Šef UNMIK-a Joahim Riker podneće u ponedeljak Savetu bezbednosti UN izveštaj o razvoju dogadjaja na Kosovu u prethodna tri meseca.
Riker će, kako se očekuje, naglasiti sve nepovoljniji položaj misije UN u Pokrajini zbog povećanja napetosti, izazvanog nezadovoljstvom Albanaca činjenicom da se proces rešavanja statusa Kosova neprestano odlaže.
Riker će - u izveštaju koji su diplomate na Ist Riveru već prozvale "drugim poslednjim", s obzirom da se šef UNMIK-a pre tri meseca već oprostio od novinara u Njujorku očekujući da će u medjuvremenu biti definisan status pokrajine - zatražiti ubrzanu akciju Saveta bezbednosti na donošenju nove rezolucije o Kosovu.
U medjuvremenu, u sedištu UN nastavljene su konsultacije o novim predlozima usmerenim ka prevazilaženju razlika izmedju Rusije i Zapada u procesu definisanja nove kosovske rezolucije.
Nova runda neformalnih pregovora usmerena je, kako su Tanjugu objasnile zapadne diplomate, ka "redefinisanju" niza zamerki koje je ruski ambasador Vitalij Čurkin imao na dosadašnja četiri nacrta rezolucije.
Te zamerke odnosile su se pre svega na ograničavanje vremena za nove Pregovore i predloge Srbije i kosovskih Albanaca, na prejudiciranje ishoda pregovora, odnosno rešenja, i na automatizam sprovodjenja plana Martija Ahtisarija.
Diplomate u UN kažu, u nastojanju da objasne suštinu rusko-američkog neslaganja, da "osnovni problem predstavlja insistiranje Zapada na priznavanju nezavisnosti Kosova, i rusko insistiranje da rešenje mora biti prihvatljivo za obe strane".
Otuda i nove "ozbiljne ideje" o predstavljanju novog, petog po redu nacrta rezolucije.
Suštinski, novim tekstom, čija je izrada u "idejnoj fazi", vreme za pregovore izmedju Srba i Albanaca bilo bi prodženo sa 120 na 150 dana, a dodatno bi bile ublažene formulacije vezane za automatizam sprovodjenja Ahtisarijevog plana, ukoliko ti razgovori ne daju zadovoljavajuće rezultate.
"Suštinski, to znači da bi posle tog vremenskog perioda, recimo 150 dana, Savet bezbednosti razmotrio napredak u pregovorima, ukoliko ga bude, i doneo odluku o narednim koracima. Mi i dalje mislimo da je Ahtisarijev plan dobra osnova, ali da nije isključeno da će pretrpeti manje promene", rekao je Tanjugu jedan diplomata.
Riker će, kako se očekuje, naglasiti sve nepovoljniji položaj misije UN u Pokrajini zbog povećanja napetosti, izazvanog nezadovoljstvom Albanaca činjenicom da se proces rešavanja statusa Kosova neprestano odlaže.
Riker će - u izveštaju koji su diplomate na Ist Riveru već prozvale "drugim poslednjim", s obzirom da se šef UNMIK-a pre tri meseca već oprostio od novinara u Njujorku očekujući da će u medjuvremenu biti definisan status pokrajine - zatražiti ubrzanu akciju Saveta bezbednosti na donošenju nove rezolucije o Kosovu.
U medjuvremenu, u sedištu UN nastavljene su konsultacije o novim predlozima usmerenim ka prevazilaženju razlika izmedju Rusije i Zapada u procesu definisanja nove kosovske rezolucije.
Nova runda neformalnih pregovora usmerena je, kako su Tanjugu objasnile zapadne diplomate, ka "redefinisanju" niza zamerki koje je ruski ambasador Vitalij Čurkin imao na dosadašnja četiri nacrta rezolucije.
Te zamerke odnosile su se pre svega na ograničavanje vremena za nove Pregovore i predloge Srbije i kosovskih Albanaca, na prejudiciranje ishoda pregovora, odnosno rešenja, i na automatizam sprovodjenja plana Martija Ahtisarija.
Diplomate u UN kažu, u nastojanju da objasne suštinu rusko-američkog neslaganja, da "osnovni problem predstavlja insistiranje Zapada na priznavanju nezavisnosti Kosova, i rusko insistiranje da rešenje mora biti prihvatljivo za obe strane".
Otuda i nove "ozbiljne ideje" o predstavljanju novog, petog po redu nacrta rezolucije.
Suštinski, novim tekstom, čija je izrada u "idejnoj fazi", vreme za pregovore izmedju Srba i Albanaca bilo bi prodženo sa 120 na 150 dana, a dodatno bi bile ublažene formulacije vezane za automatizam sprovodjenja Ahtisarijevog plana, ukoliko ti razgovori ne daju zadovoljavajuće rezultate.
"Suštinski, to znači da bi posle tog vremenskog perioda, recimo 150 dana, Savet bezbednosti razmotrio napredak u pregovorima, ukoliko ga bude, i doneo odluku o narednim koracima. Mi i dalje mislimo da je Ahtisarijev plan dobra osnova, ali da nije isključeno da će pretrpeti manje promene", rekao je Tanjugu jedan diplomata.
Dačić: Sve partije u Rusiji za očuvanje Kosova
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je Tanjugu da će sledeće nedelje sve političke partije u Ruskoj dumi potpisati zajedničku izjavu kojom će podržati predsednika Rusije Vladimira Putina u nameri da uloži veto ukoliko se na sednicu Saveta bezbednosti UN pokuša nametanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Dačić je rekao da će sve partije u dumi tom izjavom podržati stav Rusije da Kosovo i Metohija treba da ostanu u sastavu Srbije, a pregovori Beograda i Prištine nastavljeni bez uslovljavanja i rokova.
Prema njegovim rečima, u susretima sa ruskim zvaničnicima je istaknuto da su SAD tražile da Kontakt-grupa zaseda 20. jula, što je znak da je namera da se problem Kosova vratiti iz SB na nivo Kontakt-grupe.
Pozivajući se na ruske izvore, Dačić je naveo da je to je potvrda da je "Amerika barem u ovom trenutku odustala od politike jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, bez odluka SB UN".
Prema njegovom mišljenju, čvrstom politikom Ruske Federacije i doslednom i oštrom politikom Srbije vezanom za Kosovo i Metohiju, zaustavljena je "zahuktala mašinerija koja je imala nameru da brzo i brzopleto odradi priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, bez odluke SB UN".
Predsednik SPS se u Moskvi, u toku dvodnevne posete, susreo sa predstavnikom Spoljnopolitičkog komiteta Državne dume Ruske Federacije i predstavnikom delegacije Ruske Federacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Konstantinom Kosačovim.
On je razgovarao i sa predsednikom Saveta Federacije Rusije i predsednikom Partije Pravedna Rusija, koja je danas po broju članova druga partija po snazi u Ruskoj Federaciji Sergejem Mironovim.
Dačić je rekao da će sve partije u dumi tom izjavom podržati stav Rusije da Kosovo i Metohija treba da ostanu u sastavu Srbije, a pregovori Beograda i Prištine nastavljeni bez uslovljavanja i rokova.
Prema njegovim rečima, u susretima sa ruskim zvaničnicima je istaknuto da su SAD tražile da Kontakt-grupa zaseda 20. jula, što je znak da je namera da se problem Kosova vratiti iz SB na nivo Kontakt-grupe.
Pozivajući se na ruske izvore, Dačić je naveo da je to je potvrda da je "Amerika barem u ovom trenutku odustala od politike jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, bez odluka SB UN".
Prema njegovom mišljenju, čvrstom politikom Ruske Federacije i doslednom i oštrom politikom Srbije vezanom za Kosovo i Metohiju, zaustavljena je "zahuktala mašinerija koja je imala nameru da brzo i brzopleto odradi priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, bez odluke SB UN".
Predsednik SPS se u Moskvi, u toku dvodnevne posete, susreo sa predstavnikom Spoljnopolitičkog komiteta Državne dume Ruske Federacije i predstavnikom delegacije Ruske Federacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Konstantinom Kosačovim.
On je razgovarao i sa predsednikom Saveta Federacije Rusije i predsednikom Partije Pravedna Rusija, koja je danas po broju članova druga partija po snazi u Ruskoj Federaciji Sergejem Mironovim.
Čanak: Podela Kosova - tenzije u Vojvodini
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da bi eventualna podela Kosova mogla izazvati tenzije na severu Vojvodine, ali da to najverovatnije ne bi moglo biti uzrok izdvajanja tog dela pokrajine.
Čanak je "Gradjanskom listu" rekao da bi podela Kosova po etničkom osnovu bila opasan presedan i put kojim bi se morale redefinisati granice i Srbije, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, "što bi otvorilo novu Pandorinu kutiju".
"Iako u ovom trenutku ne postoji nijedna snaga u Vojvodini koja se zalaže za takvo rešavanje nacionalnih pitanja, sigurno je da bi podela Kosova otvorila jedan koloplet sumnjičavosti i uzajamne surevnjivosti, a to nam apsolutno nije potrebno", rekao je Čanak.
On je izrazio uverenje da se najjača madjarska stranka, Savez vojvodjanskih Madjara (SVM), u budućnosti neće zalagati za podelu Vojvodine, jer "ima potpuno jasno definisanu politiku i ideja o pomeranju granica sigurno nije nešto što im pada na pamet".
Prema njegovim rečima, SVM ima u vidu činjenicu da na severu Vojvodine živi tek nešto oko polovine stanovnika Vojvodine madjarske nacionalnosti.
"Izdvajanje jednog dela Vojvodine dovelo bi polovinu Madjara u situaciju da budu izloženi problemima kakve su imali Srbi u Hrvatskoj stvaranjem Republike Srpske Krajine", kazao je Čanak.
Počasni predsednik SVM Jožef Kasa rekao je "Gradjanskom listu" da se ta stranka zalaže za autonomiju Madjara u okviru Srbije i da, dok god bude bila jača od ostalih madjarskih političkih snaga, neće biti nikakvog izdvajanja delova Vojvodine.
"Nikada nismo pričali o bilo kakvom izdvajanju iz Srbije, niti ćemo pričati. Isključivo se zalažemo za brisanje granica, ali u okviru EU. Želimo da Srbija postane evropska zemlja i voleo bih da to doživim", rekao je Kasa.
Na pitanje da li može da garantuje da u slučaju podele Kosova neće biti zahteva za podelom Vojvodine, Kasa je odgovorio da "ne može ništa da tvrdi, jer se povukao iz aktivnog političkog života".
"Ubedjen sam da drastičnih prohteva kao što je podela Vojvodine neće biti, a svi mogu biti sigurni da nećemo odustati od zahteva da vojvodjanski Madjari dobiju autonomiju u okviru Srbije", rekao je on.
(agencije/MONDO)
Čanak je "Gradjanskom listu" rekao da bi podela Kosova po etničkom osnovu bila opasan presedan i put kojim bi se morale redefinisati granice i Srbije, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, "što bi otvorilo novu Pandorinu kutiju".
"Iako u ovom trenutku ne postoji nijedna snaga u Vojvodini koja se zalaže za takvo rešavanje nacionalnih pitanja, sigurno je da bi podela Kosova otvorila jedan koloplet sumnjičavosti i uzajamne surevnjivosti, a to nam apsolutno nije potrebno", rekao je Čanak.
On je izrazio uverenje da se najjača madjarska stranka, Savez vojvodjanskih Madjara (SVM), u budućnosti neće zalagati za podelu Vojvodine, jer "ima potpuno jasno definisanu politiku i ideja o pomeranju granica sigurno nije nešto što im pada na pamet".
Prema njegovim rečima, SVM ima u vidu činjenicu da na severu Vojvodine živi tek nešto oko polovine stanovnika Vojvodine madjarske nacionalnosti.
"Izdvajanje jednog dela Vojvodine dovelo bi polovinu Madjara u situaciju da budu izloženi problemima kakve su imali Srbi u Hrvatskoj stvaranjem Republike Srpske Krajine", kazao je Čanak.
Počasni predsednik SVM Jožef Kasa rekao je "Gradjanskom listu" da se ta stranka zalaže za autonomiju Madjara u okviru Srbije i da, dok god bude bila jača od ostalih madjarskih političkih snaga, neće biti nikakvog izdvajanja delova Vojvodine.
"Nikada nismo pričali o bilo kakvom izdvajanju iz Srbije, niti ćemo pričati. Isključivo se zalažemo za brisanje granica, ali u okviru EU. Želimo da Srbija postane evropska zemlja i voleo bih da to doživim", rekao je Kasa.
Na pitanje da li može da garantuje da u slučaju podele Kosova neće biti zahteva za podelom Vojvodine, Kasa je odgovorio da "ne može ništa da tvrdi, jer se povukao iz aktivnog političkog života".
"Ubedjen sam da drastičnih prohteva kao što je podela Vojvodine neće biti, a svi mogu biti sigurni da nećemo odustati od zahteva da vojvodjanski Madjari dobiju autonomiju u okviru Srbije", rekao je on.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
