Postoje indicije da se u Srbiji koriste softveri za masovno nadgledanje elektronskih komunikacija, kaže Šer fondacija (Share), i traži od predsednika Nikolića da to ispita Savet za nacionalnu bezbednost.
U otvorenom pismu Nikoliću, Fondacija je povodom Dana bezbednog interneta i borbe protiv nadgledanja elektronskih komunikacija, navela da postoje indicije da se i u Srbiji koristi softver kompanija FinFisher i Trovicor, ali da ne postoje precizni podaci da li ih koriste državni organi ili privatne organizacije.
"Zloupotrebom ovih alata, a za čiju upotrebu od strane državnih organa ili privatnih aktera ne postoji jasan zakonski okvir i mehanizmi kontrole, grubo se krši pravo na privatnost, a samim tim ugrožavaju i temelji demokratskog društva", navodi se u pismu.
Šer fondacija je Nikoliću pisala u vezi sa njegovim ranijim tvrdnjama da mu neovlašćeno prisluškuju komunikacije i pozvala ga da potpiše onlajn peticiju "Zahtev za prekid masovnog nadgledanja".
Nikoliću je predloženo da na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost zahteva formiranje radne grupe, sačinjene od članova Biroa za koordinaciju, Zaštitnika građana i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koja bi pripremila izveštaj o navodima iznesenim u pismu.
Šer fondacija je podsetila da je Generalna skupština UN nedavno usvojila Rezoluciju o pravu na privatnost u digitalnom dobu, kao i na član 41. Ustava Srbije, koji jemči pravo na tajnost komunikacija i garantuje da se elektronske komunikacije svih lica ne presreću proizvoljno i bez ikakve kontrole.
"Novinari, borci za ljudska prava i istraživači nisu u mogućnosti da na adekvatan način, nezavisno i nepristrasno, obavljaju svoju društvenu ulogu ako im neko neovlašćeno i bez njihovog znanja nadzire komunikacije", navodi se u pismu.
Šer fondacija je podsetila na izveštaj Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja, u kojem se navodi da organi bezbednosti imaju uspostavljenu 24-časovnu vezu sa najvećim telekomunikacionim operatorima, a kod jednog od njih su ostvarili više od 270.000 samostalnih pristupa "zadržanim podacima", što predstavlja drastično narušavanje prava na privatnost građana Srbije.
