Evropski lideri uspeli su rano u subotu da postignu dogovor oko nacrta novog ugovora koji bi zamenio propali Evropski ustav, nakon 36 sati intenzivnih pregovora kojima je najveća pretnja bila najavljena blokada Poljske, javile su agencije.
Evropski lideri uspeli su rano u subotu da postignu dogovor oko nacrta novog ugovora koji bi zamenio propali Evropski ustav, nakon 36 sati intenzivnih pregovora kojima je najveća pretnja bila najavljena blokada Poljske, javile su agencije.
Novi ugovor izmedju ostalog podrazumeva uvodjenje funkcije predsednika Saveta EU s dvoipogodišnjim mandatom, uvodjenje funkcije Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, koji će istovremeno biti potpredsednik Europske komisije, odlučivanje dvostrukom većinom glasova i smanjenje broja oblasti o kojima se odlučuje konsenzusom.
"Nije bilo lako, dugo je trajalo", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel koja je sebi kao prioritet samita zacrtala utvrdjivanje skice novog reformisanog ugovora.
"Verovatno će biti kritika, ali ono što je za mene, za sve nas, važno je činjenica da smo izašli iz paralize i da smo počeli da napredujemo", rekla je novinarima Merkel čija zemlja do 1. jula predsedava EU.
Najteži pregovori, prema rečima Merkelove vodjeni sa Poljskom koja se snažno protivi predlozima za promenu sistema glasanja, jer se on zasniva na broju stanovnika. Poljska tvrdi da bi Nemacka na taj nacin "dobila preveliki uticaj u Uniji".
Kompromis je postignut odlukom da se stupanje na snagu novog sistema glasanja odloži do 2014. sa tranzicionim periodom koji bi trajao do 2017. godine.
Nemačka kancelarka je još naglasila "dobri izgledi da se do 2009. godine dobije novi ugovor otvaraju put za proširenje" EU podsećajući da je "ugovor iz Nice podrazumevao 27 zemalja članica i da s njim ne bi bilo moguće proširenje".
Dogovor koji su postigli evropski lideri trebalo bi da izvede Uniju iz duboke krize u koju je zapala kada su Francuzi i Holandjani na referendumu odbacili nacrt Evropskog ustava.
Evropska dvadesetsedmorica se naime, dogovorila da do kraja jula sazove medjuvladinu konferenciju sa ciljem da se započne utvrdjivanje konačne verzije teksta reformskog ugovora koja bi bila dovršena najkasnije do kraja godine.
U tom smislu Portugalci, koji 1. jula preuzimaju predsedavanje EU već su najavili održavanje samita EU sredinom oktobra. Novi reformisani ugovor bi zatim ratifikovala svaka zemlja članica EU kako bi on stupio na snagu tokom 2009. godine.
- Nacrt novog ugovora će se uz izmene oslanjati na dva konstitutivna sporazuma: Rimski sporazum iz 1957 o Evropskoj zajednici i sporazum iz Mastrihta o Evropskoj uniji iz 1992.
- Novi tekst više neće sadržati termine koji bi povezivali EU sa federalnom državom, kao što je termin "ustav" ili državni simboli zastava i himna, iako će ti simboli nastaviti da postoje.
- Ukida se funkcija ministra spoljnih poslova, a uvodi se mesto "Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost" koji će imati ista ovlašćenja, koji će ujedno biti i potpredsednik Evropske komisije sa mandatom da koordinira spoljnu politiku EU.
- Evropska Povelja o ljudskim pravima, koja sadrži 54 člana o političkim i socijalnim pravima Evropljana, neće u budućem tekstu ugovora biti navedena u celini. Jedan član koji će se odnositi na tu povelju propisivaće da je povelja i dalje pravno obavezujuća, osim za Veliku Britaniju koja će imati pravo izuzetka.
- Sistem glasanja je preuzet iz starog ustava. Tim sistemom je predvidjeno da se odluke mogu donositi ako dobiju podršku 55 odsto zemalja članica s tim da one predstavljaju 65 odsto stanovništva EU. Kao rezultat kompromisa medjutim, takav sistem glasanja stupiće na snagu 2014. i to sa tranzicionim periodom do 2017. godine.
- Oblasti oko kojih će se odluke donositi kvalifikovanom većinom i u saglasnost Evropskog parlamenta proširiće se na oko 40 novih područja, pre svega u pravosudnoj i policijskoj oblasti.
Britanci i Irci su uspeli da se izbore za pravo da usvojene odluke iz tih oblasti primenjuju samo ako smatraju da su im u interesu.
Jednoglasnost u odlučivanju je medjutim, i dalje neophodna kada su u pitanju spoljna politika, poreska i socijalna politika, sredstva EU i eventualne revizije evropskog ugovora.
- Od 2009. Evropskom unijom će predsedavati stalni predsednik Evropskog saveta (koji okuplja evropske lidere) sa mandatom od dve i po godine umesto sadašnjeg rotirajućeg šestomesečnog predsedavanja svake zemlje članice. Stalni predsednik bi pripremao i vodio samite.
- Broj evropskih komesara počev od 2014. neće više biti jednak broju zemalja članica kao što je to sada slučaj, već će dve trećine članica delegirati svoje komesare u Evropskoj komisiji.
Zemlje članice će po tom novom sistemu biti predstavljene na osnovu "ravnopravne rotacije".
- Usvojen je i zahtev Holandije o većim ovlašćenjima nacionalnih parlamenata koji će u odredjenim situacijama, moći od Evropske komisije da zatraže ponovno razmatranje nekog predloga ako on zadire u nacionalne ingerencije.
U slučaju da Komisija ne usliši njihov zahtev, ti parlamenti bi mogli da zatraže od zemalja članica da blokiraju usvajanje spornog predloga.
(Beta)
Novi ugovor izmedju ostalog podrazumeva uvodjenje funkcije predsednika Saveta EU s dvoipogodišnjim mandatom, uvodjenje funkcije Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, koji će istovremeno biti potpredsednik Europske komisije, odlučivanje dvostrukom većinom glasova i smanjenje broja oblasti o kojima se odlučuje konsenzusom.
"Nije bilo lako, dugo je trajalo", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel koja je sebi kao prioritet samita zacrtala utvrdjivanje skice novog reformisanog ugovora.
"Verovatno će biti kritika, ali ono što je za mene, za sve nas, važno je činjenica da smo izašli iz paralize i da smo počeli da napredujemo", rekla je novinarima Merkel čija zemlja do 1. jula predsedava EU.
Najteži pregovori, prema rečima Merkelove vodjeni sa Poljskom koja se snažno protivi predlozima za promenu sistema glasanja, jer se on zasniva na broju stanovnika. Poljska tvrdi da bi Nemacka na taj nacin "dobila preveliki uticaj u Uniji".
Kompromis je postignut odlukom da se stupanje na snagu novog sistema glasanja odloži do 2014. sa tranzicionim periodom koji bi trajao do 2017. godine.
Nemačka kancelarka je još naglasila "dobri izgledi da se do 2009. godine dobije novi ugovor otvaraju put za proširenje" EU podsećajući da je "ugovor iz Nice podrazumevao 27 zemalja članica i da s njim ne bi bilo moguće proširenje".
Dogovor koji su postigli evropski lideri trebalo bi da izvede Uniju iz duboke krize u koju je zapala kada su Francuzi i Holandjani na referendumu odbacili nacrt Evropskog ustava.
Evropska dvadesetsedmorica se naime, dogovorila da do kraja jula sazove medjuvladinu konferenciju sa ciljem da se započne utvrdjivanje konačne verzije teksta reformskog ugovora koja bi bila dovršena najkasnije do kraja godine.
U tom smislu Portugalci, koji 1. jula preuzimaju predsedavanje EU već su najavili održavanje samita EU sredinom oktobra. Novi reformisani ugovor bi zatim ratifikovala svaka zemlja članica EU kako bi on stupio na snagu tokom 2009. godine.
Glavne tačke...
Glavne tačke nacrta novog ugovora Evropske Unije koji će zameniti propali Evropski ustav i stupiti na snagu najverovatnije sredinom 2009. godine su:- Nacrt novog ugovora će se uz izmene oslanjati na dva konstitutivna sporazuma: Rimski sporazum iz 1957 o Evropskoj zajednici i sporazum iz Mastrihta o Evropskoj uniji iz 1992.
- Novi tekst više neće sadržati termine koji bi povezivali EU sa federalnom državom, kao što je termin "ustav" ili državni simboli zastava i himna, iako će ti simboli nastaviti da postoje.
- Ukida se funkcija ministra spoljnih poslova, a uvodi se mesto "Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost" koji će imati ista ovlašćenja, koji će ujedno biti i potpredsednik Evropske komisije sa mandatom da koordinira spoljnu politiku EU.
- Evropska Povelja o ljudskim pravima, koja sadrži 54 člana o političkim i socijalnim pravima Evropljana, neće u budućem tekstu ugovora biti navedena u celini. Jedan član koji će se odnositi na tu povelju propisivaće da je povelja i dalje pravno obavezujuća, osim za Veliku Britaniju koja će imati pravo izuzetka.
- Sistem glasanja je preuzet iz starog ustava. Tim sistemom je predvidjeno da se odluke mogu donositi ako dobiju podršku 55 odsto zemalja članica s tim da one predstavljaju 65 odsto stanovništva EU. Kao rezultat kompromisa medjutim, takav sistem glasanja stupiće na snagu 2014. i to sa tranzicionim periodom do 2017. godine.
- Oblasti oko kojih će se odluke donositi kvalifikovanom većinom i u saglasnost Evropskog parlamenta proširiće se na oko 40 novih područja, pre svega u pravosudnoj i policijskoj oblasti.
Britanci i Irci su uspeli da se izbore za pravo da usvojene odluke iz tih oblasti primenjuju samo ako smatraju da su im u interesu.
Jednoglasnost u odlučivanju je medjutim, i dalje neophodna kada su u pitanju spoljna politika, poreska i socijalna politika, sredstva EU i eventualne revizije evropskog ugovora.
- Od 2009. Evropskom unijom će predsedavati stalni predsednik Evropskog saveta (koji okuplja evropske lidere) sa mandatom od dve i po godine umesto sadašnjeg rotirajućeg šestomesečnog predsedavanja svake zemlje članice. Stalni predsednik bi pripremao i vodio samite.
- Broj evropskih komesara počev od 2014. neće više biti jednak broju zemalja članica kao što je to sada slučaj, već će dve trećine članica delegirati svoje komesare u Evropskoj komisiji.
Zemlje članice će po tom novom sistemu biti predstavljene na osnovu "ravnopravne rotacije".
- Usvojen je i zahtev Holandije o većim ovlašćenjima nacionalnih parlamenata koji će u odredjenim situacijama, moći od Evropske komisije da zatraže ponovno razmatranje nekog predloga ako on zadire u nacionalne ingerencije.
U slučaju da Komisija ne usliši njihov zahtev, ti parlamenti bi mogli da zatraže od zemalja članica da blokiraju usvajanje spornog predloga.
(Beta)
