Borhart je u intervjuu Tanjugu rekao da je pitanje garancija koje je Vlada Srbije dala za četvoricu Srba nešto o čemu mogu da odlučuju sudija i tužilac a ne on, podsetivši da obično postoji nekoliko razloga zašto bi se nekome odredio sudski pritvor.

Ne radi se samo o riziku da bi ta lica mogla da pobegnu, već postoji i opasnost od zastrašivanja svedoka. Sudija uzima u ozbir sve te argumente i onda odlučuje, rekao je šef Euleksa.

"O tome će svakako odlučivati sudija. Imali smo ranije slične garancije kosovskih organa vlasti, međutim sudije ih nisu prihvatile smatrajući da nisu dovojlne i čak da se u tom slucaju radilo o mešanju u posao pravosuđa. Dakle, o tome će odlučiti sudija kada sledeći put bude razmatrao sudski pritvor", kazao je Borhart.

Vlada Srbije dala je garancije da će Oliver Ivanović, Dragoljub Delibašić, Laza Lazić i Žarko Veselinović, koji su u pritvoru na Kosovu i Metohiji, biti dostupni Euleksu tokom trajanja celog sudskog postupka.

Komentarišući pojedine optužbe prema kojima je hapšenje Ivanovića pokušaj stvaranja balansa sa uhapšenim Albancima, Borhart je rekao da Euleks uopšte nema statistiku o etničkoj pripadnosti lica koja su osuđena ili oslobođena optužbi.

On je naveo da su sudovi u čijem je radu učestvovao i Euleks rešavali do sada slučajeve 481 lica, od kojih je 329 osuđeno a ostali su oslobođeni optužbi i dodao da nema pojma koliko je tu bilo Srba, Albanaca, Bošnjaka, Turaka, Goranaca i drugih etničkih grupa.

"Zašto bismo hapsili Ivanovića ako želimo ravnotežu, zašto baš njega? Čak i mnogi Albanci smatrali su gospodina Ivanovića za umerenog političara, prema tome nema smišla da njega hapsimo samo da bismo napravili ravnmotežu", dodao je Borhart.

Upitan da li u vezi sa ovim slučajem ima još osumnjičenih Borhart je rekao da ne može da komentariše istrage koje su u toku, ali da je čuo iz medija da postoje priče o nekom spisku sa imenima pet hiljada osumnjičenih.

"Mogu kategorički da kažem da takav spisak ne postoji. Naravno postoji istraga slučajeva. Pre svega to su Interpolovi nalozi odnosno poternice koje možemo videti i na internetu, zatim postoje i drige optužnice, ali ovde na Kosovu ne postoje tajne optužnice", rekao je on.

Situaciju na severu Kosova Borhart opisuje kao mirnu ali i dalje napetu, zbog čega ne isključuje da bi i "nešto drugo moglo da se desi.

"S druge strane nastojimo da kroz dijalog i naše materijalno angažovanje progresivno unapređujemo stanje na severu Kosova što bi na kraju dovelo do poboljšanja bezbednosti", kazao je Borhart.

Mere bezbednosti, inače, podignute su na viši nivo nakon ubistva jednog pripadnika Euleksa na severu Kosova septembra 2013, dodao je Borhart i to pojasnio pooštravanjem uslova pod kojima rade i žive njihovi službenici na severu Kosova.

"U slučaju ubistva odbornika Dimitrija Janićijevića istraga je u toku, a što se tiče ubistva našeg kolege iz Litvanije dobijamo pomoć i od Prištine i od Beograda", naveo je šef Euleksa dodajući da se ubistvo Litvanca istražuje na više nivoa.

Podsetivši da mandat Euleksa traje do 14. juna, te da su u toku pregovori između kosovskih vlasti i Brisela, odnosno 28 zemalja članica EU o tome kako će izgledati Misija, Borhart je rekao se o rezultatima tih pregovora za sada može samo spekulisati.

"Broj službenika će se verovatno smanjiti nakon što se zadaci koje trenutno imaju završe, međutim ništa još nije određeno. Takođe se pregovara o budućim nadležnostima Misije, ali verujem da će sigurno zadržati neke savetodavne funkcije", naveo je Borhart.

Takođe, dodao je, Misija će nastaviti da podržava sporazume koji budu postignuti između Beograda i Prištine, kako one vezane za sever Kosova, tako i one koji se odnose na celo Kosovo, a ideja je pri tome da Euleks ostane prisutan u oblastima policije, pravosuđa, sve u cilju bolje saradnje sa lokalnim organima vlasti.

Šef Euleksa je zaključio da je zadovoljan napretkom koji su do sada postigli kada je u pitanju sprovođenje Briselskog sporazuma i ocenio da je to "dobra stvar".