Poslanici Demokratske stranke Srbije upitali su danas ministra Nikolu Selakovića da li će onima koji su razbijali glasačke kutije na severu Kosovske Mitrovice biti suđeno po zakonima Srbije ili Kosova.
Takođe, dominirao je i stav da je usvajanje tog zakona prethodnica uvođenja Briselskog sporazuma u pravni sistem Srbije, na čemu su insistirali uglavnom poslanici Demokratske stranke Srbije.
Poslanici DSS su ocenili da se na Briselskom sporazumu i zasniva pravni sistem Srbije, a ne na Ustavu.
"Ako bi se ovaj predlog zakona zasnivao na Ustavu Srbije, onda bi trebalo da znate da je sudska vlast jedinstvena i da ne možete da je cepate izostavljajući mrežu sudova na Kosovu i Metohiji", rekao je poslanik te stranke Petar Petković.
On je dodao da se, pošto se zakon zasniva na Briselskom sporazumu, sledi i naredba iz člana 10 tog sporazuma da će sudska vlast biti integrisana i da će funkcionisati u okviru pravnog sistema Kosova.
Petković je ministru pravde Nikoli Selakoviću, koji učestvuje u raspravi, rekao da u zakonu piše da će sudovi na Kosovu nastaviti da rade i upitao ga zašto onda nije to promenjeno u zakonu.
Posalnika DSS-a je zanimalo i pred kim će sudije tih sudova na Kosovu polagati zakletvu pred predsednikom Skupštine Srbije ili pred predsednikom lažne države Kosovo .
Od ministra pravde poslanica te stranke Sanda Rašković Ivić zatražila je odgovor da li će onima koji su razbijali glasačke kutije biti suđeno po srpskim ili kosovskim zakonima i kom sudu će se oni žaliti sudu u Srbiji ili u Prištini?
Ako se nađu, a nadamo se da hoće, oni koji su razbijali kutije u Kosovskoj Mitovici i utvrdi se da je deo njih iz centralne Srbije, a deo iz Kosovske Mitrovice, gde će njima biti suđeno i po kojim zakonima , pitala je Rašković Ivić ministra, koji je odgovorio da je Srbija u mogućnosti da sudi i procesuira svakog svog građanina, kao i da se za to može ovlastiti bilo koji sud nadležan na teriotriji Srbije.
Selaković je precizirao da bi drugostepeni sud bio neposredno nadređeni Apelacioni sud u odnosu na onaj sud koji bi sudio u prvom stepenu, da je moguće da tu nadležnost dobije i Viši sud u Kraljevu kao i Viši sud u Nišu.
U prvom slučaju drugostepeni sud bi bio Apelacioni sud u Kragujevcu, a u drugom slučaju Apelacioni sud u Nišu. Može da bude i Viši sud u Beogradu, ne vidim prepreke za to , rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, o tome bi odlučivao predsednik Vrhovnog kasacionog suda jer je on ovlašćen za to.
Poslanici DSS takođe su insistirali na tome da se usvajanjem predloženog zakona ukidaju sudovi na Kosovu i Metohiji, što je ministar kategorički odbacio rekavši da onaj ko to tvrdi ili govori neistinu ili je zakon čitao samo delimično, odnosno nije hteo da pročita završne i prelazne odredbe.
U prilog svojoj tvrdnji Selaković je rekao da završne i prelazne odredbe vrlo jasno kažu da do donošenja posebnog zakona, koji će regulisati sudsku i tužilačku mrežu na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nastavlajju da važe odredbe Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Predlog zakona o mreži sudova predviđa povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66, a javnih tužilaštava na 58.
Na set od četiri zakona parlamentarci su uložili ukupno 240 amandmana, a od toga 180 na mrežu sudova, dok su u toku jučerašnjeg dana kada je počeo pretres amandmana pretresli 90 amandmana.
