"U Srbiji ne vlada pravo, već u državnoj upravi postoji vladavina stranačke discipline. Država je još pre pet godina usvojila Strategiju reforme državne uprave u kojoj je jedan od ključnih ciljeva depolitizacija, ali do te depolitizacije nije došlo", rekao je Janković agenciji Beta.

Po njegovim rečima, više se i ne krije to da stranke upravljaju administracijom, pa sa "nekom vrstom ponosa" gradonačelnici i pomoćnici ministara i drugi funkcioneri govore za sebe da su vojnici stranke, kažu da će prihvatiti samo odluku svojih partijskih šefova, a ne državnih struktura.

"Nažalost, građanin koji se u Srbiji susretne sa upravom gotovo po pravilu ima neki razlog da se žali ili mu bar subjektivno ostaje utisak nepravde. I gotovo svaki susret sa upravom proizvodi neku vrstu
nezadovoljstva, koji rezultuje prigovorima i žalbama, koje konačno koštaju jako mnogo", rekao je Janković.

Ombudsman je naveo da se godinama odlaže primena zakona koji zahteva da se na visoke dužnosti u javnoj upravi dolazi konkursom, kao i da vlada i dalje imenuje državne službenike na položaju bez konkursa.

"Očigledno je da se to radi zbog nedostatka političke volje da se uvaži vladavina prava. Nije bitno da li je onaj ko je došao bez konkursa član stranke, bitno je da je stranka odlučila da taj neko dođe na to mesto i da stranka odlučuje da on ide sa tog mesta", rekao je Janković.

Za takozvanu tabloidizaciju javne scene u Srbiji, Zaštitnik građana nije okrivio novinare i bulevarsku štampu, već "pojedince iz državnih institucija", kojima to služi za ostvarivanje ciljeva na netransparentan način.

"Tabloidizacija Srbije krši elementarne postavke poštovanje prava građana i uređene države. Za to, međutim, nisu krivi tabloidi, već pojedinci iz državnih institucija. Veoma često državna politika ne vodi se na zvaničnim sastancima, u sudnicama se ne donose presude, već se "pravda" deli preko naslova, gde strada pravda, stradaju nevini, bivaju oslobođeni oni koji su krivi", rekao je Janković.

Prema njegovoj oceni, svest o štetnosti tabloidizacije postala je toliko očigledna, da veruje da će taj proces sam od sebe krenuti u suprotnom smeru, ali i da su neophodni efikasni i odlučni potezi vlasti da se spreči "plasiranje" informacija preko medija.

Kao prioritete institucije koju vodi u 2014. godini, Saša Janković je naveo zaštitu uzbunjivača, reformu javne uprave, zatim mnogo aktivniju ulogu Zaštitnika u oblasti zdravstva, kao i zaštitu prava dece.

"Pokušaću da ove godine učinim da organi vlasti spreče prosjačenje. U ovom momentu deca prosjaci se tretiraju kao prekršioci zakona, a ne kao žrtve i to je temeljno pogrešna postavka. Nema više evropskih gradova u kojima možete videti dete u naručju žene, koja najčešće i nije njegova majka, kako prosi. To je žrtva i ova država je dužna da toj žrtvi pomogne", rekao je Janković.

Kao oblasti u kojima je do sada učinjen pomak, Zaštitnik građana naveo je rodnu ravnopravnost, pre svega prava žena, zatim pravadeteta, poštovanje privatnosti, obrazovanje Roma, zaštitu prava azilanata i ilegalnih imigranata.

Tu je svrstao i napredak u zaštiti prava osoba lišenih slobode, štoje jedno od prava koja "nisu preterano popularna", ali zbog kojih upravo i postoji institucija poput Zaštitnika građana.