Najnovije istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga pokazuje d aje Aleksandar Vučić najpopilarniji političar sa 23 odsto glasova.
Beograd će, navodi Bogosavljević u izjavi Tanjugu, kao i bilo koja druga opština, dati odgovor na pitanje kome veruju birači, ali svi ti izbori nisu zamena za nacionalne.
"Nacionalni izbori su zbir svega. Naravno da se prednost može iskazati ubedljivim rezultatom u Beogradu, jer on čini više od 20 odsto ukupnog biračkog tela i zato nije zanemarljivo šta će se dešavati na gradskim izborima, ali, jednostavno - treba pobediti na nacionalnim izborima", kaže Bogosavljević za Tanjug.
Najnovije istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga pokazuje, inače, da bi u slučaju izbora u ovom trenutku 45,1 odsto opredeljenijh birača glasalo za Srpsku napednu stranku, Demokratskoj stranci glas bi dalo 14,1 odsto građana, Socijalističkoj partiji Srbije 12,8 odsto, a sve ostale stranke nalaze se na ivici ili daleko ispod cenzusa.
U ispitivanju na uzorku od hiljadu građana, za Liberalno-demokratsku partiju glasalo bi 5,5 odsto ispitanika, a za DSS 5,1 odsto, dok u URS ima poverenje 2,3 odsto birača, u JS 0,9 odsto, PUPS 3,3 odsto, uz očekivanje da će te dve partije na izbore izaći u koaliciji sa socijalistima.
Bogosavljević napominje da se rezultati odnose samo na izbor opredeljenih birača, kojih je 48 odsto, a da bi uzimajući u obzir stavove svih ispitanika, znači i neopredeljenih, rezultat bio potpuno drugačiji.
U tom bi slučaju za SNS glasalo 21,5 odsto građana, za DS 6,7, dok bi SPS dobio podršku 6,1 odsto birača, dok bi i u tom računanju sve ostale partije bile ispod cenzusa i dobile bi manje od tri odsto glasova.
Rezultati ankete su pokazali i da je lider naprednjaka i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i dalje najpopularniji političar u Srbiji, te da mu veruje 23 odsto birača.
Na drugom mestu je predsednik SPS i premijer Ivica Dačić sa šest odsto podrške, dok predsedniku Tomislavu Nikoliću veruje četiri odsto ispitanika.
Bogosavljević kaže i da među neopredeljenima najviše potencijalnih glasača imaju naprednjaci, jer na pitanje za koga bi glasali ako bi ipak morali da se opredele, 11 odsto njih bi glas dalo SNS-u, šest odsto DS-u, a četiri odsto PUPS-u.
On objašnjava da zbog svega toga trenutni rezultati istraživanja rejtinga stranaka i lidera nisu prava slika o poverenju koje građani imaju u političare.
"Srbija na izbore izlazi u velikom rasponu, na njima glasa između tri i 4,7 miliona građana, na poslednjim izborima bilo ih je tri miliona i sto hiljada. Sve vreme između izbora, međutim, van izbornog procesa je oko dva miliona ljudi, a ankete se rade sa prisutnima. Zato je jasno da tih dva i po miliona određuju samo startnu poziciju stranaka i lidera, a tek ćemo videti kako će se opredeliti još oko milion i po ljudi, koji to čine kad krenu izbori", navodi Bogosavljević.
On dodaje i da se građani najčešće opredeljuju proporcionalno tome kako pokazuju rezultati istraživanja i pre glasanja, mada, kako kaže, tu postoji i jedna važna napomena:
"Sada se rade ankete tako što se traži od ljudi da se izjasne za koga bi glasali - to potencira izjašnjavanje za malo jače stranke jer su one stalno prisutne. Za manje stranke građani se opredeljuju tek kad počnu izborne radnje, jer neke stranke se praktično tek tada i formiraju. U tom smislu se svi procenti koje sada imamo unutar opredeljenog biračkog tela donekle smanjuju".
Bogosavljević napominje i da sve što se sada u istraživanjima iskazuje ispod dva odsto poverenja nema svrhe ni razmatrati, te tvrdi da će se i na nekim narednim izborima glavna bitka voditi za drugu, treću i dalje pozicije, jer je rejting naprednjaka neprikosnoven.
"Trenutno njima ne raste rejting, ali on je već dostigao granicu kojoj se teško mogu naći primeri za poređenje. Ovakav rejting je imao Koštunica u jednom trenutku kad je DOS počeo da se raslojava i takav rejting je imao DS nakon ubistva premijera Đinđića, ali i jednima i drugima je brzo počeo da se topi", podseća Bogosavljević i dodaje da se SNS visoko kotira već duže od šest meseci, da je moguće da donekle opadne kad na scenu stupe manje stranke, ali da je u svakom slučaju to izuzetna prednost u odnosu na sve ostale.
Pojedinačno druga po snazi DS, a u koaliciji s partnerima (JS i PUPS) SPS, kao i LDP i Mađari - jedine su praktično sigurne da će imati cenzus, smatra Bogosavljević i tvrdi da će sve ostale stranke imati problem ga ih dostignu.
Jako loš rejting većine stranaka Bogosavljević tumači pre svega međustranačkim sukobima, koji su posledica neuspeha na izborima, u pregovorima o novoj vlasti ili jednostavno u neuspelog pozicioniranja na pilitičkoj sceni.
Ti su sukobi u pojedinim stranakama mereni stotinama hiljada izgubljenih pristalica, kaže Bogosavljević, podseća da je uz izuzetan rast naprednjaka, jedino SPS očuvala predizborni rejting, a da su svi drugi izgubili, i kaže da zato ostaje pitanje kako će se na nekim budućim izborima ponašati onih milion i po ili dva neopredeljenih birača.
"Da li će ostati neopredeljeni, pa će biti rekordno mala izlaznost, a rezultati kao sada u istraživanju, ili će se opredeljivati za nešto novo, ili vraćati na staro".
Objašnjavajući izuzetnu popularnost naprednjaka Bogovljević kao moguće razloge navodi - to što je hapsila tajkune, što je bila iskrena, što je odradila težak posao u vezi s Kosovom i EU.
Sve to, međutim, kako tvrdi, ne može se meriti s rezultatima borbe protiv korupcije, jer taj posao građani visoko rangiraju.
"Kosovo i EU, naime, baš ne deluju kao posao koji privlači glasove, jer je to imliciralo i nekakvo razgraničenje s Crkvom, donošenje teških odluka, prihvatanje ultimatuma, a na tome se ne stiče popularnost, ali se stiče respekt", tvrdi Bogosavljević, a upitan može li ekonomija biti razlog za eventualne prevremene izbore kaže da je ona dobra za napade protivnika u kampanji, ali ne i za dobijanje izbora.
Nijedna stranka, naime, kako navodi, neće obećavati lošiju ekonomiju, već boljitak, ali od obećanja, preko očekivanja doći ćemo nužno i do pitanja građana - pa dobro, a kad će nama biti bolje, a ta "očekivanja krune po pravilu popularnost vlasti".
Bogosavljević, međutim, kaže da je građanima obično teško da se opredele za određeni ekonomski program, jer ni ekonomisti se ne mogu složiti koja stranka nudi najbolja rešenja, pa zato predviđa da će se birači konačno opredeljivati imajući u vidu naklonost prema strankama, pre svega prema liderima.
Ekonomija, dodaje, može biti okidač za raspisivanje vanrednih izbora, kao što to mogu biti sve druge odluke u kojima se lideri vladajuće koalicije ne bi složili.
Podsetivši da je "naš parlament čudesan", jer stalno ima više od 40 stranaka, a da su vlade bile sastavljene od 14 do 26 komponenti, on tvrdi da takve jednostavno ne mogu da funkcionišu homogeno, zbog čega bi razlog za vanredne izbore mogao da bude i pokušaj vlade da u njoj bude manje partnera.
Za birače bi, s druge strane, to bila prilika da kažu - ova stranka je to obećala i ispunila, a ova to nije učinila, zaključuje Bogosavljević uz opasku da sadašnji partneri u vlasti uvek mogu kažu - nismo to ispunili jer vlada nije bila samo naša.
