Nimalo se ne pribojavam pregovora sa EU, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić.
"Treba samo razumeti da je 21. januar dan koji obeležava jednu dugu putanju, početak nečeg kvalitativno novog", rekao je Mrkić Tanjugu u susret prvoj pretpristupnoj međuvladinoj konferenciji, kojom u Briselu i formalno počinju pregovori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
Na tom putu, ukazao je šef srpske diplomatije, nema protekcije, a Srbija će nastojati da u "kadrovskom, organizacionom i stručnom smislu odgovori zahtevima i potrebama".
"Nimalo se ne pribojavam tih pregovora", rekao je Mrkić, uz napomenu da se slaže sa prognozama da naša zemlja do članstva u EU može stići za pet, pet i po godina.
Jedan od najvećih izazova biće Kosovo, a cilj Beograda, što, kaže Mrkić, razumeju i u Briselu, jeste da se omogući da svakodnevni život na Kosovu i Metohiji teče nesmetano i da se ne osećaju fundamentalne političke razlike po pitanju statusa.
Komentarišući formulaciju iz nacrta pregovaračkog okvira EU da je neophodna "sveobuhvatna normalizacije odnosa Beograda i Prištine", Mrkić kaže da "ni u Briselu sada ne bi bilo moguće naći nijednu osobu koja bi precizno odgovorila na pitanje šta to znači".
Prema njegovom shvatanju, suština je u tome da u EU "naznačuju da od nas ne očekuju da promenimo politiku", a Srbija to ni ne namerava.
Ministar, šta više, odbacuje mogućnost da se pred Srbiju u budućnosti postavi zahtev da prizna Kosovo:
"Nemojte misliti da će se u nekoj vremenskoj tački odjednom pojaviti ucena - Srbijo, nećete ući u EU ako ne priznate jednostran proglašenu nezavisnost Kosova. Mi ćemo reći: 'Hvala lepo, nećemo da uđemo', i to je svakom jasno", rekao je on.
Mrkić je ocenio da Srbija danas na međunarodnoj sceni "stoji" mnogo bolje nego pre, jer je pokazala da ispunjava obećano, a na eventualne pritiske u budućnosti odgovaraće, poručuje, kao i do sada - konstruktivnom politikom, ne odričući se sopstvenih interesa.
"Nismo više u poziciji da se pravdamo. Postali smo ozbiljan partner svakome ko je bio zainteresovan, a njih je bilo sa svih strana sveta...A, sve to jer smo pokazali za šta smo sposobni, a to ne podrazumeva nikakve kapitulacije i odricanje od sopstvenih interesa", uveren je Mrkić.
On je podsetio da je u proteklih godinu dana imao preko 250 sastanaka sa stranim ministrima i predsednicima država i vlada, a da je njegovo ministarstvo učestvovalo ili dalo doprinos realizaciji ogromnog broja međudržavnih sporazuma, od kojih je potpisano preko 50. Poseban značaj pridavao se privredi.
Tome treba dodati i činjenicu da će Srbija 2015.godine predsedavati OEBS i da je nedavno, uz zdušnu podršku, postala član Ekonomsko-socijalnog saveta UN, ukazao je.
Kada je reč o odnosima sa SAD, Mrkić ukazuje na izuzetno bogatu komunikaciju zvaničnika dve zemlje: "Zar to ne govori da je sada drugačije nego što je bilo? Potpuno je izmenjen ambijent".
Mrkić je rekao da se na proleće očekuje poseta šefa diplomatije Kine, kao i da je moguće da će u Srbiju doći i predsednik te zemlje.
"Odnosi su izvanredni, Kina u Srbiji izvodi projekte koje ne izvodi nigde u Evropi. To što je baš u Srbiji znači da mi ipak zaslužujemo nešto. Mnogi bi želeli da imaju takvu vrstu odnosa", dodao je Mrkić.
Ministar očekuje da u toku ove godine bude realizovana i poseta Srbiji ruskog predsednika Vladimira Putina, a da će se o tome više znati nakon što predsednik Srbije Tomislav Nikolić ode, kako se očekuje, u Soči na otvaranje ZOI.
Govoreći o predsedavanju OEBS, Mrkić kaže:
"Jedan od ciljeva OEBS je da se bezbednosna dimenzija reguliše na aktuelizovan način, da se stvori dokument koji će više odražavati realnost i izazove današnjice. Isto važi i za ekonomski sektor i ljudska prava. Ako bude malo sreće i domišljatosti moguće je da 2015. bude održan samit u Beogradu."
U martu će pred Međunarodnim sudom pravde početi proces na osnovu tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid i srpske kontratužbe.
"Da bude jasna jedna stvar - za Hrvatsku je bilo bolje da uopšte nije podnosila tu tužbu i bolje je za obe zemlje da tužbe budu povučene. Mi treba da gledamo u budućnost, a da se istoričari bave prošlošću", kaže Mrkić.
Iako nije inicijator procesa, Srbija je za njega spremna, kaže on ne odbacujući u potpunosti mogućnost da se "desi neko čudo" i da se u međuvremenu postigne dogovor o povlačenju tužbi.
Komentarišući antisrpske ispade u Hrvatskoj, Mrkić ističe da su ti incidenti ružni i neshvatljivi i dodaje da Srbija na to reaguje s ciljem da se takve stvari više ne ponavljaju, ali da je rešavanje tog problema pre svega u rukama hrvatskih vlasti.
Mrkić je, povodom nedavnih kritika na račun njegovog ministarstva u vezi sa kadrovskim rešenjima i nepronalaženjem odgovarajućih kandidata za ambasadore na ključnim zemljama, ponovio tvrdnju da je "interpretiran jednostrano i ne baš dobronamerno".
"Rekao sam samo u jednom trenutku da nemam koga da predložim iz ove kuće, jer su mi najbolji kadrovi već razmešteni, a to su prestonice koje traže posebne ličnosti", rekao je ministar.
Predloge će, najavljuje, izneti u januaru.
Kad je reč o smeni njegovih pomoćnika Ljubice Vasić i Damjana Jovića, Mrkić odbija da učestvuje u "prepričavanjima sa primesama senzacionalizma":
"To je fama koja se stvorila iz meni nepoznatih poriva. Na sednicama vlada imamo po 20 razrešenja i nameštenja i to za mnogo značajnija mesta i - niko ih ne pominje!"
Kako je zaključio, oni će raditi drugi posao, na kojem će, kako je procenjeno, biti korisniji.
