Funkcioner nemačke vladajuće Hrišćansko-demokratske unije Andreas Šokenhof izjavio da su u Berlinusvesni da ne mogu da obavežu vladu u Beogradu da sada prizna Kosovo.
"Zbog toga nismo pomenuli reč 'priznanje' Kosova, jer znamo šta to danas znači u Srbiji. Zato smo nastojali da pronađemo drugačiju formulaciju", navodi Šokenhof, govoreći o nemačkom predlogu za pregovarčki okvir EU sa Srbijom.
Kako je dodao, ponekad je potrebno pripremiti teren za veoma teške odluke.
Na insistiranje novinara da kaže da li pravno-obavezujući dokument koji Srbija treba da potpiše sa Kosovom na kraju pregovora podrazumeva obavezu Srbije da u tom trenutku i zvanično prizna Kosovo, Šokenhof kaže da "sada nije trenutak da se o tome donese konačna odluka".
"Mi ne želimo da na kraju pregovaračkog procesa integrišemo u EU zemlju koja ima nerešeni spor oko teritorije i suvereniteta. Nadamo se da će u u narednim godinama biti prilike da se pregovora o statusu Srbije i Kosova u budućnosti. O tome ne treba doneti odluku na početku, već na kraju ovog procesa", navodi nemački parlamentarac.
Šokenhof kaže i da "ne vidi razliku" u formulaciji između "pune normalizacije" odnosa između Beograda i Prištine, na kojoj je Berlin u početku insistirao, i "sveobuhvatne normalizacije" na koju je kasnije pristao u znak kompromisa.
"Ne vidim razliku između ova dva pristupa. Naravno, puna normalizacija znači da na kraju pregovaračkog procesa svi uslovi moraju da se ispune, a na početku je važan duh pregovora, da se ne isključuje nijedno pitanje ni oblast....", kaže Šokenhof.
Na pitanje da li to znači da će skoro sva poglavlja tokom pregovora Srbije sa EU biti povezana sa pitanjem normalizacije odnosa sa Kosovom, Šokenhof je naveo da se to ne odnosi na sva poglavlja.
"Postoje delovi, na primer, o nauci gde to nije neophodno. Međutim, ti pregovori po svom duhu treba da pokažu spremnost Srbije da se integriše u evropske strukture", kaže on.
Prema njegovim rečima, ostvaren je značajan napredak u pregovorima Beograda i Prištine o pravosuđu i policijskim strukturama na severu Kosova.
Iako "naravno ima problema u njihovoj primeni", može se reći da je počela normalizacija odnosa, dodao je on.
"Veoma je važno striktno pratiti ispunjavanje kriterijuma, naročito iz poglavlja 23, 24, kao i 35, koje se tiče dobrih odnosa sa susednim zemljama. Reč je o veoma složenim pitanjima, ali koja su, istovremeno, i šansa da se normalizuju prilike", ističe nemački zvaničnik.
"Treba da počnemo pregovore o pitanjima o kojima postoji saglasnost. Evropske integracije su rešenje za ovaj sukob između albanskog i srpskog naroda na Kosovu, kao i sporove u susednim zemljama. Zbog toga ne treba isljučiti nijedno rešenje, iako danas ne možemo sve da ih sagledamo", kaže Šokenhof.
U vezi sa pominjanjem kreativnih rešenja poput situacije sa dve Nemačke koje su imale stolicu u UN, ali bez međusobnog priznanja, Šokenhof kaže je "svaka situacija specifična i da se ne mogu povlačiti istorijske paralele".
DSS: Reagujte na izjavu
Potpredsednik opozicione Demokratske stranke Srbije (DSS) Slobodan Samardžić rekao je danas
da Vlada Srbije treba da reaguje povodom Šokenhofove izjave o Kosovu.
Samardžić je za agenciju Beta kazao da je dosadašnje iskustvo potvrdilo da Šokenhof uvek izražava zvanične nemačke stavove.
Poslanik CDU naveo je da Evropska unija nije u ovom trenutku pomenula reč "priznanje" Kosova, jer je svesna šta to danas znači u Srbiji, ali da će na kraju procesa pristupanja i Srbija i Kosovo morati da
budu u stanju da se u političkom procesu nezavisnom jednog od drugog integrišu u EU.
Potpredsednik DSS je ocenio da takva izjava znači da će se od Srbije tražiti priznanje nezavisnosti Kosova.
"Osnovno je pitanje kako će se Vlada Srbije postaviti prema toj činjenici. Vlada ima dve mogućnosti - da odmah prekine pregovarački proces sa EU ili da odmah prizna nezavisnost Kosova i skine teret obmanjivanja sa leđa građana", rekao je Samardžić.
