To što u sledećem skupštinskom sazivu, praktično neće biti poljoprivrednika, ukazuje da se razvoju poljoprivrede neće pokloniti dovoljno pažnje, kaže predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Ševarlić kaže da je svih 11 izbornih lista kandidovalo ukupno 2.525 kandidata različitih obrazovnih profila, kvalifikacija i stručnostiu, a među njima je svega 36 poljoprivrednika, što čini samo 1,43 odsto ukupnog broja predloženih kandidata na poslaničkim listama, naveo je Ševarlić za Tanjug.
On je ukazao da je, po procenama političkih analitičara, jedino realno da Marjan Rističević, koji je kao predstavnik poljoprivrednika 31. na listi SNS-a, bude član novog saziva Parlamenta.
Vrlo je zabrinjavajuće i što ostale izborne liste nemaju poljoprivrednike među prvih 100 na listi, izuzimajući listu Saveza vojvođanskih Mađara, koja između 30 i 100. mesta ima tri predložena poljoprivrednika ali, prema procenama analitičara, nije realno da će ta partija osvojiti toliki broj poslaničkih mesta, da bi poljoprivrednici zauzeli klupe u novom sazivu Skupštine Srbije, kazao je Ševarlić.
On je naglasio da je će parlament Srbije na taj način "ponovo biti bez prisustva i bez uticaja onih koji drže ekonomsku, socijalnu, pa i ekološku održivost države Srbije."
Ševarlić je ocenio da sve to ukazuje da su najave razvoja poljoprivrede u budućnosti, još jedno veliko, po ko zna koji put, iznevereno obećanje političara.
Iako je poljoprivreda nezaobilazna tema u predizbornoj kampanji ovih vanrednih parlamentarnih izbora, rezultati analize 11 izbornih lista predatih za ove vanredne izbore, ukazuju da ta predizborna kampanja nema podlogu, imajući u vidu da poljoprivrednici čine oko 11 procenata ukupnog srpskog stanovništva, a da bi njima" ukoliko bi glasali samo za sebe" pripadalo između 25 i 27 poslaničkih mesta, kazao je Ševarlić.
On je istakao i da među predloženim poslaničkim kanidatima nema nijednog nezaposlenog diplomiranog inženjera poljoprivrede, odnosno agronoma, iako je Srbija zemlja sa više od 3.000 nezaposlenih agronoma i sa manje od 1.900 zaposlenih agronoma, ne samo u sektoru agroprivrede, nego i u svim drugim neagrarnim sektorima.
To je, kako je dodao, nepojmljivo za evropske države, ali i za one koji planiraju da poljoprivreda napravi novi veliki i konkurentni iskorak u procesu pridruživanja EU.
