Zemlje EU su u 2011. odobrile 783.100 državljanstava, četiri odsto manje nego prethodne godine, a građani Srbije su među najbrojnijima u pet zemalja članica, pokazuje danas objavljeni izveštaj Evropskog statističkog zavoda Eurosta.
Do pada u ukupnom broju stečenih državljanstava članica EU došlo je nakon tri uzastopne godine rasta, i to pre svega zbog pada u četiri od pet zemalja koje ukupno odobravaju 75 odsto novih državljanstava, preneo je portal EurAktiv Srbija.
To su Velika Britanija sa 177.600 ili devet odsto manje nego 2010, Francuska sa 114.600 i padom od 20 odsto, Španija sa 114.600 i padom od sedam odsto i Italija sa 56.200 i padom od 15 odsto. Među njima je samo Nemačka zabeležila rast od pet odsto na 109.600.
Najveći porast broja državljanstava zabeležila je Mađarska zbog ublažavanja propisa za odobravanje državljanstva, navodi se u izveštaju, u kojem se može videti da je u 2011. odobreno 20.600 državljanstava, dok je godinu dana ranije odobreno 6.100.
To je očigledno otvorilo mogućnost mnogim građanima Srbije da dobiju državljanstvo te zemlje, budući da su na trećem mestu po poreklu osoba koje su to učinile, sa 1.689 stečenih državljanstava, odnosno 8,2 odsto u toj zemlji, iza Rumunije sa 76,2 odsto, i
Tanzanije sa 10,6 odsto, a ispred Slovačke sa dva odsto.
Sa mnogo manjim brojem nego u Mađarskoj, osobe poreklom iz Srbije su među najbrojnijima po broju stečenih državljanstava u Austriji – na trećem mestu sa 500 državljanstava, Sloveniji isto na trećem mestu sa 171 državljanstvom i Slovačkoj na drugom mestu sa 59 državljanstava.
Pored toga, u Hrvatskoj, koja u vreme na koje se odnosi izveštaj još nije bila članica EU, Srbi su na trećem mestu sa 297 državljanstava i devet odsto, iza osoba iz Bosne i Hercegovine i Argentine.
U Švajcarskoj, koja nije članica EU ali je obuhvaćena izveštajem, osobe poreklom iz Srbije su najbrojnije po stečenim državljanstvima i čine 11,8 odsto ili 4.248 državljanstava, ispred Italijana sa 11,2 odsto, Nemaca sa 9,8 odsto i Portugalaca sa 6,1 odsto.
