Građani Srbije osetiće promene već tokom pregovora Srbija-EU, kaže Majkl Devenport. Dimitris Kurkulas poručuje da Srbija ima kapacitete da pregovara o članstvu u EU brzo i efikasno.
Prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, koja će značiti početak pregovora, veliki je momenat i prilka za srpsku stranu da predstavi svoje planove kako da odgovori na izazove koji su pred njom, poručio je šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, koji očekuje da građani promene osete već tokom pregovora.
Uoči prve međuvladine konferencije, koja će sutra biti održana u Briselu, Devenport je ukazao da su poglavlja 23 i 24 bez sumnje najprioritetnije oblasti.
"Postoje jasni priotriteti - poglavlja 23 i 24 su bez sumnje najprioritetnije oblasti, jer su najteži i to je zaključak na bazi dosadašnjeg iskustva. Što se tiče reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, reforme državne uprave - tokom ovih godinu dana nastavićemo sa pregledom svih tih oblasti", rekao je Devenport za RTS.
Na pitanje kada će građani osetiti da se nešto menja, Devenport je rekao da će se promene osetiti već tokom pregovora.
"Mogu da kažem da, što se tiče reforme pravosduja, želimo da vidimo suštinski napredak i tokom pregovora", rekao je Devenport, koji je kao poseban problem naveo neefikasnost sudova.
"Vlada je svesna tog problema i u EU želimo da podržavamo sve napore da se ta situacija poboljša", naglasio je Devenport.
On je još jednom ukazao i da je važna primene zakona, jer bez toga nema suštinskih reformi.
"Na nama je da zajedno sa srpskom vladom odredimo kako da dođe do usklađivanja srpskog zaknodavstva sa evropskim. Što se tiče kontrole primene zakona Srbija ima svoje institucije - parlament, a i sudovi imaju veliku ulogu u zaštiti prava građana, takođe i ombudsman. Bez primene zakona nema suštinskih reformi", naglasio je Devenport.
KURKULAS: ROK OD PET GODINA NIJE NEREALAN
Zamenik šefa grčke diplomatije Dimitris Kurkulas poručio je danas da Srbija ima administrativne kapacitete da pregovara o članstvu u EU brzo i efikasno i da rok od pet do šest godina za ispunjenje tog cilja nije nerealan.
"Prethodna iskustva iz procesa pridruživanja pokazuju da nije nerealno preći taj put za pet-šest godina. Treba, međutim, imati na umu da je najvažnije učiniti pridruživanje nepovratnim procesom", rekao je Kurkulas u izjavi za Tanjug uoči prve pristupne konferencije između EU i Srbije.
On je priznao da pristupanje Uniji ostaje sve zahtevnije kako EU produbljuje unutrašnju integraciju.
Govoreći o predstojećoj prvoj međuvladinoj konferenciji između Srbije i EU koja će biti održana 21. januara Kurkulas ističe da je ona uvek posebna zbog političkog značaja i simbolike.
Na konferenciji će predstavnici EU predstaviti Srbiji pregovarački okvir sa zahtevima u skladu s kojima će teći proces pregovora sve do njihovog zaključivanja.
Na čelu delegacije EU je predsednik Saveta ministara koji iznosi uvodnu izjavu EU, a potom se obraća komesar za proširenje. Na konferenciji su, kako je rekao Kurkulas, prisutni predstavnici svih zemalja Unije sa mogućnošću da se obrate ako to žele.
"Zemlja kandidat iznosi svoju pregovaračku poziciju, a potom se na kraju obraćaju vođe dve delegacije", objasnio je Kurkulas.
Na čelu delegacije EU biće potpredsednik grčke vlade i šef diplomatije Evangelos Venizelos, rekao je on.
Srbiju će na konferenciji predstavljati premijer i vicepremijer Srbije, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić.
Jedan od glavnih izazova za Srbiju na putu ka EU biće proces normalizacije odnosa sa Prištinom, a Kurkulas s tim u vezi ističe da pregovori o članstvu imaju za cilj da Srbija u potpunosti usvoji aki kominiter (tekovine EU) i da obezbedi njegovu punu primenu i jačanje.
"To podrazumeva nov pristup kada je reč o poglavljima koja se tiču pravosuđa i fundamentalnih prava, pravde, slobode i bezbednosti, kao i pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova", ocenio je Kurkulas.
Kurkulas podseća da Grčka tradicionalno podržava prijem država Zapadnog Balkana u EU, kao i da se tokom prethodnog grčkog predsedavanja EU otvorio put za proširenje Unije na taj region ("Solunska agenda" iz 2003. godine).
Upitan da li Srbija i sada može da računa na podršku Atine, grčki ministar zadužen za evropske intgracije kaže:
"Proces proširenja na Zapadni Balkan je sada dobro odmakao i smatram da nema potrebe za donošenje nekih novih strateških odluka. Sada je potrebno pratiti mapu puta i sprovesti potrebne reforme. Rekao bih da je snažna grčka podrška na tom planu više nego očigledna", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Grčka ima strateški interes da sve balkanske zemlje uđu u EU kada kriterijumi za to budu potpuno ispunjeni.
"Prijem Srbije dovešće dve zemlje u isti geopolitčki i geo-ekonomski nivo prvi put posle više decenija", smatra Kurkulas.
