Kosovski premijer Agim Čeku izjavio je da će Kosovo jednostrano proglasiti nezavisnost 28. novembra, ocenjujući da je proces odlučivanja o statusu Kosova u UN doživeo neuspeh. Pomoćnica zamenika državnog sekretara SAD izjavila je da je nezavisnost Kosova "neminovna". Analitičar vašingtonskog Kejto instituta smatra da je, posle nesporazuma u SB UN, verovatnije da će Kontakt grupa rešiti status.
Kosovski premijer Agim Čeku izjavio je da će Kosovo jednostrano proglasiti nezavisnost 28. novembra, ocenjujući da je proces odlučivanja o statusu Kosova u Ujedinjenim nacijama doživeo neuspeh, javio je Rojters.
Kako što je poznato, 28. novembar je dan nezavisnosti Republike Albanije, poznat kao Dan zastave, koji, takodje, proslavlja albanska većina na Kosovu.
Portparol Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević ocenio je da je izjava predsednika privremene vlade Kosova i Metohije Čekua "irelevntna i beznačajana sa stanovišta medjunarodnog prava".
Šef službe UNMIK za informisanje Aleksander Ivanko nije želeo da komentariše izjavu kosovskog premijera Agima Čekua. On je Tanjugu rekao da su ova, kao i druge izjave kosovskih zvaničnika, "deo javne debate koju je uvek zdravo voditi", ali da ne želi da ulazi u to koji je datum naveden kao ni u druge detalje pomenutih izjava.
Istovremeno, pomoćnica zamenika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmari DiKarlo izjavila je da SAD imaju "snažnu i široku" podršku za novi nacrt rezolucije o Kosovu, ocenjujući, medjutim, da je nezavisnost Kosova "neminovna".
"Želeli bismo da se rezolucija usvoji što skorije. Imamo podršku u Savetu bezbednosti - ne samo od evropskih država, već i iz drugih regiona", izjavila je DiKarlova za "Glas Amerike".
SAD će, dodala je ona, nastaviti da uporno pokušavaju da uključe Rusiju u rešavanje kosovskog problema i nadaju se da će doći do zadovoljavajućeg rešenja.
"Za ceo region je važno da se taj proces pokrene. To je nerešeno pitanje koje koči napredak regiona. Nezavisnost Kosova je neminovna", rekla je američka zvaničnica.
Podsećajući da je to pitanje otvoreno gotovo 20 godina od kada je Slobodan Milošević ukinuo autonomiju Kosovu, DiKarlova je istakla da se ono "mora rešiti sada".
On je, u intervjuu "Glasu Amerike", rekao da bi Kontakt grupa taj posao mogla okončati "u svetlu nastojanja SAD i nekih zapadnoevropskih zemalja", dodajući da napredak očekuje pre predsedničkih izbora u Rusiji, marta 2008. Karpenter je naglasio da se ruski stav neće promeniti ni ako Putin ode s predsednicke funkcije, jer će i nova vlada u Moskvi "zauzeti isti stav kao Putinova".
Ističući da je iznenadjen čvrstim stavom Rusije oko Kosova i da je verovao u popuštanje Moskve, "u zamenu za neke ustupke Zapada", Karpenter je rekao da se sada ozbiljno postavlja pitanje da li će status Kosova biti rešen u UN.
Beograd je, "s pravne tačke gledišta" u pravu što insistira da se ovaj posao završi u Savetu bezbednosti, a ne u nekoj ad hok grupi, kao što je Kontakt grupa, koju su formirale velike sile.
"Ako bi se to pitanje rešavalo u Savetu bezbednosti i Rusija stavila veto, to bi stvarno primoralo vlasti u Prištini da prihvate kompromisno rešenje", rekao je Karpenter.
"Taj kompomis bi morao da bude većih razmera, u kojem slučaju gledamo na mogućnost podele pokrajine - što bi bilo minimalno prihvatljivo za Srbiju", dodao je on.
Tumačeći najnoviju tvrdnju Kondolize Rajs "da će Kosovo biti nezavisno na ovaj ili onaj način", Karpenter je rekao da "ta izjava zaslužuje specijalnu nagradu za aroganciju, s obzirom da se njom zanemaruju i medjunarodna prava Beograda, i stav Rusije".
"Mislim da nije čudno što su odnosi Vašingtona i Moskve zahladneli, jer je to samo jedan primer tretmana na koji se Rusija žali u medjusobnim odnosima, koji bi - ako se nastavi - mogao da dovede do novog hladnog rata", zaključio je Karpenter, potpredsednik Odeljenja za odbranu i spoljnu politiku u Kejtu.
(agencije/MONDO)
Kako što je poznato, 28. novembar je dan nezavisnosti Republike Albanije, poznat kao Dan zastave, koji, takodje, proslavlja albanska većina na Kosovu.
Portparol Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević ocenio je da je izjava predsednika privremene vlade Kosova i Metohije Čekua "irelevntna i beznačajana sa stanovišta medjunarodnog prava".
Šef službe UNMIK za informisanje Aleksander Ivanko nije želeo da komentariše izjavu kosovskog premijera Agima Čekua. On je Tanjugu rekao da su ova, kao i druge izjave kosovskih zvaničnika, "deo javne debate koju je uvek zdravo voditi", ali da ne želi da ulazi u to koji je datum naveden kao ni u druge detalje pomenutih izjava.
Istovremeno, pomoćnica zamenika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmari DiKarlo izjavila je da SAD imaju "snažnu i široku" podršku za novi nacrt rezolucije o Kosovu, ocenjujući, medjutim, da je nezavisnost Kosova "neminovna".
"Želeli bismo da se rezolucija usvoji što skorije. Imamo podršku u Savetu bezbednosti - ne samo od evropskih država, već i iz drugih regiona", izjavila je DiKarlova za "Glas Amerike".
SAD će, dodala je ona, nastaviti da uporno pokušavaju da uključe Rusiju u rešavanje kosovskog problema i nadaju se da će doći do zadovoljavajućeg rešenja.
"Za ceo region je važno da se taj proces pokrene. To je nerešeno pitanje koje koči napredak regiona. Nezavisnost Kosova je neminovna", rekla je američka zvaničnica.
Podsećajući da je to pitanje otvoreno gotovo 20 godina od kada je Slobodan Milošević ukinuo autonomiju Kosovu, DiKarlova je istakla da se ono "mora rešiti sada".
"Izvesnije da će Kontakt grupa rešiti status"
Posle nesporazuma u Savetu bezbednosti UN verovatnije je da će Kontakt grupa rešiti status Kosova, smatra Ted Karpenter, iz vašingtonskog instituta Kejto.On je, u intervjuu "Glasu Amerike", rekao da bi Kontakt grupa taj posao mogla okončati "u svetlu nastojanja SAD i nekih zapadnoevropskih zemalja", dodajući da napredak očekuje pre predsedničkih izbora u Rusiji, marta 2008. Karpenter je naglasio da se ruski stav neće promeniti ni ako Putin ode s predsednicke funkcije, jer će i nova vlada u Moskvi "zauzeti isti stav kao Putinova".
Ističući da je iznenadjen čvrstim stavom Rusije oko Kosova i da je verovao u popuštanje Moskve, "u zamenu za neke ustupke Zapada", Karpenter je rekao da se sada ozbiljno postavlja pitanje da li će status Kosova biti rešen u UN.
Beograd je, "s pravne tačke gledišta" u pravu što insistira da se ovaj posao završi u Savetu bezbednosti, a ne u nekoj ad hok grupi, kao što je Kontakt grupa, koju su formirale velike sile.
"Ako bi se to pitanje rešavalo u Savetu bezbednosti i Rusija stavila veto, to bi stvarno primoralo vlasti u Prištini da prihvate kompromisno rešenje", rekao je Karpenter.
"Taj kompomis bi morao da bude većih razmera, u kojem slučaju gledamo na mogućnost podele pokrajine - što bi bilo minimalno prihvatljivo za Srbiju", dodao je on.
Tumačeći najnoviju tvrdnju Kondolize Rajs "da će Kosovo biti nezavisno na ovaj ili onaj način", Karpenter je rekao da "ta izjava zaslužuje specijalnu nagradu za aroganciju, s obzirom da se njom zanemaruju i medjunarodna prava Beograda, i stav Rusije".
"Mislim da nije čudno što su odnosi Vašingtona i Moskve zahladneli, jer je to samo jedan primer tretmana na koji se Rusija žali u medjusobnim odnosima, koji bi - ako se nastavi - mogao da dovede do novog hladnog rata", zaključio je Karpenter, potpredsednik Odeljenja za odbranu i spoljnu politiku u Kejtu.
(agencije/MONDO)
