Evropski lideri okupili su se danas u Briselu na dvodnevnom samitu tokom koga će biti preciziran početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju EU.
Slovački predsednik Robert Fico izjavio je pred početak samita da je Slovačka oduvek podržavala pridruživanje Srbije EU.
"Želimo da Srbija bude što bliže EU", rekao je Fico novinarima i dodao da odredba pregovaračkog okvira EU u kojoj se traži da Beograd i Priština pre učlanjenja Srbije potpišu "pravno obavezujući sporazum" nije zahtev da Srbija prizna Kosovo.
"Treba naći neko dugoročno rešenje, ali mi ne tražimo priznanje", istakao je Fico, čija zemlja je jedna od pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Hrvatski premijer Zoran Milanović rekao je da Hrvatska želi da bude "partner, a ne mentor Srbiji" na putu evropskih integracija.
"Srbija pripada EU", izjavio je Milanović uoči početka samita, ističući da je prosperitetno i stabilno okruženje u nacionalnom interesu Hrvatske i da to ne zavisi od toga ko je trenutno na vlasti.
Samit, koji će većim delom biti posvećen formulisanju zajedničke bezbednosne politike i kriznim žarištima u svetu, je počeo u znaku demonstracija ispred sedišta EU na briselskom trgu Šuman.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je ranije danas da očekuje da će Savet EU sutra potvrditi odluku Ministarskog saveta da pristupni pregovori sa Srbijom počnu u januaru sledeće godine.
Ona je ukazala da će to, kako je naglasila, biti "važna poruka ne samo za Srbiju nego i za ceo region".
"Mislimo da otvaranje ovih pregovora nije samo važna poruka za Srbiju, to je zaista važno i za ceo region", rekla je Ešton sinoć tokom obraćanja članovima Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove.
Ona je dodala da očekuje da će lideri zemalja članica na samitu potvrditi odluku šefova diplomatija da se u januaru sledeće godine održi međuvladina konferencija sa Srbijom, čime će i zvanično otpočeti pregovori o članstvu.
"Mislim da su Srbija i Kosovo model koji treba da inspiriše ostatak zapadnog Balkana kako da reši postojeće probleme i da krene napred", istakla je Eštonova.
Osvrćući se na dijalog Beograda i Prištine, Ešton je izrazila zadovoljstvo što je bila deo, kako je navela, "izvanrednog procesa" tokom koga je održano 20 sastanaka.
"Svaki sastanak je trajao po nekoliko sati, neki su trajali i po 14 sati. Rezultate rada mogu svi da vide", rekla je visoka predstavnica EU.
Ona je dodala i da su neki od tih rezultata "prevazišli" njena očekivanja kao što je to slučaj sa održavanjem lokalnih izbora na severu Kosova.
Visoka predstavnica EU je izrazila nadu da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom biti zaključen tokom sledeće godine.
Ešton je zaključila da nema sumnje da je EU odigrala značajnu ulogu u postizanju sporazuma između Beograda i Prištine.
Ministarka spoljnih poslova Italije Ema Bonino izrazila je "najiskrenije zadovoljstvo" povodom odluke Saveta EU o otpočinjanju pristupnih pregovora Srbije i EU u januaru 2014, održavanjem prve međuvladine konferencije.
"Radi se o istorijskom trenutku za Srbiju i za Balkan", istakla je ministarka Bonino u saopštenju dostavljenom danas iz ambasade Italije.
Ona je podsetila da je "Italija oduvek ohrabrivala i podržavala evropski put Beograda, a naročito njegove napore u realizaciji mera koje su dogovorene sa nadležnim organima Prištine 19. aprila ove godine, u cilju postepenog normalizovanja odnosa Srbije i Kosova, a čija je pozitivna primena bila osnovni uslov EU za otvaranje pristupnih pregovora".
Ministarka Bonino je ponovila da će "Italija nastaviti da pruža punu podršku evropskom putu Beograda, koji, upravo zahvaljujući predstojećem početku pregovora, čini suštinski i nepovratni korak napred".
