Raspravom o predloženom zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava danas je dominirala tema opstanka sudova na Kosovu i Metohiji, ali i dešavanja na lokalnim izborima u Kosovskoj Mitrovici.

Takođe, dominirao je i stav da je usvajanje tog zakona prethodnica uvođenja Briselskog sporazuma u pravni sistem Srbije, na čemu su insistirali uglavnom poslanici Demokratske stranke Srbije.

Poslanici DSS su ocenili da se na Briselskom sporazumu i zasniva pravni sistem Srbije, a ne na Ustavu.

"Ako bi se ovaj predlog zakona zasnivao na Ustavu Srbije, onda bi trebalo da znate da je sudska vlast jedinstvena i da ne možete da je cepate izostavljajući mrežu sudova na Kosovu i Metohiji", rekao je poslanik te stranke Petar Petković.

On je dodao da se, pošto se zakon zasniva na Briselskom sporazumu, sledi i naredba iz člana 10 tog sporazuma da će sudska vlast biti integrisana i da će funkcionisati u okviru pravnog sistema Kosova.

Petković je ministru pravde Nikoli Selakoviću, koji učestvuje u raspravi, rekao da u zakonu piše da će sudovi na Kosovu nastaviti da rade i upitao ga zašto onda nije to promenjeno u zakonu.

Posalnika DSS-a je zanimalo i pred kim će sudije tih sudova na Kosovu polagati zakletvu pred predsednikom Skupštine Srbije ili pred predsednikom lažne države Kosovo .

Od ministra pravde poslanica te stranke Sanda Rašković Ivić zatražila je odgovor da li će onima koji su razbijali glasačke kutije biti suđeno po srpskim ili kosovskim zakonima i kom sudu će se oni žaliti sudu u Srbiji ili u Prištini?

Ako se nađu, a nadamo se da hoće, oni koji su razbijali kutije u Kosovskoj Mitovici i utvrdi se da je deo njih iz centralne Srbije, a deo iz Kosovske Mitrovice, gde će njima biti suđeno i po kojim zakonima , pitala je Rašković Ivić ministra, koji je odgovorio da je Srbija u mogućnosti da sudi i procesuira svakog svog građanina, kao i da se za to može ovlastiti bilo koji sud nadležan na teriotriji Srbije.

Selaković je precizirao da bi drugostepeni sud bio neposredno nadređeni Apelacioni sud u odnosu na onaj sud koji bi sudio u prvom stepenu, da je moguće da tu nadležnost dobije i Viši sud u Kraljevu kao i Viši sud u Nišu.

U prvom slučaju drugostepeni sud bi bio Apelacioni sud u Kragujevcu, a u drugom slučaju Apelacioni sud u Nišu. Može da bude i Viši sud u Beogradu, ne vidim prepreke za to , rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, o tome bi odlučivao predsednik Vrhovnog kasacionog suda jer je on ovlašćen za to.

Poslanici DSS takođe su insistirali na tome da se usvajanjem predloženog zakona ukidaju sudovi na Kosovu i Metohiji, što je ministar kategorički odbacio rekavši da onaj ko to tvrdi ili govori neistinu ili je zakon čitao samo delimično, odnosno nije hteo da pročita završne i prelazne odredbe.

U prilog svojoj tvrdnji Selaković je rekao da  završne i prelazne odredbe vrlo jasno kažu da do donošenja posebnog zakona, koji će regulisati sudsku i tužilačku mrežu na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nastavlajju da važe odredbe Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Predlog zakona o mreži sudova predviđa povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66, a javnih tužilaštava na 58.

Na set od četiri zakona parlamentarci su uložili ukupno 240 amandmana, a od toga 180 na mrežu sudova, dok su u toku jučerašnjeg dana kada je počeo pretres amandmana pretresli 90 amandmana.