"Imamo informacije iz naših kontakata sa međunarodnim akterima da će biti formiran ad hok tribunal koji bi trebalo da izgleda poput tribunala koji je sudio u slučaju 'Lokerbi', gde se primenjuje domicilno pravo a sude međunarodne sudije i bio bi izmešten verovatno negde u Evropu, jer je reč o specijalnom istražnom timu Euleksa", rekao je zamenik tužioca Bruno Vekarić Radioteleviziji Srbije.

Vekarić nije precizirao da li primena domicilnog prava znači da će biti primenjeni zakoni Srbije ili oni koji sada važe na Kosovu.

U slučaju "Lokerbi" suđeno je optuženima za podmetanje bombe i obaranje aviona američke kompanije Pan Am "boing 747" iznad Škotske, 21. decembra 1988. godine, kada je poginulo 249 ljudi, čijim je porodicama tadašnji libijski režim Muamera Gadafija platio odštetu.

Vekarić je naveo da je najava osnivanja suda dobra i da je politički ambijent u poslednje vreme omogućio da se o tome lakše govori.

"Albanski parlament je doneo odluku da se glavnom tužiocu Evropske komisije za istragu trgovine ljudskim organima Klint Vilijamson dozvoli istraga o trgovini organima, što ranije nije bio slučaj. Briselski sporazum je takođe doprineo da dođe do bolje komunikacije", rekao je Vekarić.

Na pitanje da li najava otvaranja novog tribunala budi novu nadu da će pravda biti zadovoljena, Vekarić je odgovorio da "čim postoji tribunal postoje i osumnjičeni", i ocenio da je to interesantno.

"Možemo samo da pretpostavimo kakav će biti ishod eventualnog suđenja, videćemo šta će se dešavati. Taj sud nema veze sa Haškim tribunalom, osim što se tamo oko 'žute kuće' pokrenuo postupak na neki način, a neki dokazi su uništeni, što je izazvalo polemiku u javnosti", rekao je Vekarić.

Podsetio je da se kroz slučaj "Haradinaj" u Haškom tribunalu  procesuirala i "Žuta kuća".

Haški tribunal oslobodio je jednog od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja optužbi za ratne zločine na Kosovu, a slučaj "Žuta kuća" nazvan je po lokaciji u severnoj Albaniji na kojoj su otetim kosovskim Srbima navodno vađeni organi koji su kasnije prodavani.

"Mandat tužioca Klinta Vilijamsona je znatno širi, on tretira otmice, ubistva i trgovinu organima srpskog i nealbanskog stanovništva, odnosno počinioce zločina nad tim stanovništvom", rekao je Vekarić.

Upitan da li je realno očekivati da se premijer Kosova Hašim Tači, koji se pominje u Martijevom izveštaju o trgovini organima, pojavi pred novim tribunalom, Vekarić je odgovorio da ne zna da li će Tači biti osumnjičen i da je sve u granicama pretpostavke.

"Martijev izvestaj je izuzetno ozbiljan, kao i izveštaj Žana-Šarla Gardeta u kojem se pominje zaštita svedoka i prvi zadatak Vilijamsonove ekipe bio bi da obezbedi svedoke u eventualnom postupku koji će se voditi pred nekim međunarodnim tribunalom", rekao je Vekarić.