da je puštanjem Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma na slobodu utrt put atentatu na premijera Djindjića.
Dušan Spasojević, Mile Luković, braća Aleksandar i Miloš Simović i Vladimir Milisavljević uhapšeni su maja 2001. godine u Parizu, zbog posedovanja falsifikovanih pasoša, a pritvor im je produžen zbog sumnje da su učestvovali u otmici Miroslava Miškovića.
"U dopisu koji mi je Terzić dostavio navodi se da će se, po predlogu branioca okrivljenih Lukovića, Milisavljevića i braće Simović za ukidanje pritvora, četvrti opštinski tužilac saglasiti sa predlogom da se na slobodu pusti samo Luković. Taj dopis postoji u spisima predmeta. Da nije tako bila bih u zatvoru", ispričala je Biljana Radovanović.
Na pitanje kako to da se u uputstvu ne pominje ime Dušana Spasojevića, rekla je da je on još ranije pušten na slobodu. "Ne sećam se tačno okolnosti pod kojima je Spasojević pušten na slobodu. Da bih vam odgovorila na ovo pitanje neophodno je da pregledam spise predmeta, a to u ovom momentu nije moguće. Zaista ne bih ništa govorila napamet", rekla je Biljana Radovanović.
"Bez komentara"
Terzić ni za Politiku nije želeo da komentariše ni navode Dušana Mihajlovića, ni tvrdnje Radovanovićeve."Ne bih se upuštao u priču Dušana Mihajlovića. Jedini osnov za odredjivanje i ukidanje pritvora su zakonski uslovi. Posebno ne bih komentarisao to obavezno uputstvo. Samo ću da kažem da sud i tužilaštvo imaju obavezu da poštuju zakon. A, i od tog dogadjaja je prošlo šest godina", rekao je Terzić.
Politikin anonimni sagovornik iz Udruženja tužilaca Srbije tvrdi da je izdavanje "obaveznih uputstava" u praksi izuzetno retko, a da "niži" tužilac - u slučaju da smatra da je uputstvo nezakonito - ima pravo žalbe o kojoj odlučuje Republičko javno tužilaštvo.
Rade Terzić je na čelo Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu postavljen 2001. godine.
Ostavku je podneo 25. marta 2003. godine iz, kako je rekao, ličnih razloga. Na dan njegove ostavke, tadašnji premijer Zoran Živković saopštio je da je uhapšena osoba koja je pucala na Zorana Djindjića, a istražni organi pronalaze pušku hekler i koh G3 iz koga je pucano na premijera. Istoga dana Duško Maričić je razrešen dužnosti komandanta Jedinice za specijalne operacije, a jedinica je rasformirana.
Povlenska beleška
U knjizi "Povlenske magle i vidici" Dušan Mihajlović objavio je belešku o saslušanju Svedoka, neidentifikovanog pripadnika zemunskog klana privedenog u akciji Sablja.Svedok je tvrdio da se Ljubiša Buha angažovao oko puštanja Dušana Spasojevića na slobodu i da se posebno brinuo da krivična prijava protiv osumnjičenih za otmicu Miroslava Miškovića ne ode u Okružni sud. Na sve načine on je nastojao da za nju bude zadužen beogradski Četvrti opštinski sud.
"Oko toga je pomogao Rade Terzić preko Čede Jovanovića. Spominjao se i drugi čovek. Dok je trajala istraga u Četvrtom opštinskom sudu, Ljubiša Buha je tražio svedoke, razgovarao sa njima i odvodio ih u sud da daju iskaze. Buhi je bilo izuzetno važno da što pre iz pritvora izvuče Dušana Spasojevića", navodi u knjizi Mihajlović.
Isto lice reklo je policiji i da su Spasojevića, dok je bio u pritvoru u Centralnom zatvoru, često bez dozvole, preko upravnika posećivali Buha i Čedomir Jovanović. Pošto je zadržavanje Spasojevića u pritvoru potrajalo, Svedok je Jovanoviću servirao priču prema kojoj Spasojević hrani mnoge ratnike i da će oni, ako ne puste Dušana oplesti po Jovanoviću.
"Ubrzo posle toga Dušan je pušten iz pritvora. Posle toga je Dušan preuzeo da što pre iz pritvora izvuče saučesnike", navodi se u knjizi.
U službenoj belešci MUP-a Srbije, koju je Mihajlović u knjizi citirao, piše da je Svedok tvrdio da je Čeda Jovanović često dolazio u Šilerovu i da o tome postoje video snimci, prenosi Politika u izdanju od srede.
(MONDO)
