Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN nisu uspeli da pronadju zajednički jezik oko novog predloga rezolucije o Kosovu i Metohiji, a ruski ambasador Vitalij Čurkin najavio je da njegova zemlja neće učestvovati u daljim konsultacijama o američkoevropskom predlogu, koje će na ekspertskom nivou biti održane u ponedeljak.
Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN nisu uspeli da pronadju zajednički jezik oko novog predloga rezolucije o Kosovu i Metohiji, a ruski ambasador Vitalij Čurkin najavio je da njegova zemlja neće učestvovati u daljim konsultacijama o američkoevropskom predlogu, koje će na ekspertskom nivou biti održane u ponedeljak.
"Ne treba da imamo iluzije da nas ovaj predlog (rezolucije) dovodi bliže rešenju problema. Naravno, mi nećemo moći da učestvujemo na novom, ekspertskom sastanku", rekao je Čurkin novinarima posle konsultacija u sedištu UN o novom predlogu rezolucije, koji su podnele SAD i nekoliko zemalja EU.
Glavne zamerke Moskve, kako je naveo ruski ambasador, odnose se na "automatizam" prihvatanja plana Martija Ahtisarija nakon predloženih 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine, ograničavanje vremena za te razgovore i činjenica da se pregovarački proces unapred osudjuje na neuspeh.
Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke, medjutim, nije se složio sa ruskim primedbama, tvrdeći da će posle 120 novih pregovora biti ocenjen njihov tok "kako bi se videlo da li rezultati predstavljaju napredak u odnosu na rešenja koja je predložio Ahtisari".
Verbeke je, najavljujući ekspertske konsultacije, objasnio da su one zakazane kako bi se sročile "višestruke intervencije" pojedinih država na američkoevropski predlog, što je potvrdio i zamenik američkog ambasadora Alehandro Volf.
"Nadam se da ćemo dodatno uspeti da odgovorimo na njihovu zabrinutost", rekao je Volf, nagovestivši dodatne promene u tekstu trećeg predloga rezolucije o Kosovu.
Volf, medjutim, nije mogao da kaže kada će taj dokument dospeti na glasanje u Savetu bezbednosti. "To je teško predvideti. Neke od delegacija još nisu imale instrukcije iz prestonica", rekao je on.
Zamenik američkog ambasadora pri UN tvrdi, takodje, da predlagači rezolucije posle konsultacija, imaju "dovoljnu ili više nego dovoljnu podršku".
Dovoljna podrška pretpostavlja da devet članica Saveta bezbednosti podrži novu rezoluciju, ali i da ni jedna od stalnih članica ne iskoristi pravo veta, što je u kosovskom slučaju teško očekivati, pošto je Čurkin prethodnih sedmica prilično jasno isticao da će Rusija, ukoliko to Beograd zatraži, poništiti bilo koju odluku najmoćnijeg tela svetske organizacije.
Niko od ambasadora nije želeo da komentariše kojom će se brzinom dalje kretati proces rešavanja statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN, kao ni da li neki bitniji napredak treba očekivati posle susreta predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u američkoj državi Mejn.
"Pretpostavljam da će diskutovati o ovom problemu", rekao je Čurkin.
Neimenovani zapadni diplomata ocenio je u izjavi agenciji Tanjug da se u procesu rešavanja statusa južne srpske pokrajine "ništa neće desiti pre sastanka u Mejnu".
Oštar ruski stav je i na sastanku ambasadora SB izazvao optužbe zapadnih diplomata da Moskva opstruira proces u Savetu bezbednosti, što je Čurkin odlučno demantovao rekavši da se razgovori vode na "više nivoa i na raznim mestima, uključujući i Njujork", kao i da su "ruski elementi za novu rezoluciju još uvek na stolu".
Britanska ambasadorka Karen Pirs pozvala je, istovremeno, Beograd da ponudi "realna rešenja", navodeći da su "svi razumni predlozi dobrodošli", ali da se Srbija "mora pomiriti sa gubitkom Kosova kako bi ubrzano krenula ka evropskim integracijama".
Ruski ambasador je izjavio da se Beograd ozbiljno priprema za nastavak pregovora, zbog čega je dvema stranama potrebno obezbediti "odgovarajuće vreme i uslove" kako bi se postiglo obostrano prihvatljivo rešenje, naglašavajući da se "Rusija ne oseća usamljeno u procesu koji se vodi u Savetu bezbednosti".
Zapadni diplomati istakli su da, pored Rusije i Kine, ozbiljne rezerve prema američkoevropskoj inicijativi imaju i neke afričke države, kojima nagoveštaj prekrajanja granica predstavlja ozbiljan problem, zbog činjenice da su razgraničenje tog kontinenta definisale nekadašnje kolonijalne sile bez preterane brige o etničkim grupama.
Ranije generalni sekretar UN Ban KiMun istakao je da je "potrebno da se odredi budući status Kosova", uputivši poziv Savetu bezbednosti da iskoristi "zamah" nastao pošto su se ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti upoznali s novim američkoevropskim predlogom rezolucije.
"Sada kad je Savetu bezbednosti predočen novi predlog rezolucije, postoji potreba da proces rešavanja statusa Kosova krene unapred. Zamah treba da se zadrži. Zadržavanje statusa kvo nije ispravno rešenje", navodi se u saopštenju generalnog sekretara UN.
Nova rezolucija o Kosovu i Metohiji mogla bi, kako je Tanjug saznao u sedištu svetske organizacije u Njujorku, da bude iznesena na glasanje u Savetu bezbednosti UN 28. juna na Vidovdan.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je, u medjuvremenu, predlagače nacrta nove rezolucije za Kosovo i Metohiju da povuku ovaj predlog, jer on, suprotno Povelji UN, predvidja da se Srbiji, državi članici UN, otme značajan deo teritorije.
Vučić je na kraju rasprave o amandmanima na predloženi budžet poslanicima stranaka koje čine vladu poručio da ima informaciju da će se 30. juna dogoditi ozbiljni nemiri u južnoj pokrajini, pošto albanski separatisti planiraju da do 15. jula proglase nezavisnost Kosova.
"Molim predstavnike vlasti da razmislimo šta da uradimo i kako to da sprečimo. Oni planiraju da do 15. jula proglase nezavisnost, uz podrsku njihovih prijatelja sa Zapada i zato vas upozoravam, ne kao političke neprijatelje već kao ljude na vlasti koji moraju da vode računa o državi, da ozbiljno razmislimo šta da radimo", rekao je Vučić.
On je dodao da vidi da i neki poslanici stranaka na vlasti imaju istu informaciju, jer pažljivo slušaju to što je rekao.
"Mi bez Kosova i Metohije nećemo postojati ni kao država, a rezervnu državu nemamo", rekao je Vučić.
(Tanjug/MONDO)
"Ne treba da imamo iluzije da nas ovaj predlog (rezolucije) dovodi bliže rešenju problema. Naravno, mi nećemo moći da učestvujemo na novom, ekspertskom sastanku", rekao je Čurkin novinarima posle konsultacija u sedištu UN o novom predlogu rezolucije, koji su podnele SAD i nekoliko zemalja EU.
Glavne zamerke Moskve, kako je naveo ruski ambasador, odnose se na "automatizam" prihvatanja plana Martija Ahtisarija nakon predloženih 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine, ograničavanje vremena za te razgovore i činjenica da se pregovarački proces unapred osudjuje na neuspeh.
Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke, medjutim, nije se složio sa ruskim primedbama, tvrdeći da će posle 120 novih pregovora biti ocenjen njihov tok "kako bi se videlo da li rezultati predstavljaju napredak u odnosu na rešenja koja je predložio Ahtisari".
Verbeke je, najavljujući ekspertske konsultacije, objasnio da su one zakazane kako bi se sročile "višestruke intervencije" pojedinih država na američkoevropski predlog, što je potvrdio i zamenik američkog ambasadora Alehandro Volf.
"Nadam se da ćemo dodatno uspeti da odgovorimo na njihovu zabrinutost", rekao je Volf, nagovestivši dodatne promene u tekstu trećeg predloga rezolucije o Kosovu.
Volf, medjutim, nije mogao da kaže kada će taj dokument dospeti na glasanje u Savetu bezbednosti. "To je teško predvideti. Neke od delegacija još nisu imale instrukcije iz prestonica", rekao je on.
Zamenik američkog ambasadora pri UN tvrdi, takodje, da predlagači rezolucije posle konsultacija, imaju "dovoljnu ili više nego dovoljnu podršku".
Dovoljna podrška pretpostavlja da devet članica Saveta bezbednosti podrži novu rezoluciju, ali i da ni jedna od stalnih članica ne iskoristi pravo veta, što je u kosovskom slučaju teško očekivati, pošto je Čurkin prethodnih sedmica prilično jasno isticao da će Rusija, ukoliko to Beograd zatraži, poništiti bilo koju odluku najmoćnijeg tela svetske organizacije.
Niko od ambasadora nije želeo da komentariše kojom će se brzinom dalje kretati proces rešavanja statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN, kao ni da li neki bitniji napredak treba očekivati posle susreta predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u američkoj državi Mejn.
"Pretpostavljam da će diskutovati o ovom problemu", rekao je Čurkin.
Neimenovani zapadni diplomata ocenio je u izjavi agenciji Tanjug da se u procesu rešavanja statusa južne srpske pokrajine "ništa neće desiti pre sastanka u Mejnu".
Oštar ruski stav je i na sastanku ambasadora SB izazvao optužbe zapadnih diplomata da Moskva opstruira proces u Savetu bezbednosti, što je Čurkin odlučno demantovao rekavši da se razgovori vode na "više nivoa i na raznim mestima, uključujući i Njujork", kao i da su "ruski elementi za novu rezoluciju još uvek na stolu".
Britanska ambasadorka Karen Pirs pozvala je, istovremeno, Beograd da ponudi "realna rešenja", navodeći da su "svi razumni predlozi dobrodošli", ali da se Srbija "mora pomiriti sa gubitkom Kosova kako bi ubrzano krenula ka evropskim integracijama".
Ruski ambasador je izjavio da se Beograd ozbiljno priprema za nastavak pregovora, zbog čega je dvema stranama potrebno obezbediti "odgovarajuće vreme i uslove" kako bi se postiglo obostrano prihvatljivo rešenje, naglašavajući da se "Rusija ne oseća usamljeno u procesu koji se vodi u Savetu bezbednosti".
Zapadni diplomati istakli su da, pored Rusije i Kine, ozbiljne rezerve prema američkoevropskoj inicijativi imaju i neke afričke države, kojima nagoveštaj prekrajanja granica predstavlja ozbiljan problem, zbog činjenice da su razgraničenje tog kontinenta definisale nekadašnje kolonijalne sile bez preterane brige o etničkim grupama.
Ranije generalni sekretar UN Ban KiMun istakao je da je "potrebno da se odredi budući status Kosova", uputivši poziv Savetu bezbednosti da iskoristi "zamah" nastao pošto su se ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti upoznali s novim američkoevropskim predlogom rezolucije.
"Sada kad je Savetu bezbednosti predočen novi predlog rezolucije, postoji potreba da proces rešavanja statusa Kosova krene unapred. Zamah treba da se zadrži. Zadržavanje statusa kvo nije ispravno rešenje", navodi se u saopštenju generalnog sekretara UN.
Nova rezolucija o Kosovu i Metohiji mogla bi, kako je Tanjug saznao u sedištu svetske organizacije u Njujorku, da bude iznesena na glasanje u Savetu bezbednosti UN 28. juna na Vidovdan.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je, u medjuvremenu, predlagače nacrta nove rezolucije za Kosovo i Metohiju da povuku ovaj predlog, jer on, suprotno Povelji UN, predvidja da se Srbiji, državi članici UN, otme značajan deo teritorije.
Vučić: Ozbiljni nemiri na Kosovu 30. juna
Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić upozorio je sa skupštinske govornice vladajuću većinu da se 30. juna očekuju ozbiljni nemiri na Kosovu i Metohiji.Vučić je na kraju rasprave o amandmanima na predloženi budžet poslanicima stranaka koje čine vladu poručio da ima informaciju da će se 30. juna dogoditi ozbiljni nemiri u južnoj pokrajini, pošto albanski separatisti planiraju da do 15. jula proglase nezavisnost Kosova.
"Molim predstavnike vlasti da razmislimo šta da uradimo i kako to da sprečimo. Oni planiraju da do 15. jula proglase nezavisnost, uz podrsku njihovih prijatelja sa Zapada i zato vas upozoravam, ne kao političke neprijatelje već kao ljude na vlasti koji moraju da vode računa o državi, da ozbiljno razmislimo šta da radimo", rekao je Vučić.
On je dodao da vidi da i neki poslanici stranaka na vlasti imaju istu informaciju, jer pažljivo slušaju to što je rekao.
"Mi bez Kosova i Metohije nećemo postojati ni kao država, a rezervnu državu nemamo", rekao je Vučić.
(Tanjug/MONDO)
