On je istako da bi bila "potpuna glupost" da neko iz Srbije dopuzi i moli za prijem u NATO posle bombardovanja koje joj je nanelo štetu od 120 milijardi dolara.

"To je crvena linija koja nikako ne odgovara Rusiji. NATO je stvoren protiv Sovjetskog saveza, kojeg odavno nema i apsolutno nije jasno protiv koga je onda usmeren ili stvarno želite da ratujete u Iraku, Libiji ili Siriji. Nema tu nikakvih drugih prednosti ili hoćete da se samo zbratimite sa Turskom, koja je član NATO", rekao je Čepurin na predavanju studentima Akademije za diplomatiju i bezbednost.

Čepurin je naveo da članice EU Austrija, Švedska, Irska nisu i članice NATO i da članstvo u EU ne podrazumeva i obavezno članstvo u severnoatlantskom savezu.

"Ali, ima ludaka pokušavaju da iskoriste tu tezu", rekao je Čepurin, i dodao da je NATO atavizam 20. veka.

Čepurin je kao drugu "crvenu liniju" u odnosima Rusije prema Srbiji naveo da niko u pregovorima sa Srbijom ne sme da je pritiska da se "negde veže" i da bilo koji oblik integracija ne mora da remeti dugu tradiciju kulturnih, privrednih i političkih rusko-srpskih odnosa, jer je to prvenstveno u interesu Srbije.

"Niko ne sme da pritiska Srbiju da bi se ona negde vezala i to bi svi trebalo da imaju u vidu", rekao je Čepurin.

Čepurin je naveo da Rusija prihvata pridruživanje EU kao glavni geopolitički cilj suverene Srbije, ali da to ne bi trebalo da narušava rusko-srpske odnose niti da dodatno komplikuje odnose sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koja će biti stvorena 2015. godine i kojoj je veoma važno razvijanje odnosa sa Srbijom.

"Ako se teoretski gleda na evropske integracije, može se reći: 'Jeste, idemo u tom pravcu, maštamo o tome, hoćemo da budemo pravi Nemci', ali to se u životu ne događa i sve je drugačije. Političke odluke bi trebalo dobro proračunati tako da budu u interesu Srbije i njenih građana. Ako je, međutim, u pitanju mašta, onda je potreban oprezniji pristup", rekao je Čepurin.

Ambasador Rusije je istakao da je zato potrebno odrediti postojane i trajne srpske interese, naročito u pregovarima o integracijama, i dodao da se u novinama mogu davati apstraktni odgovori na temeljna pitanja, ali da političari i diplomate moraju da daju iskrene odgovore, jer u suprotnom neće biti napretka.

"Da li je zemlja zainteresovana za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da li integracioni procesi to omogućavaju. Devojka ne može da računa na svadbu ako mladić shvati
da je spremna na sve", upitao je Čepurin.

Čepurin je naveo da se mora računati sa time da će saveznici braniti ključne tačke stava zemlje sa kojom sarađuju.

"Prijatelji kažu 'Kosovo je Srbija'. Ako oni to ne govore danas, moramo da računamo da će reći sutra. Separatistički pokreti mogu opstati samo uz spoljnu pomoć. Kada ta pomoć prestane, kao što smo videli u Čečeniji, situacija odmah postane regulisana i drugačija. Ne možemo da zatvorimo oči pred tim pitanjem", rekao je Čepurin.

Istakao je da Rusija apsolutno podržava Srbiju po pitanju Kosova, ali da neke unutrašnje stvari u Srbiji ne želi da komentariše suviše jako.

"U međunarodnom pravu postoji više mogućnosti da se stvar reši onako kako je Srbija zainteresovana. Ovde se stvara utisak da je sve propalo, ali to pitanje zahteva napor i upornost. Morate da verujete da ste u stanju da rešite to pitanje. Istina je na vašoj strani i od vas mnogo zavisi", rekao je Čepurin.

Podvukao je da se Rusija veoma trudi da maksimalno uvaži interese Srbije i kao primer naveo sporazum o slobodnoj trgovini, koji donosi Srbiji donosi ogromne prednosti dok se u budžet Rusije ne sliva novac od carine, nego se to ulaže u razvoj srpske privrede i izvoza.

"Južni tok će dati 10 puta više nego što će Srbija dobiti od bilo kojih donacija u procesu integracija a Srbija će raspolagati tim sredstvima u skladu sa svojim željama. To bi trebalo uzeti u obzir. Srbija će postati energetsko čvorište regiona i to je i privredna ali i politička odluka", rekao je Čepurin.

Dodao je da Rusija planira da do 2020. godine potpuno obnovi naoružanje i da je to prilika za firme koje se bave proizvodnjom municije, topovskih cevi, uniformi i vojne opreme i da saradnja u oblasti odbrane ne mora da se svede samo na remont ili kupovinu ruskih aviona.

Predavanju su prisustvovali bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Branko Krga, profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov, bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Andreja Savić i vlasnik Akademije za diplomatiju i bezbednost i bivši funkcioner JUL-a Nenad Đorđević.